Branislav Kerac crta Tarzana za ceo svet: Bolje je biti dobar crtač stripova - nego loš zubar! (1982)



Mogu za sebe da kažem da sam samouk. Mama i tata odu u bioskop, daju mi svesku, a ja crtam, crtam, crtam... Mali sam, pa sve klatim nogama ispod stola, šmrčem... i kad se vrate, zateknu me nad sveskom, Bane Kerac šara li šara


Novosađanin Branislav Kerac nacrtao je i objavio više od 20 kila stripova. Zahvaljujući fantaziji i ortačkom majstorstvu ovog tridesetjednogodišnjaka mi smo prvi put dobili pravo da za svetsko tržište radimo stripove o Tarzanu - najpopularnijem junaku ovog žanra svih vremena.


*****



Kada je Novosađanin Branislav Kerac upisivao stomatologiju nije ni slutio da će jednog dana da crta najpopularniju ličnost iz stripa - Tarzana, gospodara džungle. Ali, Kerac je omanuo kao stomatolog, uzeo olovku i krenuo u ortačku avanturu.

I evo danas ga zatičemo u najmljenom jednosobnom stanu u novom naselju grada okruženom beskrajnom bačkom ravnicom. Na deset puškometa od njegovog "ateljea" ni jednog drveta, a eto, na osnovu njegovih crteža "Forum" je dobio devizni posao o "velikom belom majmunu" iz najgušće džungle.

Doduše, odmah blizu zgrade ima jedna mala divljina.

Tu je ostala jedna bara prekrivena sabljastim listovima trske. U njoj krekeću žabe. Oko bare se šunja mačak koji lovi poljske miševe. Možda je to jedini realistički poriv koji pojačava uobrazilju umetnika. 

Sve ostalo Kerac mora da nađe u svojoj uobrazilji.

- Pa, što da ne! Tarzan se samo tako može i stvoriti - kaže skromni Bane - njega su tako pravili i moji prethodnici, živeći u velikim gradovima, okruženi saobraćajem, betonom i asfaltom. I možda je zato izmišljeni lord Grejstok, budući Tarzan i osvojio svet, jer večita težnja je odlazak što dalje, u avanturu prirode, opasnosti...

Banetov otac Milivoj je muški frizer. Majka Stanislava službenik.

Bane bi ostao njihov jedinac o kome se brižno staraju da se pre šest meseci nije oženio lepoticom Ljiljanom koja je završila školu za primenjenu umetnost.


- Majka je uvek govorila da sam propali student stomatologije, da se zamlaćujem i da nikada od crtanja neću živeti - kaže nam majstor svog zanata Branislav Kerac. - Ali ja sam bio uporan i smatrao sam da je bolje da sam dobar crtač stripova nego loš zubar. Ipak su mi studije pomogle. Zubotehnika kali živce a studije su mi pomogle da upoznam anatomiju tela što je od velike važnosti za crtanje stripova.

Na sreću porodice Kerac majka Stanislava se prevarila.

Njen jedinac je sa samoukim crtačem Brankom Plavšićem, kvalifikovanim monterom Radićem Mijatovićem, nastavnikom crtanja Slavkom Pejakom, primenjenim umetnikom Marinkom Lebovićem i novinarom Dušanom Stanojevim osnovao radionicu za izradu stripova koja je svojim tablama domaćeg stripa preplavila Jugoslaviju.


Stric, mama, tata i Ljilja



U užoj familiji Branislava Kerca bio je jedan znameniti umetnik. To je preminuli novosadski slikar Milan Kerac koji je godinama slikao vojvođanske motive.

Čuvene su njegove oranice i sremska sela izrasla među rogovima bikova. Kad je Milan bio mali čuvao je goveda i među rogovima video kuće svojeg sela, pa mu se to urezalo u pamćenje.

Iako se Branislav Kerac ponosi svojim stricem, kaže da on nije imao nikakvog uticaja da se razvije njegova veština u crtanju.

- Pitaju me da li sam možda od oca frizera nasledio smisao za crtanje - kaže Branislav - kao, tobože, dok je on šišao crtao je na ogledalu, pa je sin na njega! Ima od toga nešto, ali u drugom smislu.

Mogu za sebe da kažem da sam samouk. Mama i tata odu u bioskop, daju mi svesku, a ja crtam, crtam, crtam... Mali sam, pa sve klatim nogama ispod stola, šmrčem... i kad se vrate, zateknu me nad sveskom, Bane Kerac šara li šara...

Ljilja mi mnogo pomaže. Ona mi je i leva i desna ruka. Upisuje mi slova za titlove na tablama, a njen lik mi dobro dođe kada crtam lepu ženu u svojim stripovima... Možete je prepoznati u mnogim našim, domaćim, storijama.

Tek su šest meseci u braku, a preživeli su sudbine, ljubav i strasti stotine svojih stripovanih junaka.

Moraju sve prethodno da "vide" u svesti pre nego što olovka krene po hartiji. I sad, povrh svega i ovaj međunarodni posao o Tarzanu! Avanture su to koje, kada krenu, dinamikom događaja i strahom krv u žilama lede.

Srca će mladom bračnom paru zaigrati, damari će da tuku. Tek će odahnuti na kraju svake priče, koja ima svoj hepiend, ali utisak će ostati gotovo neizbrisiv.




Autorska prava, Kerac i Tarzan



Nedavno je, kao grom iz vedra neba, pukla vest da je grupa novosadskih crtača, okupljena oko izdavačke organizacije "Forum", na međunarodnom konkursu u jakoj konkurenciji dobila autorsko pravo da u narednim godinama proizvodi stripove o Tarzanu,

Kerac je zaljubljen u Tarzana i ta ljubav je, nesumnjivo, doprinela da dobije posao koji je sada okrenut celom svetu. Narednih godina Kerac, sa ekipom, crtaće Tarzana za 48 zemalja, a to je uspeh ne samo ovog mladog entuzijaste, već i naš prodor u svetski strip.

U toj svojoj ljubavi za gospodara džungle, u kog je kao i Kerac zaljubljeno svako dete, sam Kerac ne propušta da nam još jednom ispriča:

- Sva prava o velikom pravedniku iz afričke džungle poseduje unuk Tarzanovog tvorca Edgara Rajsa Borousa koji živi u Kaliforniji u mestu koje se zove Tarzana. Posao za unuka vodi švedska kompanija "Atlantik" koja kontroliše i pokriva, sva svetska tržišta na kojima se Tarzan pojavljuje u bilo kojem medijumu. 

Naravno, ona sklapa ugovore sa scenaristima i crtačima.

Ugovor sa "Atlantikom" i ekskluzivno pravo za proizvodnju stripovanog Tarzana u svetu danas poseduje OOUR Marketing NIŠRO "Forum" iz Novog Sada.

Iako nepostojeći, Tarzan je do sada imao milion života. Živeo je i onda kada je umirao.

Ne, nikada Tarzan nije umro u literaturi, na filmu ili stripu, ali je ponekad bio u kratkom zaboravu, da bi se opet dohvatio lijana i spasavao zalutale karavane ili zarobljene avanturiste.

I njegov mnogostruki život se nastavljao zahvaljujući tome što je dobijao nove tate.

Nestalo je njegovog istinskog oca, ali njegovu kolevku u džungli su ljuljuškali mnogobrojni pisci scenarija, crtači stripova, filmski režiseri i glumci. Činili su to Englezi, Nemci, Španci i naravno Amerikanci koji su prednjačili.

Štivo o Tarzanu je narastalo i preplavilo svet. Ko od nas bar jednom nije bio Tarzan, urliknuo, stisnuo oči i zamislio sebe kako se ljulja na grani, ili kroti razbesnelu zver koja je u snu došla da ga raščupa.

- Mi smo u Švedsku poslali dvanaest tabli po našoj zamisli koje je olovkom crtao Kerac, a u tušu Plavšić - kaže jedan od scenarista stripa o Tarzanu, urednik "Foruma" Slavko Draginčić - i na osnovu njih dobili posao koji nije ograničen vremenski, trajaće onoliko godina koliko nas bude tržište prihvatalo. 

"Atlantik" će nama plaćati 30 dolara po strani za jedno objavljivanje. Svako novo objavljivanje se posebno plaća.

Zamislite kakav je to devizni posao kada se pomnoži sa 48: najmanje toliko je zemalja u kojima će se prodavati naš strip.

Ali, mi mislimo da ćemo tako raditi da će posao da raste. I ne samo to. Ovaj posao je velika šansa za sve domaće crtače, jer praktično otvara put za strano, devizno tržište.

Napisao: B. Lovrenski, obrada: Yugopapir (Svet, 1982.)