Srđan Gojković Gile, životna priča frontmena Električnog orgazma: Učenik kaubojske 11. gimnazije




Spontano sam rekao kako ćemo se zvati. Kasnije se pokazalo da imamo dobro ime, mada smo u početku imati problema jer nam nisu dozvoljavali da pod tim imenom sviramo u Beogradu. Ni naša izdavačka kuća RTB nije htela da objavi album grupe koja se zove "Električni orgazam", pa smo morali da idemo u Zagreb da bismo snimili album

Rođen sam 8. aprila 1961. godine u Beogradu. Odrastao sam u dva dela Beograda. Roditelji su bili razvedeni, svako je živeo u svom stanu, tako da sam i ja živeo malo na Zelenom vencu, a malo na Banovom brdu. Ta dva dela grada ravnopravno smatram svojim krajevima.

Iza zgrade na Banovom brdu bila je gusta šuma. Tamo sam se s društvom po drveću igrao ,,šuge“. Jedna od ,,zabava“ bila nam je i da skačemo sa spratova zgrade koja je u izgradnji. Skakali smo čak s drugog i trećeg sprata, ali u pesak!

To je bio najekstremniji sport kojim sam se bavio, a sve ostale sklonosti ka ekstremnim stvarima zadovoljio mi je rokenrol!

Bio sam veoma nestašno dete, možda najnemirniji u osnovnoj školi! To sam zaključio pošto sam bio kažnjen najstrašnijom kaznom. Bio sam jedini učenik koga nisu vodili na ekskurziju! 

Ti nestašluci su verovatno bili zbog sklonosti ka šoubiznisu pošto sam od malih nogu voleo da budem u centru pažnje i zabavljam ostatak odeljenja, često i na svoju štetu. Radio sam svašta, od kukurikanja na času u prvom i drugom osnovne, do penjanja na klupe i iskakanja kroz prozor!


Sami sebi predgrupa



Muzika mi je postala naročito interesantna pred kraj osnovne škole. Od kada znam za sebe imao sam kontakt s muzikom preko kolekcije ploča mog oca, koji je radio u Radio Beogradu. Bilo je tu svega i svačega, od narodnjaka do džeza preko rokenrola i jugoslovenske zabavne muzike.

Među tim pločama našao sam favorite.

Prve tri ploče koje su mi se dopale bile su ploče Bitlsa, jedna kompilacija Rolingstonsa i album Arete Frenklin! I dan-danas ih čuvam i slušam.

U gimnaziji sam često pravio bezimene bendove u kojima bismo nas trojica svirali gitare. Išao sam u Jedanaestu beogradsku gimnaziju koju su ove godine zatvorili. I tada se ta gimnazija zvala kaubojska i bila je jedina u koju sam mogao da se upišem kao veoma loš đak.

Ne znam nikoga ko je prvi osnovne završio s dobrim uspehom. E, pa ja sam bio taj!

Učiteljica me je vodila po drugim razredima i pokazivala kao primer kakav učenik ne bi trebalo da bude.

U svom prvom bendu "Hipnotisano pile", u trećem razredu gimnazije svirao sam bubnjeve. Nikada ništa nismo objavili jer za to i nije bilo vremena.

Godinu dana kasnije osnovao sam grupu "Električni orgazam". U oba benda svirala je ista ekipa, tako da smo na jednom koncertu bili sami sebi predgrupa. Bio je to prvi koncert "Hipnotisanog pileta" kome je predgrupa bio "Električni orgazam'!

Predgrupu je publika dočekala u opštoj histeriji i s oduševljenjem, dok je za vreme svirke "Hipnotisanog pileta" pola sale izašlo napolje. Nije bilo dileme koji bend će nastaviti rad. Već sutradan dao sam oglas da prodajem bubnjeve, otišao u London i kupio pojačalo i gitaru.

Razlika između ova dva benda bila je što sam u "Orgazmu" ja bio autor pesama a u prethodnoj grupi pesme je pisao pevač. Sada sam dobio novi zadatak, da pevam, sviram gitaru i komponujem. Bend je nastao 13. januara 1980. godine, posle koncerta grupe Leb i sol u Domu sindikata.

Ljubomir Jovanović, Ljubomir Đukić i ja otišli smo u kafanu "Mornar". Ljubomir Đukić je ubrzo komponovao pesmu "Konobar", prvu pesmu "Električnog orgazma". Spontano sam rekao kako ćemo se zvati. Kasnije se pokazalo da imamo dobro ime, mada smo u početku imati problema jer nam nisu dozvoljavali da pod tim imenom sviramo u Beogradu.

Ni naša izdavačka kuća RTB nije htela da objavi album grupe koja se zove "Električni orgazam", pa smo morali da idemo u Zagreb da bismo snimili album.

U crnačkom slengu rokenrol označava vođenje ljubavi tako da je ime naše grupe blisko tumačenju rokenrola.

Za kratko vreme smo postali rok-zvezde jer smo svirali samo po velikim gradovima - Beograd, Zagreb, Rijeka, Ljubljana, Novi Sad. Tek posle tri-četiri godine počeli smo da sviramo po manjim mestima, jer smo do tada smatrani kulturnim neprijateljima.

Bilo je mnogo raznih životnih situacija koje su se godinama prepričavale sa tih velikih jugoslovenskih turneja.

Početkom 1981. uz Idole i Šarla Akrobatu snimili smo LP "Paket aranžman". Početne korake u rokenrolu napravili smo u grupi "Hipnotisano pile" da bi kasnije "Električni orgazam" bio jedan od bendova koji su činili novi talas osamdesetih.

"Električni orgazam" je jedini moj bend za ceo život, ali drage su mi bile i saradnja sa Canetom, Vladom Divljanom, Kojom. Družimo se i dan-danas ali na nekim novim klincima je da naprave nešto što bi ličilo na taj novi talas. 


Bili smo gotovo pred raspadom...



Interesantno je da sam svim bendovima koji su se kasnije formirali i kratko trajali, a u kojima sam učestvovao, ja dao ime.

Izuzetak je bend Rimtutituki koji je "krstio" Cane iz Partibrejkersa. Taj bend je osnovan ’91. da bi snimio "Ratnu pesmu". Kasnije sam naterao Vladu Divljana da osnuje Old Stars Band. Prijalo mi je da radim nešto drugačije i da ne budem više ja u centru pažnje već Divljan koji je pevao svoje pesme a ja sam svirao gitaru i pevao prateće vokale.

Izvesno je da će se ta saradnja nastaviti.

U "Električnom orgazmu" ne radimo instrumentalnu muziku, pa mi je bilo zanimljivo da komponujem muziku za filmove "Kako je propao rokenrol", i "Crni bombarder".

Voleo sam da radim sve ono što nisam mogao da radim u svojoj matičnoj grupi. Tako sam se jedno vreme bavio rokenrolom za decu.

Posle albuma "Letim, sanjam, dišem" 1988. imali smo najozbiljniju turneju po staroj Jugoslaviji, svirali smo po halama, ali došlo je do velikog zasićenja u bendu.

Bili smo gotovo pred raspadom pa sam odlučio da zamrznemo rad u grupi i da svako proba da se bavi nekim drugim stvarima.

U tom periodu objavio sam solo album na kome je Vlada Divljan svirao gitaru. Tako smo nas dvojica počeli da se družimo i privatno. Napravio sam bend koji je promovisao moj solo album "Evo sada vidiš da može", bas je svirao Švaba, Divljan gitaru a bubnjeve Srba, bubnjar Van Gogha.


Dečji rokenrol



Negde u to vreme, Ljubivoje Ršumović je zvao Divljana da napravi himnu za pozorište "Boško Buha" a mi smo baš tih dana u šali snimili dve, tri pesme koje smo voleli kao klinci. Bile su to dečje pesme ali u rokenrol aranžmanima.

Ljubivoje je bio oduševljen i predložio da napravimo još muzike a on će napisati scenario za predstavu. Tako smo objavili ploču "Rokenrol za decu“ a godinu dana kasnije je objavljen "Rokenrol bukvar". Odigrali smo 120 predstava u pozorištu "Boško Buha". Tih godinu i po dana radeći za decu zaista sam uživao.

Hteli mi to da priznamo ili ne, ljudi nas identifikuju s našom pesmom "Igra rokenrol cela Jugoslavija". Tu pesmu smo snimili 1988. na albumu "Letim, sanjam, dišem" a nastala je godinu dana ranije.

Pesma uopšte nije bila namenjena našem bendu. Napisao sam je sa drugim tekstom za bluz pevačicu Zoru Vitas. Želeli smo da joj pomognemo i pravili smo pesme za njen novi album. Od toga nije bilo ništa pa sam napisao novi tekst i nastala je pesma "Igra rokenrol cela Jugoslavija".

Bila je hit i te '88. i ostala i narednih godina. Lepo je kada vidiš da se ljudi raduju uz tvoju pesmu. Nemam ništa protiv kada se peva na dočeku najbolje košarkaške ili odbojkaške reprezentacije na svetu, ali mi smeta zloupotreba pesme od strane nekih političkih partija.

Sticaj okolnosti je pomogao toj pesmi da postane toliko velika. To nismo slutili kada smo je stvarali, ni to da će je Srđan Dragojević uzeti za film "Lepa sela lepo gore", a ni to da će se pevati na slavljima... Ni Rolingstonsi nisu hteli da snime pesmu "Satisfaction", a postala je velika!


Oduvek za bend



To što bend dugo traje najviše sam uticao isključivo ja. Da sam pre pet godina odlučio da bend ne postoji on ne bi postojao! Danas sam jedini originalni član od osamdesete godine, Švaba i Banana su u bendu od 1985. što je već 17 godina. Ta postava ustalila se od albuma ,,Distorzi]a“ 1986.

Ljudi su dolazili i odlazili iz benda iz najraznoraznijih razloga, neki su gubili interesovanje, neki nisu svirali dobro. Bez obzira na sve promene bend je opstajao. Tako smo 1999. godine objavili album za koji sam smatrao da treba da bude objavljen baš te, specifične godine kada smo prošli kroz bombardovanje.

Objavljen je 26. decembra ’99. za City Records. E, to su nam mnogi zamerili ali jednostavno u tom trenutku nije bilo zainteresovanih izdavačkih kuća. S druge strane smatram da nikada u životu i nisam objavljivao albume za kuće koje su po mom ukusu. Jugoton je objavljivao "Nove fosile" i "Srebrna krila", PGP razne narodnjake pa s te strane ni City Records nije štrcao!


Harmonajzer



Ovu godinu obeležili smo novim albumom pod nazivom "Harmonajzer", na kome je 13 novih pesama. Pre dve godine Banana i ja počeli smo da snimamo pesme na kompjuteru. U startu smo imali 25 pesama.

Koja je producent a sva trojica smo radili aranžmane. Od gostiju tu su Vlada Divljan, Zdenko Kolar, Boris Bunjac, Kojot iz grupe Eyesburn koji svira trombon, Dule iz nekadašnje grupe Playboy... 

Sviramo kad imamo gde i kada možemo da napravimo zadovoljavajući aranžman. Trudimo se da to bude što više i moram da primetim da se situacija u Srbiji popravila jer ima sve više koncerata.

Ne volim mnogo da pričam o sebi jer to bezveze zvuči kad neko drugi čita. Ni ne razmišljam o sebi tako da bih mogao sebe da opišem. Ali, ipak mogu da kažem da sam odgovoran! Odgovornost me prati kroz ceo život.

"Električnom orgazmu" se za 23 godine karijere nikada nije desilo da zakasni ili otkaže koncert! I kao što nisam planirao pre 23 godine da će ovaj bend toliko da postoji, ni sada ne pravim planove koliko ćemo još trajati. Možda će "Električni orgazam" da se završi, a ja ću postojati...

Zabeležila: Jasmina Antonijević, obrada: Yugopapir (Huper, decembar 2002.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate