Srebrna krila, nastajanje YU pop fenomena: Obožavani i omraženi, prodaju milione ploča! (1982)




Đorđe javlja iz Zagreba da ploča dobro ide, a Vladu i drugove su već zagolicale te nove vesti. U baru u Vodicama gosti mu predlažu da peva "Anu", jer ima sličan glas kao onaj frajer sa radija. Mislio je da ga zavitlavaju, međutim, još niko nije znao da je to - njihova pesma! Po prvi put su javno izveli "Anu". Vlada je bojažljivo pevao, a celi bar ga je u horu pratio


Sada već dalekih sedamdesetih godina bilo je kod svih mladića vrlo šarmantno imati dugu kosu i svirati u nekoj pop-grupi. Devojke i curice su jako volele te momke - mlade rokere. Šuškale su sa strane "uf, ovaj je strašan, svira u grupi". 

Tako je bilo i u Zagrebu. 

Tada 19-godišnjak, Vlado Kalember počeo se baviti svirkom na srednjoškolskim igrankama. Iz nekakvog "prestiža" u društvu njegovi dečački porivi su proradili. Iako se tada teško dolazilo do instrumenata, Vlado je bio nepokolebljiv u svojim nastojanjima da sa gitarom u ruci šarmira devojčice. 

U srednjoj muzičkoj školi je svirao fagot. Nije obraćao mnogo pažnje na ovaj instrument, a kasnije se i ispostavilo da mu fagot ništa neće značiti u muzičkom opusu koji je usledio.

Sa svojim drugarom solo-gitaristom Dadom Jelavićem promenio je više zagrebačkih rok-grupa. Najviše su se zadržali u grupi "Helijum", gde je gitarista bio Damir Kranjčar, stariji brat fudbalskog reprezentativca Zlatka-Cice Kranjčara.

Bilo je zabave napretek, uvek novih lepojki, igranki, žureva...


Ni kap alkohola!



U početku behu njih dvojica: Dado i Vlado
(foto: TV novosti)

Vlado i Dado prelaze u profesionalno-tezgaroške muzičare. 

Svirali su gde god su imali dobru "gažu“ (angažman, prim. autora) - u kafanama, hotelima, motelima, po šest meseci su leti provodili na moru svirajući u barovima... Grupa "Korona" postojala je čak pet godina.

Iako se od tezgarenja i kafanskog dima dobro živelo, u Vladi je tinjala potajna želja za svojom sopstvenom grupom - sa kojom će snimiti ploču i žariti i paliti po celoj zemlji.

Kao zakleti antialkohoiičar (kakav je ostao do današnjeg dana), tražio je za grupu isključivo momke koji ne konzumiraju ni kap alkohola. 

Voćni sokovi su bili viza za ulazak u grupu. 

Vladin otac Mića je inače oficir, ali gde god je Vlada svirao, pare su išle za njim. 

Odlično je zarađivao i zato je birao članove sastava iz redova onih koji finansijski dobro stoje. 

Znao je da za grupu trebaju novi instrumenti i atraktivna garderoba. 

A sve to skupa dosta i košta. Isto tako, plašio se da mladići sa plitkim džepom razuzdano ne pošašave kada dođu do para i visokih honorara. 

Svirao je gitaru i razbijao glavu idejama o tom novom FAMOZNOM sastavu.

Vlado Kalember: Momak u atraktivnoj garderobi
(foto: Milan Đurica)


Zatvorena vrata "Jugotona"



Svako od članova grupe "Korona" imao je neke svoje ideje. Već su izgubili svaku nadu da će snimiti svoju prvu ploču. Vlada je bezuspešno obijao pragove zagrebačke diskografske kuće "Jugoton". Nikoga nisu zanimali ti kafanski muzičari. Za njih su vrata bila zatvorena nekom neprobojnom bravom. 

Nervozno, grupa je počela da se osipa. Umalo nije došlo do razilaženja članova i konačnog prekida sa radom. Vlado je bio van sebe!

Mostarska grupa "Stakleno zvono", te 1978. godine došla je u Zagreb. U jednom lokalu primetili su Vladu Kalembera kako pevuši. Trebali su da učestvuju u "Nedeljnom popodnevu" Televizije Zagreb.

Ovako se snima najgledanija emisija Jugoslovenske televizije (1977) 

Njihov solista je tada bio Nano Prša, koji je trenutno bio nešto bolestan. Dopao im se glas i izgled Vlade i pozvali su ga da peva u grupi. Vlado je pristao. 

"Stakleno zvono" je imalo nekoliko snimljenih hitova koje je napravio Đorđe Novković. Otišli su sa Vladom kod Đorđa, koji je pristao da Vlado bude alternacija Prši.




Vlada je i tada, kao i danas, bio stari, provereni tvrdoglavko.

Nije pristao da na "plejbek" otvara usta i glumi pevanje Nane Prše. Za njega je to bilo krajnje stupidno. Želeo je tom prilikom i da svira bas-gitaru. 

Šef grupe "Stakleno zvono" svirao je baš bas gitaru, i tada je došlo do žučne diskusije koja se izrodila u svađu. 

Vlada je i na račun svog televizijskog debija ostao dosledan sebi. Vratio se u kafanu, ignorišući začuđene muzičare iz grupe "Stakleno zvono", koji nisu mogli da veruju da neko ko se bavi ovim poslom odbija nastup na televiziji?!


Presudna "Ana"



Posle samo nekoliko dana od ovih događaja, Vlado se duboko zamislio i rešio da više ne vredi ići "glavom kroz zid". Obratio se za pomoć renomiranom hitmejkeru Đorđu Novkoviću - pa kud pukne - da pukne. 

Snimili su neke radne snimke i odneli ih Đorđu. Ovaj provereni kompozitor sa istančanim njuhom za hitove i stvaranje zvezda i zvezdica, prihvatio je uporne momke iz grupe "Korona". 

Napravio je za njih pesmicu "Ana" i sam je odneo u "Jugoton".

Za snimanje ploče tražili su zajedno novo ime za grupu. Vlada je želeo da se sastav zove kratko "Start", "Stop", "Hej"... dok je Đorđe listao rečnike. 

Od 15 naziva koja su se našla u užem izboru, Đorđe je postao kum grupi, i na omotnici ploče po prvi put je štampano ime "Srebrna krila". Vladi je to ime zvučalo grozno i trebalo je mnogo vremena da se privikne.




Originalna postava "Krila" bila je i ona koja će za samo nekoliko meseci kasnije postati jedna od najtiražnijih grupa naše pop-muzike: Vlado Kalember - vokalni solista i bas-gitara, Dado Jelavić i Duško Mandić - solo gitare i Adi Karaselimović na bubnjevima.

Vlado i drugovi odlaze na letnji angažman u jedan bar u Vodicama, sa potajnom željom da će nešto ispasti od njihovog debi-singla. Sviraju još uvek kao grupa "Korona".

Negde u avgustu Vladi su iz hotelske sobe ukrali kasetofon i sve kasete, tako da nije mogao slušati radio. 

Srećom, ostao mu je magnetofon koji se tada nalazio kod mehaničara na opravci. Na njemu je vrteo samo jednu traku koja mu je ostala. Na njoj se nalazio i studijski snimak pesme "Ana". 

Kada su neki njegovi poznanici čuli tu pesmu sa njegovog magnetofona, zapitali sa ga zašto ne svira taj hit. Vlado se začudio i zapitao ih kada su čuli tu pesmu. Rekli su mu da se pesma svakodnevno vrti na radio-stanicama! 

Đorđe javlja iz Zagreba da ploča dobro ide, a Vladu i drugove su već zagolicale te nove vesti. U baru u Vodicama gosti mu predlažu da peva "Anu", jer ima sličan glas kao onaj frajer sa radija. Mislio je da ga zavitlavaju, međutim, još niko nije znao da je to - njihova pesma! 

Po prvi put su javno izveli "Anu". Vlada je bojažljivo pevao, a celi bar ga je u horu pratio.

Kada su se vratili u Zagreb, saznaju da je ploča prodata u preko 10.000 primeraka. Do kraja godine prodala se u fantastičnih 300.000 primeraka i "Ana" postaje hit-godine na mnogim zvaničnim godišnjim listama najslušanijih pesama. 

Nastavljaju da sviraju u kafani - ovoga puta u "Lovačkom dvoru" na Karlovačkoj cesti, kraj Zagreba.

Srebrna krila: Na putu da prodaju milion i po gramofonskih
ploča - za samo dve godine (foto: Screenshot)

Snimaju svoju prvu pesmu za Televiziju Zagreb, a iste večeri nastavljaju da zabavljaju kafanske goste. 

Ljudi su sa čuđenjem gledali u grupu "Korona". Mnogo su im ličili na iste one mladiće koje su tog popodneva videli na malim ekranima!...

Đorđe Novković pravi nove pesme i ubrzo snimaju i drugu singlicu sa pesmama "Ja nisam kockar" i "Voleo sam Tanju i noću i danju". Tiraž opet iznad svih očekivanja - oko 280.000 prodatih ploča! 

Vraćaju se u zagrebački bircuz. Vlado nalazi za sebe zamenu u lokalu i kreću na svoju prvu sedmodnevnu turneju po Splitu, Zadru i Zagrebu. 

Pratili su popularna imena, koji su za njih bili velike zverke - Terezu Kesoviju i Duška Lokina. Napunili su sve sportske sale i slede prvi aplauzi od nekoliko hiljada posetilaca, koji su već znali da pevaju njihove pesme!

Konačno prestaju sa kafanskim muziciranjem i postaju "Srebrna krila". 

Ostvarila se želja Vlade, Dade, Duška i Adija. Postaju najperspektivnija grupa 1978. godine. 

Njihove sladunjave pesmice svi pevuše. Te godine nije bilo mnogo rok-pop grupa. "Bijelo dugme" je suvereno vladalo našim popularno-muzičkim podnebljem, a daleko iza njih bilo je još samo desetak rado slušanih sastava. 

"Srebrna krila" su bila jedno prijatno iznenađenje.





Minus od 80 starih miliona



U početku niko nije sa ozbiljnošću gledao na grupu "Srebrnih krila". Svi su sa dosta skepse promatrali te uštirkane momke, lepuškastog Vladu kako promuklim glasom peva zašećerene pesmice, malo je onih koji su verovali da će ti neobavezni hitići ostati, i slično. 

Izgledalo je da je reč o sastavu koji peva samo za jedno leto, a potom se istom brzinom vraća u anonimnost. Greška je bila očigledna!

Početkom 1979. godine snimaju svoju prvu LP ploču, pod jednostavnim nazivom "Srebrna krila". "Krila" su sa ovim albumom potukla gotovo sve diskografske rekorde, prodavši je u čak 500.000 primeraka. Sa tom urnebesnom prodajom ploča postaju "zlatne koke" "Jugotona", i mnogi su se počeli ozbiljno zanimati za njih. 

Više nisu bili "ad-hoc" sastav.

Dobijaju od "Jugotona" kredit, kao avans, od 1.000.000 dinara i u Njujorku kupuju kvalitetnu opremu za veliku jugoslovensku turneju. 

Iskusni zagrebački menadžer Vladimir Mihaljek - Miha znao je da se odlično može zgrnuti novac sa novom "hit-grupom". Preuzima "Krila" u svoje naručje i sprema spektakularne koncerte širom zemlje.

Tada je bilo mnogo muzičkih kritičara koji su proglasili muziku "Srebrnih krila" pravim šundom sa visokom dozom kičeraja i neukusa. Dezavuisane su te visokotiražne pesmice koje su se konstantno vrtele na svim muzičkim programima. 

Vlado Kalember je na te opaske i kritike u jednom intervjuu rekao:

- To su raznorazna filozofiranja. Kod nas se mnogo priča, a malo radi. To ne valja. Svako ima svoj određeni ukus i neka ga zadrži za sebe. Tako je najbolje. Uostalom, ni jednoj našoj ploči nije prilepljena "šund-etiketa". Mislim, da i to nešto znači prilikom tih razgovora o šundu i kiču.

Draže mi je da se nađem na top-listama omladinskih listova, umesto na onim koje sastavljaju kompetentni rok-kritičari. Tu nema šta mistificirati. 

Srebrna krila: Čisti i ispeglani... ali i pljuvani sa svih strana
(foto: discogs)

Naša najbrojnija publika su klinci. Oni nas najviše vole i kupuju naše ploče. Zar oni ne treba da imaju svoju muziku? 

Ako neko voli ozbiljniji pristup muzici, neka sluša klasiku, a ne "Srebrna krila"! 

Mogu da dodam, da su sve naše legende rok i pop-muzike do juče pljuvane sa svih strana i osporavane od onih koji ih danas hvale! Tako je bilo sa Zdravkom Čolićem i "Bijelim dugmetom" - tako će biti i sa nama. Živi bili pa videli!

Mnogi menadžeri su počeli da se otimaju o ovu grupu, međutim Miha je bio najspretniji i najposlovniji. 

Usledila je velika jugoslovenska turneja "Srebrnih krila". Obilaze čak 100 gradova. 

Bila je to neviđena euforija, kakvu su napravili do tada samo Čolić i "Dugmići". Sve sportske hale bile su ispunjene do poslednjeg mesta. Samo u Zagrebu na tri koncerta u Hali sportova bilo je 18,000 mladih, koji su poklicima oduševljenja pozdravili svog novog idola Vladu Kalembera i "Srebrna krila". 

Prihod je bio veliki, sve je bilo krcato ali se, "za neverovati", završila sa gubitkom od 80 starih miliona! 

Vlado Kalember i drugovi su se tada posvađali sa svojim menadžerom. Kažu da je on pravio "visoke" i "enormne" troškove na turneji, i zato su i prekinuli saradnju sa Mihom. 

Nisu želeli da jasno kažu o kakvim je "visokim" troškovima reč. Tim prećutnim raskidom saradnje, ostaje nejasno da li se visoka i milionska zarada istopila zbog nepredvidivih rashoda, ili je Vladimir Mihaljek-Miha stavio nešto više novca u svoj džep? 

Bilo kako bilo, "Krila" počinju da sarađuju sa poznatim menadžerom Gradiborom-Gradom Veljkovićem.

Posle ove mamutske turneje izdaju na singl-ploči njihov najveći hit "Zakuni se, ljubavi"

To je bio njihov potpuni uspeh. Postaju u mnogim anketama najbolja pop-rok grupa, Vlado Kalember jedan od najboljih vokalnih solista godine (rame uz rame sa Zdravkom Čolićem, Seidom Memićem-Vajtom i Željkom Bebekom) - istovremeno i ljubavni san mnogobrojnih šiparica i tinejdžerki, dok je za starije bio oličenje dobrog i pristojnog momka.





Eksces u Sava centru



Vlado, Dado, Duško, Adi i novi član grupe klavijaturista Muc za doček Nove 1980. godine sviraju u velikoj dvorani beogradskog "Sava centra". Preko 4.000 mladih Beograđana slušalo je najluđe noći "Srebrna krila", aplaudirali su - da bi pred zoru zvižducima ispratili svoje ljubimce. 

U štampi su drvlje i kamenje posipali po "Krilima" i organizatorima ove fešte. Naime, pričalo se i pisalo da su Vlado i drugovi uzeli za tu noć preko 15 starih miliona, preko leđa prevarenih i obmanutih klinaca. 

Usledili su napadi i optužbe sa svih strana, na "halapljive" Zagrepčane i njihovog menadžera Gradu Veljkovića.

Naime, mladi su te noći platili skupe ulaznice od 450 dinara, za koje su dobili po jedan hladan sendvič i po jednu koka-kolu. Mnogi nisu imali gde ni da sednu, pa su morali odmoriti umorne noge od igranja na hladnim mermernim stepenicama. 

Ovaj eksces sa "Krilima" brzo je zaboravljen jer nisu bili ni najmanje krivi za neshvatljiv postupak organizatora Gradske konferencije SSO Beograda.

Za visoku zaradu - mladima nije ponuđeno ništa. Bilo je oštrih kritika na račun organizatora, dok su se istovremeno mnogi javno izvinili "Srebrnim krilima" zbog javnih prekora.





Dado u zatvoru?!



"Srebrna krila" izdaju svoju drugu LP ploču, pod nazivom "Ja sam samo jedan od mnogih sa gitarom". Ovaj projekat dobija pet platinastih ploča, a diskografi iz "Jugotona" zadovoljno trljaju ruke. Novine su prepune slika, intervjua i tračeva o "Krilima".

Dok su mnogi pevušili najnovije hitove sa novog albuma - "Non-stop", "Grešnice" i druge, kao grom iz vedrog neba stigla je vest iz Zagreba da je gitarista Dado Jelavić - u zatvoru. Pričalo se da je mrtav pijan, u vratolomnoj vožnji, pregazio jednu staricu na jednoj zagrebačkoj skretnici. 

Potom je bežao milicijskim kolima sve dok ga nisu stigli. Crv sumnje se nadvio nad ovom popularnom petorkom. Govorkalo se o njihovom "bahatom", "pretencioznom" i arogantnom, neodgovornom ponašanju, slatkom životu sa delinkventnim postupcima, obesnom privatnom životu, žurkama gde se konzumira i droga...

Posle dva meseca sve se smirilo i halabuka oko Dade se stišala. Vraćen mu je pasoš i oslobođen je krivice. Ispostavilo se da je Dado pregazo staricu na jednoj od najžešćih okretnica u Zagrebu, gde je pre njegovog udesa za samo mesec dana bilo čak četiri saobraćajne nesreće. 

Dadi nije pronađen ni jedan gram maligana prilikom alko-testa. Starica je bila u pripitom
stanju i naprosto je pala pod njegov auto. Vozio je dozvoljenom brzinom i nije bežao pred milicijom i zakonom već je prevezao povređenu staricu u bolnicu. 


Popularni i u Nemačkoj?



Preko jugoslovenskog menadžera Branka Mikašinovića i visprenog Đorđa Novkovića "Srebrna krila" stižu u SR Nemačku. Za njihovu muziku zainteresovala se diskografska kuća iz Minhena "Ariola". 

Potpisuju i svoj prvi diskografski ugovor u inostranstvu na četiri godine. Po ovom ugovoru, bili su dužni da za ovu kuću godišnje snime jednu LP ploču, dva singla i da održe određeni broj koncerata u SR Nemačkoj kako bi ubrzali prodaju svojih ploča. 

Diskografi su im nadenuli novo ime - "Čelzi"

Rekli su da je zvučno i da će upaliti, iako u Engleskoj postoji grupa "Čelzi" koja svira od 1976. godine. 

Miljenik tinejdžerki: Adi Karaselimović
(foto: Milan Đurica)

Koliko su se vešti biznismeni zagrejali za "Krila", svedoči podatak da su im ponudili da se - presele i da žive u Minhenu! Odbijaju tu ponudu i nastavljaju da žive u Jugoslaviji, s tim što će nekoliko meseci provoditi u SR Nemačkoj.

Ipak, njihove pesme izgleda da nisu naišle na povoljan odjek kod mladih iz SR Nemačke - a možda je, pak, zatajila obećana reklama od strane diskografske kuće "Ariola". 

Nije mnogo pomoglo ni prisustvo poznatog producenta Ditmara Kavola, koji radi sa popularnim disko-grupama "Boney M." i "Eruption". Pilot-ploče prodale su se u mršavim tiražima, i od tada nisu stizale povoljne vesti iz Minhena.

Još uvek je status quo na relaciji "Ariola" - "Srebrna krila", i nije došlo do raskida i nastavka saradnje. Čekaju se bolji dani. 

Pojedini muzički kritičari sa dozom ironije govore da su "Krila" žrtve praznih obećanja zapadnonemačkih diskografskih biznismena, koji su svojevremeno isto tako obrlatili Bobu Stefanovića, Lea Martina i Zdravka Čolića - koji su tamo snimili po jednu singl-ploču.

Napisao: Draško Aćimović, obrada: Yugopapir (Extra reporter, jun 1982.)


U nastavku:





Podržite Yugopapir: FB TW Donate