Svetozar Gligorić, naš najbolji šahista svih vremena: Dolazi li vreme Kasparova iz SSSR-a? (1982)




Možda će izgledati paradoksalno, ali Gligorić je zagriženiji novinar nego šahista, ne jednom bio je sujetniji na ocenu i prijem članka, nego na ocenu partije ili celog turnira. Novinarstvo je u neku ruku bilo psihološka potreba ovog majstora, izvesno protivljenje šahu. To je kod njega jedno kompenzaciono područje u kojem se traži ravnoteža duha


Intervju, 1982: Dok se ostali majstori drevne igre bore do poslednjeg daha, Svetozar Gligorić, naš najbolji šahista svih vremena, hladnokrvnošću veterana sabira i ono što nije ostvario...


*****



Na 37. seniorski šampionat Jugoslavije u Vrbasu prijavio se i naš proslavljeni reprezantativac Svetozar Gligorić.

Posle pauze od sedam godina, on se ponovo vratio šampionatima, jer je poslednji put učestvovao na jubilarnom šampionatu u Novom Sadu 1975.

Da li uopšte treba našim čitaocima predstavljati poznatog velemajstora? 

Ipak, bio je prvak Jugoslavije 11 puta; pobednik je turnira u Varšavi 1947, kao i turnira u Mar del Plati 1950. i 1953, na zonskom turniru Abad Pirmontu 1951. na Stauntonovom spomen-turniru 1951, u Helsinkiju 1952, 1960. i 1961. takođe je trijumfovao. 

Delio je prvo mesto sa Reševskim u Dalasu 1957. Prvo mesto je podelio sa grupom velemajstora na međunarodnom oktobarskom turniru za oslobođenje Beograda 1969, gde je nastupio i nekadašnji prvak sveta Mihail Botvinik.

Učestvovao je na svim posleratnim olimpijadama, izuzev ove poslednje na Malti i gotovo redovno bio prva tabla. Na olimpijadi u Minhenu 1958. postigao je najbolji uspeh na prvoj ploči, a u meču protiv Sovjetskog Saveza u Lenjingradu 1957. osvojio je za jugoslovensku ekipu šest poena iz osam partija. 

Tri puta je učestvovao u borbi za svetsku titulu i najzad zaigrao u timu sveta na petoj ploči. Odlikovan je više puta za zasluge u ratu i miru. Nosilac je najvišeg društvenog priznanja, nagrade Avnoja.


Nisam želeo da materijalno opterećujem budžet svog kluba



Recite nešto više o prvom šampionatu Jugoslavije?

- Vidite, te daleke 1945. godine, šampionat se igrao u Novom Sadu. Bilo je 24 učesnika. U to vreme postavljen sam za referenta za šah pri Fiskulturnom savezu Jugoslavije, što praktično znači da sam u neku ruku bio prva ličnost u šahovskoj organizaciji. Pobedio je Trifunović, umakao mi je pola poena.

Šta je bilo karakteristično za to vreme?

- Veliki polet, ogromna želja ljubitelja drevne igre da se šah obnovi posle duge pauze. Poslednji šampionat bio je održan 1939. u Zagrebu i posle tog šampionata postao sam majstor.

Kada ste postali prvak Jugoslavije?

- Na sledećem šampionatu 1946. poredak je u vrhu ostao nepromenjen, Trifunović je bio ponovo prvi, a ja drugi. Tek 1947. pošlo mi je za rukom da sa Petrom Trifunovićem podelim prvo mesto. Sledeće godine sam prvi, ali sada u društvu sa Vasjom Pircom.

A kada ste sami bili prvi?

- To se dogodilo 1949. Od jedanaest šampionskih titula, koliko sam ih ukupno osvojio, osam puta bio sam prvi, a tri puta delio sa drugovima. Kao kuriozitet, igrao sam na 15 šampionata Jugoslavije uzastopce, od 1945. do 1959. 

Onda sam pauzirao tako da sam do 1965. imao za sobom 18 šampionata.

Poslednji put bili ste prvak Jugoslavije 1965? 

- Tada sam podelio prvo mesto sa Vasjom Pircom. Onda dolazi nova pauza od deset godina, pa sam podelio drugo mesto sa Ljubojevićem i Matanovićem, a prvak je postao Draško Velimirović.

Koji su to razlozi što niste tako dugo nastupali na šampionatima?

- Nema tajni, jednostavno prestao sam da igram na šampionatima u trenutku kada su doneti novi propisi. Naime, do tada je organizator snosio sve troškove za učesnike, onda je odlučeno da igrači sami snose svoje troškove, odnosno njihovi klubovi, gde su registrovani. 

Nisam želeo da materijalno opterećujem budžet svog kluba koji je imao drugih briga i obaveza prema svojim članovima. 

Naravno, to je samo jedan od razloga, drugi su što sam bio nešto stariji i što je nivo šampionata opao. 

Takođe, postepeno šam se povlačio sa individualnih turnira koje je organizovala FIDA, ustupajući mesto mlađim šahistima. 

Međutim, igrao sam na dva međuzonska turnira 1970. i 1973. Tri puta u Palma de Majorki, gde sam imao direktno pravo kao učesnik prethodnih mečeva kandidata za prvenstvo sveta. 

U Lenjingradu sam igrao prosto zato što me je FIDA uključila zbog mog tada još visokog mesta u svetskom šahu. 

Na šampionatu Jugoslavije 1975. izjavio šam da se odričem učestvovanja na zonskom turniru i svoje mesto, koje sam stekao plasmanom, ustupio sam mlađima.

Šta vas je rukovodilo da se prijavite za ovogodišnji šampionat?

- Glavne zasluge za moj nastup u Vrbasu imaju organizatori koji su mi se lično obratili sa molbom, jer sam već dva puta igrao na međunarodnim turnirima u njihovom mestu. Uz to, i trenutak mi je odgovarao, mada je mnoge iznenadilo što igram. 

Možda bih nastupio i ranije da su organizatori bili agilniji, na primer kao što su ovi iz Vrbasa. Oni su obezbedili učešće Ljubojevića i drugih jakih majstora što, u trenutku kada sam potvrdio poziv, nisam znao, ali me je to posebno obradovalo.

Kakve su vaše šanse?

- Istina je da retko nastupam, ravno godinu dana nisam učestvovao na turnirima. Sa velikom radoznalošću idem na ovaj put, a posebno me raduje da ću igrati sa svojim poznanicima kao i sa predstavnicima mlađe generacije, dajući tako svoj skromni doprinos napretku našeg šaha. 

Želim da naglasim da moje učešće nema nikakvih drugih motiva osim ovih, uz napomenu da moj klub Partizan nema nikakvih materijalnih obaveza u vezi sa mojim nastupom.


Ljubojevićev najbolji period tek dolazi



Ko je favorit?

- Prvi je Ljubojević, koji dolazi sa primetnim iskustvom sa jakih turnira na kojima je postigao lepe rezultate. Jasno, tu je i Velimirović. On je na skorašnjem zonskom turniru u Bečićima glatko bio prvi i lako može ponoviti igru iz 1975. godine, kada je bio nezadrživ. 

Ne treba zaboraviti ni prošlogodišnjeg šampiona Ivanovića ako bude u dobroj formi. Nisu bez šansi Ivkov, Parma, Marjanović, Predrag Nikolić, kao i neko iz najmlađe generacije. 

Jednom rečju, svi mogu da iznenade i svi će igrati sa velikim ambicijama, jer će to biti za mnoge prilika da se probiju u sam vrh našeg šaha.

Da li šampionat donosi neke privilegije i mesto u reprezentaciji?

- U pravilniku šampionata ništa ne piše koliko šampionat utiče na mesto u olimpijskom timu i izboru za reprezentaciju, a mislim, ne bi bilo ispravno da samo jedan turnir bude presudan za vrednovanje šahista.

Mi imamo dva predstavnika na međuzonskim turnirima. Kakve su njihove šanse?

- Naša dva predstavnika Hulak i Velimirović nisu favoriti u sadašnjoj situaciji, ali spadaju u onu grupu koja može da iznenadi. Prema tome, i ja gajim potajne nade pod uslovom da budu dobro pripremljeni, mada to danas nije lako, s obzirom na veliko iskustvo i gomilu informacija koju majstor mora da savlada. 

Posebno je šteta što Ljubojević ne nastupa. Mislim, ipak, da mu je za dlaku izmaklo da ga FIDA direktno pošalje na međuzonski turnir. Ipak, on ima vremena i njegov najbolji period dolazi.

Velemajstore, odnedavno ste u penziji. Da li se nešto izmenilo u vašem životu?

- I dalje imam mnogo obaveza, iako sam otišao u penziju. Nisam izmenio način života. Pišem, između ostalog sam napisao prvu svoju knjigu o sebi. Napisali su o meni već tri knjige u Jugoslaviji, jednu u Engleskoj i Americi. 

Planirao sam da takvu knjigu napišem. Međutim, stigla je ponuda od sovjetskog izdavača koji me je uvrstio u plejadu najvećih šahista sveta i zamolio me da dam svoj prilog jednom knjigom. U tu svoju zbirku uvrstio sam 106 iscrpno komentarisanih partija. 

Na žalost, to je samo mali deo onoga što mogu da učinim, jer imam nekoliko stotina koje zaslužuju da uđu u svaku šahovsku antologiju. 

Ova knjiga će izaći i u Jugoslaviji verovatno ove godine u tiražu od pet hiljada primeraka, a u Sovjetskom Savezu u sto hiljada. 

Velemajstor Lav Polugajevski rekao mi je u Meranu da je moj rukopis dobio visoke ocene.

Ima li mlađih šahista koji će u ovom ciklusu da se probiju do Karpova?

- U svakom slučaju, pre svih Kasparov, Timan i Beljavski. Sada u Sovjetskom Savezu ima niz jakih igrača koji mogu mnogo da pokažu. Tu je mladi Psahis, uz Kasparova prvak Sovjetskog Saveza. 

Gledao sam partije Kasparova i Timana. Sve su to šahisti sa velikom erudicijom.

Kasparov je izjavio da predstojeći ciklus za svetsko prvenstvo nije njegov ciklus, ali tek posle toga dolazi "njegovo vreme". Šta vi možete reći o ovoj izjavi?

- On verovatno misli na to kad će biti direktni izazivač prvaku sveta. Međutim, svaki takmičar, bez obzira na snagu koju poseduje, ima veće ili manje ambicije tek kada shvati koje su mu mogućnosti.


Ostao je vitalan i svež



Ovaj ambasador šaha dugo se održavao u svetskom vrhu, prevashodno zahvaljujući svojoj kondiciji, dobrim nervima i fanatičnom radu. Sam kaže da je imao visoke rezultate, ali i padove.

- Pored šaha intenzivno sam se bavio novinarstvom i to je cepalo moju ličnost - kaže Gligorić.

Rezignirano zaključuje: 

- Zamislite koliko lepih knjiga nisam pročitao, koliko filmova i pozorišnih predstava pogledao.

Međutim, neprestano razdiran željom za aktivnostima i svojom strašću za pisanjem, možda će izgledati paradoksalno, ali Gligorić je zagriženiji novinar nego šahista, ne jednom bio je sujetniji na ocenu i prijem članka, nego na ocenu partije ili celog turnira. 

Novinarstvo je u neku ruku bilo psihološka potreba ovog majstora, izvesno protivljenje šahu. To je kod njega jedno kompenzaciono područje u kojem se traži ravnoteža duha. 

Imati osećanje i maltene saznati da je šah jedini teren afirmacije, borbe, teren sa kojeg nema uzmaka, na kojem se kao u životu pobeđuje ili pada, mora šahisti doneti grč. 

I danas se bavi sportom, naravno rekreativno. Ostao je vitalan i svež.

Najkraće, tajna Gligorićevog uspeha na šahovskom i nešahovskom području, bez sumnje leži u snažnoj harmoniji celog njegovog bića.

Sve to čini da učešće ovakve ličnosti diže nivo svakog takmičenja na kojem se pojavi, pa i kada ne pobeđuje.

Tekst: B.Marjanović, obrada: Yugopapir (Intervju, mart 1982.)


Duga šah: Intervju sa Svetozarom Gligorićem



Duga 1975: Neko je napisao da ste u Portorožu i Ljubljani igrali kao u vašim mladim danima. Mi bi dodali: poletno, sigurno, smelo. Šta kažete na ovo: mladi dani, stari dani?

Igrao sam kao i uvek. U mladim danima, u starim danima, opet u mladim danima, čini mi se da uvek igram isto, naravno pri normalnim uslovima, posle dobrih priprema.

Nekoliko kola pre kraja turnira bili ste u prilici, da ukoliko pobedite Karpova, uđete u trku za prvo mesto. Zašto niste igrali na pobedu?

Karpov retko, veoma retko gubi. Ne igram na pobedu, ako mi protivnik ne pruži pravu šansu. Karpov to nije učinio. Meni je drugo mesto bilo važnije od prvog. Možda, da sam imao bele figure. Možda...

Kakav je Karpov igrač, po vašem mišljenju?

Strogo klasičan. Iznenađujuće dosledan u svom čistom stilu što me naročito čudi s obzirom na njegovu mladost.

A Fišer? U odnosu na Karpova?

Zasad Fišer deluje zanimljivije zbog svoje agresivnosti i raznovrsnosti. Međutim Fišer ne igra, a Karpov igra i ispoljava jednu zdravu težnju ka maksimalnom ličnom usavršavanju. Pokazuje i spremnost da svoje kvalitete stavlja na teške ispite.

Četiri puta ste pobedili Fišera, on vas šest puta uz nekoliko remija. Karpov vas je dva puta pobedio uz dva remija. Kad bi igrali meč za prvaka sveta koga biste izabrali za protivnika? Fišera ili Karpova?

Teško mi je da odgovorim. Zaista. Najbolje bi bilo da njih dvojica odigraju taj meč.

Taj meč o kome se toliko govori svakako da bi ogromno doprineo popularizaciji šaha sve do neslućenih razmera. Vi ste u dobrim odnosima sa obojicom. Ima li neke nade da će do meča ipak doći?

Neka daleka nada postoji. Možda iduće godine.

Znate li nešto više? Fišer vam je poslao nekoliko gramofonskih ploča, Karpov vam dolazi u kuću?

Ne. Zaista ne.

Kad smo već kod prvaka sveta, sadašnjeg i bivšeg, da li ste i vi imali ambicije da postanete prvak sveta u šahu?

Da. Ambicije sam se odrekao negđe između 1959. i 1962. Ta se ambicija ponovo rodila, u skromnijem obliku 1967, kada sam u Beogradu igrao meč sa Taljem. Nespretno sam prokockao svoju veliku šansu.

Ako u roku od tri meseca ne odigra ni jednu partiju Fišer gubi »rejting«. Šta to znači?

To ne znači ništa. »Rejting« je čista administracija. Ne baš mnogo precizna.


Zaštitio bih šah kao profesiju



Imamo utisak da je vaš uspeh, u Portorožu i Ljubljani, u štampi tretiran kao iznenađujući. Šta vi kažete?

Takva iznenađenja sam pravio u prošlosti a možda ću i u budućnosti.

Da se vratimo domaćem šahu. Poslednjih godina se govori i piše, u prilično podgrejanoj atmosferi, da naši igrači igraju radije u inostranstvu nego u zemlji?

Tako se to predstavlja ali nije tako. Radi se o uslovima pod kojima se igra. Verujem da većina igrača ili svako od nas daje prednost domaćem turniru ako je istog ranga.

Zašto su neki naši igrači odbili da igraju na međuzonskim turnirima za prvenstvo sveta? I vi ste jedan od njih.

Međuzonski turniri nisu jedini način da se igrači afirmišu. Sem toga međuzonski turniri traže mnogo vremena. Većina velemajstora ima svoju profesiju, ne žive od šaha. Vreme je skupo.

Nekada su šampionati Jugoslavije bili šahovski praznici, a zatim mnogo godina samo turniri osrednjih igrača. Šampionat u Novom Sadu bio je opet onaj stari. Kakvi će biti idući?

Ima nade da se poboljšaju uslovi, da šampionati budu bolji ali da li će tako biti? I ja se pitam. To zavisi i od šahovskih organizacija i od entuzijazma pojedinaca, organizatora. Mislim da uslovi da se organizuju jaki šampionati postoje.

Vi ste posle rata bili organizator šaha u novoj Jugoslaviji. Kada bi vam danas dali odrešene ruke šta bi rešili pod brojem jedan?

Zaštitio bih šah kao profesiju. Bez toga nema vrhunskog šaha.

Ovde godine ste predloženi za nagradu AVNOJa.

Da. I to je već velika čast i priznanje.

Tekst: S. D, obrada: Yugopapir (Duga, 1975.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate