Novost u našoj diskografiji: Kako je nastala i čemu služi prva domaća test ploča (PGP RTB, 1981)




Vlasnik, dakle, i sam, bez pomoći, stručnjaka, može da otkrije niz nedostataka, a neke od njih i da otkloni - postižući bez dodatnih troškova bitna poboljšanja u radu aparata - i to, u nekim slučajevima, na neočekivano jednostavan način

Ploča za proveru mono i stereo gramofona i zvučnih sistema - deset i više puta jeftinija od uvoznih ... Otkriva neuočljive greške, omogućava i samostalna podešavanja i popravke ...


*****



Na našem tržištu tiho se pojavila jedna gramofonska LP ploča, drugačija od svih ostalih, čiji nastanak predstavlja događaj i u tehničkom ali i u širem, kulturnom smislu reči.

Njen puni naziv glasi: "Test ploča za tehničko proveravanje profesionalnih i kućnih Hi-Fi uređaja", što većini nestručnjaka ne kazuje mnogo.

Iza tog naziva, međutim, kriju se izuzetno velike mogućnosti, od interesa i za najširi auditorijum: u manjoj ili većoj meri, ploča može da koristi i vlasnicima jednostavnih mono-gramofona (onih sa jednim zvučnikom, kojih je, vremenom, sve manje jer se ni ploče u mono-tehnici više ne proizvode), i stereo-gramofona bez obzira na marku i kvalitet, kao i zvučnih sistema ("muzičkih stubova", "muzičkih centara", "linija") koji, osim gramofona, uljkučuju pojačalo, eventualno i pretpojačalo, tjuner, kasetofon (kaset-dek), zvučne kutije i slušalice - sistema kakvih danas u zemlji ima na stotine hiljada.

Najzad, ili pre svega, test-ploča je obavezno i nezamenjivo sredstvo za kontrolu profesionalne tehnike u radio-stanicama kojih je u Jugoslaviji oko 300 (Radio Zagreb je, primera radi, odmah po izlasku ploče poručio 100 primeraka); ovom pločom, dakle - i ne znajući za nju - indirektno se već koriste milioni slušalaca širom zemlje.

A pritom, iako na njoj nema ni jedne jedine otsvirane ili otpevane note - ploča je upravo u službi muzike, odnosno dobrog, maksimalno verno reprodukovanog zvuka...

Rez test-ploče nikad ne zna kako gramofon radi, odnosno da li verno reprodukuje čak i najkvalitetnije ploče koje se na njemu slušaju; a ova ploča (na kojoj su "precizno snimljeni signali po nivou i po frekvenciji", kako autori objašnjavaju) omogućava nam da to saznamo i upozorava na eventualna slaba mesta i nedostatke u radu gramofona.


Neiscrpne mogućnosti



Njena primena počinje od onih najjednostavnijih ali za dobar rad svakog gramofona presudnih pitanja: da li se disk kreće predviđenom brzinom od 33 1/3 odnosno 45 obrtaja u minutu (u slučaju odstupanja gramofon ne daje vernu "zvučnu sliku" snimka) i da li je igla ispravna i čista (zaprljana ili istrošena igla takođe onemogućava vernu reprodukciju, a oštećena igla može i da nam nepovratno ošteti, "istruže" ploče).

Na tehnički složenijim i skupljim gramofonima, pomoću test-ploče mogu se proveriti i podesiti pritisak igle na ploču i "anti-skating" (što i igli i pločama produžava vek), zatim utvrditi "rumble", proveriti frekvencijski odziv, razdvajanje kanala i "faznost" gramofona i zvučnog sistema u celini - a od svega toga zavisi da li ćemo za uložena sredstva dobiti ono što smo želeli: maksimalno dobar zvuk i slušalački doživljaj.

Vlasnik, dakle, i sam, bez pomoći, stručnjaka, može da otkrije niz nedostataka, a neke od njih i da otkloni - postižući bez dodatnih troškova bitna poboljšanja u radu aparata - i to, u nekim slučajevima, na neočekivano jednostavan način; a ako ipak bude morao da se obrati stručnjaku - kome je ovakva ploča pogotovu neophodna - znaće kakva je opravka potrebna i moći će da proveri da li je naplaćeni posao valjano obavljen.

Ali, kako je već nagovešteno, mogućnosti za primenu ove ploče time se ne iscrpljuju. 

Uz dobar gramofon, pojedini njeni delovi mogu da posluže umesto generatora tona - komplikovanog i skupog profesionalnog aparata - za ispitivanje rada pretpojačala i pojačala u zvučnom sistemu, kao i za proveru ispravnosti snimanja i kvaliteta snimaka na kasetofonu i magnetofonu sa otvorenom trakom; usput, ploča signalizira zaprljanost ili istrošenost "glave" kasetofona-magnetofona i omogućava da se od četiri postojeće vrste traka (normal, hromdioksid, ferohrom i metal) odabere ona koja će na određenom aparatu dati najkvalitetniji zapis i reprodukciju...


Direktno rezanje 



Među retkim proizvođačima takvih ploča u svetu prednjače danska firma Ortofon (čiji gramofoni i zvučnici su takođe pojam nenadmašnog kvaliteta), zatim američka Shure, zapadnonemačka DGG i engleska Decca; njima se, evo, pridružila i Produkcija gramofonskih ploča RadioTelevizije Beograd.

Poneka takva ploča i ranije se mogla sresti u nas, u velikim radio-stanicama i kod "zagriženih" diskofila a sada je dostupna svima; uz to, dok inostrane staju oko 40-50 zapadnonemačkih maraka, cena ove domaće je 153,00 dinara - dakle, po zvaničnom kursu, desetak puta niža, ne računajući carinu!

Sem što je prva te vrste u zemlji, ovo je i prva naša savremena direktno rezana ploča, što znači da snimak nije prvo registrovan na magnetofonskoj traci pa s nje presnimljen na plastičnu foliju od koje će se galvanizacijom dobiti matrica za proizvodnju "presovanje" ploča - kako se danas inače redovno čini - nego je snimljena direktno na foliju.

(Autori naglašavaju "prva savremena..." jer od prvih gramofona, pa sve do pronalaska današnje ploče sa mikrorezom i usavršenog magnetofona - dakle od kraja XIX do sredine ovog veka - sve ploče na svetu, pa i naše, snimane su direktnim rezanjem.)

Autori ploče su inženjeri elektrotehnike Jovan Višković i Milan Orlić, zaposleni u Radio Beogradu; rezanje i galvanizaciju uradio je inženjer Kosta Vesković, a tekst na "A" strani namenjen neprofesionalcima čitao je spiker Dušan Marković; nesvakidašnje rešenje za omot dao je poznati karikaturista, Jugoslav Vlahović i njime na Majskoj izložbi ULUPUDUS ’82 osvojio nagradu za najbolji grafički dizajn.

Tekst: Ž. Š, obrada: Yugopapir (TV novosti, septembar 1981.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate