Disko trafika, Beograd 1981: Koje su najtraženije ploče u podzemnom prolazu kod palate Albanija?






Za ploče, ne postoji pouzdan podatak, a po slobodnoj proceni, postoji preko 1.500 naslova! Brojevi ne deluju impresivno, ali ako bi neko imao dovoljno vremena i strpljenja, trebalo bi mu preko 100 dana (i noći) neprekidnog slušanja, da bi čuo sve!

U prolazu ispod Albanije, napravljena je prava mala trgovačka zona, pijaca ako hoćete, i naravno kafana - prva beogradska podzemna kafana, pa još sva u staklu (otuda i ono - "Staklenac").

Prilikom svečanog otvaranja, pomenuta je čak i jedna mala prodavnica kozmetičkih preparata!

Možete zamisliti: kozmetika iz podzemlja!? Loše je poslovala, zaista, jer niko nije poverovao u loše sročen reklamni tekst "Siđeš ružan, uzvereš se lep"! Na svu sreću!

Mala prodavnica kozmetike tavorila je neko vreme, dok je nije preuzela "Borba" i tu otvorila prodavnicu štampe! E, ali pošto izraz "podzemna štampa" ne zvuči baš najlepše, a da bi se zaradilo makar "za vodu", počelo se polako i sa prodajom ploča produkcije "Studija B", ili, što će reći, ploče i muzika, ufurali su na mala vrata!

U prvo vreme, bila je to prava pravcata moderna torbarska radnja, u kojoj je svako mogao da nađe ponešto: od prezervativa, do raznorazne džepne literature, od cigareta, do dobrih i loših ploča!

I tu počinje ono pravo!

Minijaturna ekipa pomenute radnje, uz svesrdnu pomoć svog kolege Ivana Obrenića, rešila je da se preorijentiše isključivo na ploče, uz svestan rizik da vrlo brzo odu "u aut"! U Beogradu ploče se prodaju na svakom ćošku, još malo, pa će i prosečno snabdevena piljarnica imati diskografsko odelenje diskografije!

Bilo je potrebno napraviti nešto "novo", "drugačije", u svakom slučaju bolje: rešili su se za ono pravo
- za aktuelnost i brzinu, kao da su prepisali novinarski moto! I uspeli!

A to, što rade u večitom mraku, odnosno u večitom neonskom danu, ne smeta: muzika, čak, i traži takvu atmosferu! Osnovni problem je prostor. Skučeni su na svega desetak kvadratnih metara, tako da mesta ima samo za ploče, trake, jedan gramofon, prodavca i jednog, eventualno dva kupca!

U "radnji" je i jedan gramofon, ali zvučnici su instalirani napolju - i zbog mesta i zbog potencijalnih kupaca, pa i zbog dokonih klinaca koji se ovde okupljaju!

Koji put, kada se pojavi neka dugo očekivana ploča, dogodi se da kupci čekaju u dugačkim redovima ispred radnje!



Kako se to radi



Mala prodavnica "muzike" iz podzemnog pešačkog prolaza kod palate Albanija, na deset kvadratnih metara poslovnog prostora, pritisnuta sa svih strana, čak i odozgo, ostvaruje godišnji promet od preko jedne milijarde dinara! Kako?

- Ploče su skupe, a klinci nemaju uvek dovoljno love. Mi smo uveli "knjigu rezervacija": mušterija dođe, odabere ploču, upiše se u knjigu i - siguran je da će ga ploča čekati, pa došao po nju za dva, ili za dvadeset dana! - objasnio je Ivan Obrenić. - Zatim, mi uvek dobijamo, ili uzimamo ploče dva tri dana pre drugih, najbrži smo... koji put i sami idemo u magacine.

Eto, album "Bijelog dugmeta", ovaj najnoviji, imali smo dva dana pre ostalih, najavili smo to kupcima i uspeli da za samo dva sata prodamo preko 600 primeraka!

U ovoj trafici nema ozbiljne muzike! Objašnjavaju, da je za takvu muziku potreban prostor, drugačiji uslovi, da ona mora da se sluša i "preslušava" ...

- Trudimo se da uvek imamo sve! Ili bar, ako nema danas, da bude sutra. Ne smemo da razočaramo kupca! Držimo ploče i po pet godina, imamo neke iz produkcije sedamdesetih godina ...

Zatim objašnjava kako pronalaze ploče! Kaže, da su mu se svi smejali kad je tražio i one lošije albume "Bitlsa", a danas, kad svi imaju one dobre, traže se i loši, ljudi žele da kompletiraju svoju kolekciju, da je zaokruže!

Otkriva dalje Ivan, kako se stvara veštačka potražnja na ovom svojevrsnom tržištu ploča:

- Ploča se štampa u malom, ograničenom tiražu, pa kad se diskofili "zagreju", nestašica ih dovede do "ključanja", štampa se dodatni broj ploča i to ide "kao alva"! Tako može da se manipuliše i sa cenom!

Saznaje se da u ovoj radnji postoji izbor (po katalogu) od preko 800 različitih kaseta. Za ploče, ne postoji pouzdan podatak, a po slobodnoj proceni, postoji preko 1.500 naslova! Brojevi ne deluju impresivno, ali ako bi neko imao dovoljno vremena i strpljenja, trebalo bi mu preko 100 dana (i noći) neprekidnog slušanja, da bi čuo sve!

Kao i svuda, uostalom, i ovde se nađe po neka ploča koja "ne ide"!

- Eto, Bisera Veletanlić ide slabo, a izuzetna je pevačica. Pa Zorica Manojlović, za koju mnogi nisu ni čuli, ima izvanrednu ploču koja uopšte ne ide! Ima ih koje stvarno ne valjaju, pa nije ni čudo što ih ljudi ne kupuju, ali nema smisla da ih navodim, to oni koji se bave muzikom znaju i sami!

Pominje zatim imena koja su uvek "na ceni": Oliver, Tereza, Zdravko Čolić, Đorđe Balašević, Azra, Rokeri, Dugme, Kazalište.

Što se narodne muzike tiče, predviđaju da će do 1990. godine ovim žanrom "harati" Mitar Mirić, Marinko Rokvić, Dušan Milosavljević, Merima Kurtiš ...

Zagazili smo duboko u 21. sat, a kupci i dalje ulaze ... Kažu, da koji put, kad treba, rade i nedeljom.

Za kraj, tvrde da tajna njihovog uspeha - i nije neka tajna! Jednostavno, ponašaju se prema kupcima onako, kako treba! A to, što rade u trafici, ne smeta ... važno je da ima muzike!

Napisao: Miloš Lazić, obrada: Yugopapir (Zum reporter, mart 1981.)




Podržite Yugopapir: FB TW Donate