Za jugoslovensko područje prava na prikazivanje "Tvin Piksa" su od kompanije "Vorldvižn" otkupile TV Slovenija i TV Novi Sad. Cena ovako renomirane serije bila je začuđujuće prihvatljiva zahvaljujući susretljivosti jednog od direktora, Bila Peka, oženjenog Čehinjom i stoga upoznatog s materijalnim mogućnostima socijalističkih zemalja
Holivud, april 1991, od našeg stalnog dopisnika: Da li spadate u onih nekoliko hiljada
najistrajnijih koji ostaju i posle ponoći da bi videli kako
napreduje istraga o ubistvu Lore Palmer? Da li se ujutru na poslu
pojavljujete s podočnjacima i zakrvavljenih očiju zbog napete priče
o dobroćudnom šerifu i agentu FBI koga oduševljavaju krofne,
Daglasove jele i severnoamerički zečevi?
*****
Ako je vaš odgovor potvrdan, znajte da
ste delić milionskog auditorijuma koji je TV serija "Tvin Piks"
oborila s nogu. To je jedno od najboljih ostvarenja ikada prikazanih
na televiziji i po oceni celokupne američke kritike. Uspeh je zaista
fantastičan u vreme kada je publika, inače prezasićena sapunicama
i krimi-serijama, brzo gubi interes za radnju koja se proteže na veći
broj epizoda.
Prva epizoda serije u trajanju od dva
sata prikazana je u SAD 8. aprila prošle godine, u isto vreme kada
se na drugom kanalu prikazivala veoma popularna serija "Kafić
uzdravlje", i većina Amerikanaca se opredelila za "Tvin
Piks".
Zanimljivo je da su se direktori kompanije ABC dvoumili oko projekta, jer je režiju trebalo poveriti reditelju Dejvidu Linču, čoveku bez imalo iskustva u radu na televiziji. Srećom i po njih, i po gledaoce, rešili su da prihvate rizik, što se višestruko isplatilo.
Zanimljivo je da su se direktori kompanije ABC dvoumili oko projekta, jer je režiju trebalo poveriti reditelju Dejvidu Linču, čoveku bez imalo iskustva u radu na televiziji. Srećom i po njih, i po gledaoce, rešili su da prihvate rizik, što se višestruko isplatilo.
Što se kritike tiče, i pre 8. aprila
pohvale "Tvin Piksu" pljuštale su sa svih strana.
Početkom ove godine na dodeli "Zlatnog globusa", najznačajnije televizijske nagrade u SAD, Kajl Mek Lahlan biva proglašen najboljim glumcem, Pajper Lori najboljom glumicom u epizodnoj ulozi, a "Tvin Piks" najboljom TV-serijom. Zasluženo.
"Najoriginalnija serija na televiziji", "Događaj redak kao Halejeva kometa", "Veliko Z od Zabava", "San svakog kritičara" pišu novinari "Tajma", "Lajfa", "Njujork tajmsa"...
Početkom ove godine na dodeli "Zlatnog globusa", najznačajnije televizijske nagrade u SAD, Kajl Mek Lahlan biva proglašen najboljim glumcem, Pajper Lori najboljom glumicom u epizodnoj ulozi, a "Tvin Piks" najboljom TV-serijom. Zasluženo.
*****
A sve je počelo kada su Dejvid Linč i
Mark Frost (scenarista kod nas rado gledanog "Hil strit bluza") nacrtali mapu industrijskog gradića na 81 km od kanadske granice, čiji broj stanovnika od 51.200 jedne noći
spada na 51.199.
Iz mape je za devet dana izrastao scenario pilot-emisije s dvadesetak glavnih ličnosti i bar toliko sporednih, s ciljem da otkrije mračnu stranu žitelja provincijskog mesta.
Iz mape je za devet dana izrastao scenario pilot-emisije s dvadesetak glavnih ličnosti i bar toliko sporednih, s ciljem da otkrije mračnu stranu žitelja provincijskog mesta.
Posle prvih osam epizoda, pošto se
euforija oko "Tvin Piksa" nikako nije stišavala, Linč i Frost su se prihvatili posla i napisali nastavak. Novih trinaest epizoda samo su potvrdile da uspeh serije nipošto nije bio
slučajan, pa je snimljen i treći deo sa istom
ekipom.
Za jugoslovensko područje prava na
prikazivanje "Tvin Piksa" su od kompanije "Vorldvižn"
otkupile TV Slovenija i TV Novi Sad. Cena ovako renomirane serije
bila je začuđujuće prihvatljiva zahvaljujući susretljivosti
jednog od direktora, Bila Peka, oženjenog Čehinjom i stoga
upoznatog s materijalnim mogućnostima socijalističkih zemalja.
Slovenački gledaoci su prvi videli seriju jer je TV Novi Sad dugo za nju tražila "rupu" u programskoj šemi.
Pokazalo se da "Boja noći" nije baš najsrećnije rešenje s obzirom na situaciju kada Dnevnici i političke emisije traju do kasno u noć, a prenosi zasedanja Skupštine Srbije blokiraju popodnevni reprizni termin.
Time su praktično svi koji rano ustaju a vraćaju se kućama posle dva onemogućeni da prate epizode zaista sjajne serije.
Slovenački gledaoci su prvi videli seriju jer je TV Novi Sad dugo za nju tražila "rupu" u programskoj šemi.
Pokazalo se da "Boja noći" nije baš najsrećnije rešenje s obzirom na situaciju kada Dnevnici i političke emisije traju do kasno u noć, a prenosi zasedanja Skupštine Srbije blokiraju popodnevni reprizni termin.
Time su praktično svi koji rano ustaju a vraćaju se kućama posle dva onemogućeni da prate epizode zaista sjajne serije.
*****
Ogromno interesovanje za očevu seriju
potaklo je 22-godišnju Dženifer Linč da napiše "Tajni dnevnik
Lore Palmer" koji je, naravno, preko noći postao bestseler. U
dnevniku koji Lora počinje da piše na svoj dvanaesti rođendan
otkriva se njena kasnija povezanost s drogom, prostitucijom i mnogim
mračnim poslovima o kojima ni njena najbolja drugarica Dona ništa
nije znala.
Rođena 1973. godine, ljubimica celog grada, mis škole i učesnik u mnogobrojnim dobrotvornim akcijama, Lora je bila uživalac kokaina i ni blizu nevinašce kakvim se prikazivala.
Rođena 1973. godine, ljubimica celog grada, mis škole i učesnik u mnogobrojnim dobrotvornim akcijama, Lora je bila uživalac kokaina i ni blizu nevinašce kakvim se prikazivala.
Uticaj serije odrazio se i na tržište:
u Americi su posebno popularne majice s natpisom "Ko je ubio
Loru Palmer?", kravate koje nosi Lorin psihijatar, slatkiši
nalik onima iz ureda tvinpiške policije i mnoštvo drugih proizvoda
lansiranih u razumljivoj želji da se maksimalno iskoristi uspeh
serije.
Svojih pet minuta dobio je i Anđelo
Badalamenti, kompozitor: izdata je ploča, kaseta i kompakt-disk s
muzikom iz "Tvin Piksa". Preovlađuju instrumentali - od
kojih najupečatiljivije početna i završna tema - a pored njih tu
su i tri pesme čije je reči napisao Dejvid Linč a peva ih Džuli
Kruz, u seriji pevačica u Drumskoj kafani.
Za Evropljane Linč je pilot-emisiji
dosnimio kraj tako da ona ima formu filma.
Najzainteresovaniji mogu pronaći ovu kasetu u beogradskim video-klubovima, ali nije sasvim sigurno da će im ona otkriti ubicu Lore Palmer. Naime, Linč je navodno (da bi sve učinio još zamršenijim) snimio tri različita kraja serije i tako svetsku publiku ostavio u nedoumici do poslednjeg trenutka...
Najzainteresovaniji mogu pronaći ovu kasetu u beogradskim video-klubovima, ali nije sasvim sigurno da će im ona otkriti ubicu Lore Palmer. Naime, Linč je navodno (da bi sve učinio još zamršenijim) snimio tri različita kraja serije i tako svetsku publiku ostavio u nedoumici do poslednjeg trenutka...
Govoreći o likovima izdvajamo onaj
koji se prvi put pojavljuje u trideset petom minutu da bi u
potpunosti preuzeo glavnu ulogu u rešavanju misterioznog ubistva.
Agenti FBI-a Dejl Kuper je pasionirani ljubitelj prirode, pite s
jabukama i crne kafe, a istovremeno i briljantan um koji je nepogrešivim
zaključcima zapanjio učesnike u istrazi.
Za ulogu Dejla Kupera Kajl Mek Lahlan je opravdano dobio "Zlatni globus" jer je uspeo da uštogljenog federalca, svojevrsnog čudaka, prikaže kao naivno ljudsko biće očaravajuće detinjasto u svom oduševljavanju prizemnim stvarima.
Mek Lahlan bi kao Linčov omiljeni glumac, trebalo da bude dobro poznat bioskopskim gledaocima. Njegova prva filmska uloga je bila u "Dini", Linčovoj ekranizaciji proslavljenog naučno-fantastičnog romana Frenka Herberta. Film je bio komercijalni promašaj, ali i početak dugogodišnje saradnje između glumca i reditelja.
Linč je u svom sledećem filmu glavnu ulogu opet poverio Mek Lahlanu i nije pogrešio: I "Plavi somot" je ubrzo postao kultni film i definitivno označio svog reditelja (nominovanog te godine za "Oskara") kao jednog od najoriginalnijih filmskih stvaralaca.
Za ulogu Dejla Kupera Kajl Mek Lahlan je opravdano dobio "Zlatni globus" jer je uspeo da uštogljenog federalca, svojevrsnog čudaka, prikaže kao naivno ljudsko biće očaravajuće detinjasto u svom oduševljavanju prizemnim stvarima.
Mek Lahlan bi kao Linčov omiljeni glumac, trebalo da bude dobro poznat bioskopskim gledaocima. Njegova prva filmska uloga je bila u "Dini", Linčovoj ekranizaciji proslavljenog naučno-fantastičnog romana Frenka Herberta. Film je bio komercijalni promašaj, ali i početak dugogodišnje saradnje između glumca i reditelja.
Linč je u svom sledećem filmu glavnu ulogu opet poverio Mek Lahlanu i nije pogrešio: I "Plavi somot" je ubrzo postao kultni film i definitivno označio svog reditelja (nominovanog te godine za "Oskara") kao jednog od najoriginalnijih filmskih stvaralaca.
Uloge u Linčovim delima odredile su i
Mek Lahlanov privatni život: od snimanja "Plavog somota"
živeo je sa Lorom Dern (znamo je i iz "Divljih u srcu");
od nje se nedavno rastao zarad Lare Flin Bojl, svoje partnerke iz
"Tvin Piksa". Lara u seriji tumači Lorinu najbolju
drugaricu Donu Hejvort, zaljubljenu u Džejmsa Herlija.
*****
Savršena protivteža Kuperu je šerif
Hari Truman koga igra Majkl Ontkin. Truman je skromna poštenjačina
koji ne krije svoje divljenje prema oštroumnosti svog kolege ali
krije vezu s prelepom vlasnicom pilane Džozi Pakard.
Ontkinova biografija podseća na stotine drugih. Odrastao je u francuskom delu Kanade, podneblju bliskom onom u "Tvin Piksu". Kao izuzetan talenat u hokeju na ledu, pred sobom je imao sjajnu budućnost sve dok jednog dana nije zalutao u filmski studio i opredelio se za glumački poziv. Živi u Los Anđelesu kao i većina ekipe "Tvin Piksa".
Ontkinova biografija podseća na stotine drugih. Odrastao je u francuskom delu Kanade, podneblju bliskom onom u "Tvin Piksu". Kao izuzetan talenat u hokeju na ledu, pred sobom je imao sjajnu budućnost sve dok jednog dana nije zalutao u filmski studio i opredelio se za glumački poziv. Živi u Los Anđelesu kao i većina ekipe "Tvin Piksa".
Dobitnica "Zlatnog globusa"
Pajper Lori u seriji je Ketrin Martel, koja na sve načine pokušava
da preotme pilanu od udovice svoga brata. Pajper Lori je izuzetno
cenjena glumica, tri puta nominovana za "Oskara". Oni koji
su gledali "Keri" Brajana de Palme sećaju se manijački
religiozne majke koja pokušava da ubije ćerku jer je zgrešila.
Iako je u karijeri glumila najrazličitije uloge čini se da joj ove
negativne najbolje leže.
Džoan Čen, "kineska Elizabet
Tejlor", preselila se u SAD 1981. godine i slavu stekla ulogom u
Bertolučijevom "Poslednjem kineskom caru" (nominacija za
"Oskara"). Njena neobična lepota, savršeno vladanje
jezikom i znatno filmsko iskustvo bili su presudni prilikom izbora
glumice za ulogu Džozi Pakard, devojke iz Hong Konga koja je
muževljevom smrću nasledila i pilanu i netrpeljivu zaovu...
Jedna od onih koji su najviše
profitirali od popularnosti serije je svakako Šerilin Fen. Luckasta,
provokativna Odri Horn donela joj je fantastičan uspon u karijeri,
status zavodnice u očima američkih gledalaca i seriju fotografija u
"Plejboju". Kruže glasine da su njene čari uzrok razlaza
Dejvida Lina i Izabele Roselini.
Osoba oko koje se sve vrti je Lora
Palmer, devojka koja je vodila dvostruki život koji se završio
smrću u sedamnaestoj godini. Za ovu prilično nezahvalnu ulogu - sem
par fotografija i flešbekova, u najvažnijoj sceni je ležala na
plaži, mokra, licem nadole i uvijena u najlon-kesu izabrana je Šeril
Li.
I sve bi se na tome završilo da se publika nije zainteresovala za ubijenu devojku i počela da autore obasipa pismima. I tako, ne samo da je više pažnje posvećeno Lori Palmer nego je kreiran i lik njene rođake Medlin Ferguson, devojke frapantno slične Lori (nju, naravno, takođe igra Šeril Li).
I sve bi se na tome završilo da se publika nije zainteresovala za ubijenu devojku i počela da autore obasipa pismima. I tako, ne samo da je više pažnje posvećeno Lori Palmer nego je kreiran i lik njene rođake Medlin Ferguson, devojke frapantno slične Lori (nju, naravno, takođe igra Šeril Li).
Napomenimo da treći deo serije nije
otkupljen jer odgovorni u našim TV-centrima nisu bili sigurni u
reakciju jugoslovenske publike na Linčovo poigravanje s živcima.
Kako verujemo da je reakcija apsolutno pozitivna, upućujemo apel da
urednici serijskog programa što pre stupe u kontakt sa gospodinom
Bilom Pekom i omoguće nam da vidimo završnicu priče o Tvin Piksu.
Napisao: Viktor Čikeš, obrada: Yugopapir (TV novosti, april 1991.)
Napisao: Viktor Čikeš, obrada: Yugopapir (TV novosti, april 1991.)
