Gde su danas (1984): Žika Jevtić: Zvezdin as na buvljaku / Vladimir Cvetković: Mladi direktor (3/3)



Tražili mi posao ljudi iz "Zvezdine" uprave. U "Naftagasu" sam radio samo jedan dan. Prepoznaju me radnici, a tamo velika hala, okupe se oko mene. Kažu mi: "Pobogu, Žiko, zar ti da ovde crnčiš" 

Kada zavesa počne da se spušta, trebalo bi se pripremiti za novi život, jer "slava je lepa dok traje, ali obično nije dugovečna". Šta sada rade i kako žive Žika Jevtić i Vladimir Cvetković...


*****


U to isto vreme, sa Ćeramilcem je u "Zvezdi" počinjao da ganja loptu i Žika Jevtić (ne Jeftić - tek danas ispravlja grešku koja traje 20 godina).

Od juniorskog tima 1957. godine, od 1961. do 1974. godine - 400 utakmica u "crveno-belom" i 21 u plavom dresu sa grbom.

Večita "Zvezdina" trojka - bek bez mane i straha, prozvan Silver, kao aluzija na srebro i oštricu poznate marke žileta.

- Kako su to lepa vremena bila, pa drugarstvo, šale... Sećam se, došao novi centarfor iz Nikšića, Vojin Lazarević, pa sve nešto preskače, opkoračuje tramvajske šine, dok šetamo gradom. 

"Da me ne uhvati struja!", kaže nam.

A mi popadamo od smeha.

Sa Perom Krivokućom na putovanjima sam bio sobni drugar. Pet puta sam ga sprečio da noću ne skoči kroz prozor hotelske sobe.

U snu ustane i krene. Ja za njim!

"Kud ćeš, crni Pero?" 

 "Zmije me jure", kaže. Jedva ga vratim u krevet.

Otišao sam i u pečalbu, u grčki "Iraklis". Povredio se i, šta ću, vratim se u Beograd.

Bez posla sam.


Tražili mi posao ljudi iz "Zvezdine" uprave. U "Naftagasu" sam radio samo jedan dan. Prepoznaju me radnici, a tamo velika hala, okupe se oko mene. Kažu mi:

"Pobogu, Žiko, zar ti da ovde crnčiš". 

I ja ne dođem sutra na posao, sramota me bilo.

Posle se, preko zadruge, zaposlim na benzinskoj pumpi. Mesec i po dana sam izdržao. Zar ja da primam bakšiš, kisnem, da me neko gleda sa visine!

A ljudi dolaze i čude se - Žika Jevtić prodaje benzin i briše šoferšajbne. Ostavi me žena, odvede ćerke. Počnem i da pijem.

Sednem sa društvom, prisećamo se uspomena i tako do zore.

A, kako da preživim. Počnem da trgujem na zemunskom "buvljaku". Volim starine, kupim, preprodam, odem do Trsta, donesem farmerke. Moralo se.

A na "buvljak" svakakav svet dolazi. Prepoznaju me, šalimo se, ćaskamo; šteta što su "buvljak" ukinuli.

Srećom, Jevtićeva priča nema tužan kraj: Žika se vratio u "Zvezdu".

Od pre dva meseca radi na održavanju stadiona. Onog istog na kojem je nekad žario i palio.

"Zvezda"je institucija. Brine o svojoj deci.

"Gde si, Žiko, kako si Žiko?" pitaju golobradi "Zvezdini" prvotimci, javljaju se majstoru.

Nije Balzak bez razloga rekao:

"Slava je otrov koji bi trebalo uzimati u malim dozama".

Žika je svoju bočicu popio naiskap.


Vitez pod koševima



Ali se zato Cvele nije zaleteo. Uzimao je kap po kap slave. Umeo je sve da predoseti, pripremi se.

Vladimir Cvetković je još u svojoj 26. godini, posle završene ekonomije, pronašao sebi zaposlenje. I to u naponu snage, na vrhuncu slave.

Četrnaest godina je Cvele igrao košarku za "Zvezdu". Za sve te godine samo je šest puta izostao iz tima.

Za "plave boje" je odigrao 149 utakmica. Bio je i ostao pojam pravog sportiste, vitez pod koševima:

- Nisam se zanosio nikakvim iluzijama. Na vreme sam shvatio da je najteži period u životu jednog sportiste prestanak karijere. Prestao sam da igram na vreme, da se ne bi desilo da me oteraju. A tada sam već imao tri-četiri godine staža. 

Popularnost?

Laže onaj ko kaže da mu slava smeta.

Mada, ponekad može da ti upropasti trenutke privatnog života.


Porodica?

Bez nje sportista nije kompletan čovek.

Imam ogromnu sreću što mi je žena košarkašica, a ćerka i sin - košarkaški juniori. Prava smo košarkaška porodica.

Posao?

Prvo sam radio u "Kvarner-ekspresu" i dogurao do pomoćnika direktora. Iz "Ineksa" sam otišao kao komercijalni direktor, došao u SRC "Tašmajdan" na mesto direktora.

Od prvog maja prošle godine na mestu sam generalnog sekretara fudbalskog kluba "Crvena zvezda".

Košarkaš u fudbalskom klubu! Zašto tako razmišljati?

Daleko je jasnije - ekonomista u klubu za koji je životom vezan. I da se razumemo, posao je posao, ali u "Partizanu" nikada ne bih bio sekretar. Cenim ih kao protivnike, ali bi mi to ličilo na izdaju.

Napisao: Ozren Milanović, obrada: Yugopapir (Svet, 1984.)


Gde su danas (1984): Stefanović / Orlović / Ćeramilac (2/3)


Podržite Yugopapir: FB TW Donate