Beba Lončar (1. deo intervjua): "Ljubav i moda" - Glumica sme da se razbije, ali Vespa ne!




U filmu "Ljubav i moda" dobila sam glavnu ulogu. Sticajem smešnih okolnosti: postojala je neka lepotica, Gordana Ilić, koja je bila vrlo ozbiljan kandidat za tu ulogu sve dok za snimanje filma nije čula njena mama Anka i zatvorila je u kuću! Moja mama je blagonaklonije gledala na to, volela je da joj se ćerka slika u filmu, i tako ja dobih glavnu ulogu 

Novinari izmišljaju ... Iz škole na snimanje ... Lomi glavu, ali vespu sačuvaj! ... Nisam mama sa velikim M ... Nisam Voki Kostić ... Gregori Pek nokautirao Džona Vejna ... Tursku znam oho-ho ...  Da li je Nemac skinuo gaće?! ... Gosti goli - kelner u odelu! ... Kad tigar pojede gazdu ... Volela bih da imam vučjaka ...

Septembar 1982: Imamo zakazan razgovor sa Desankom Bebom Lončar.

Tačno u 12 časova zvonimo na kapiju u jednoj ulici, u Supetru. Otvara nam srećna domaćica - Beba Lončar. Na "đardinu" nas čeka kafa...

- Da znate da sam protiv ovog vašeg intervjua! Da smo se sreli negde u Dubrovniku u dva časa posle ponoći, pa da smo razgovarali i vi kažete - mogu li ovo da objavim - ja bih pristala. Ali ovako...

- Pa, dobro, hajdemo onda u Dubrovnik. Taman ćemo stići do dva sata po ponoći!

- Ne mogu. Morate da me razumete! Ovde imam goste i pre pola sata su otišli na izlet. Jadnici, pokisnuće sa decom! Zato bi mi odgovaralo da razgovor završimo odmah, pa makar trajao i dva sata, ali da sam slobodna kada se oni vrate.

Iako meni nije jasno šta će vam ovaj razgovor?

Imam mnogo prijatelja među novinarima, ali nijedan nije kao vi. Šta će vam toliki razgovor? Oni porazgovaraju sa mnom, pričamo bez veze, posle objave nešto sasvim drugo, sve izmisle!

Ja se ne ljutim.

Kada bih ja bila novinar, ne znam kako bih radila, ali znam sigurno da ne bih intervjuisala Bebu Lončar!

Zašto i vi nešto ne izmislite? Zar je to teško? Tako svi rade! Slikam se sa detetom, i gotovo - lakše i vama, i meni.

- Bebo, mi smo dobili vrlo konkretan zadatak: intervju sa Bebom Lončar.

- Verujte mi, to uopšte nije lako. Svaki dan mi dođe ekipa novinara, juče, prekjuče... Boli glava! Ja nisam tip koji voli da se hvališe, da priča o sebi.

Beba Lončar na Supetru, leta 1982. godine (foto: Extra reporter)


Dva ili tri?



- Prvo, uopšte ne razgovaramo o svemu tome što su pisale druge novine. To nas ne interesuje. Ti nas kao ličnost uopšte ne interesuješ.

Ne interesuje nas koga si viđala, s kim si se sastajala, šta si privatno u životu radila... da li voliš dete, ili ne, treba nam ekstra intervju.

Interesuju nas ljudi i vreme za sve ove godine koje su prošle od "Devetog kruga", "Ljubavi i mode" pa do "Drugarčina" i ostalih filmova. 

Interesuju nas ljudi i život u Beogradu, iz pedesetih godina, interesuje nas kako se jedan naš čovek-žena snašla u belom svetu, u Rimu, Parizu, Londonu, Holivudu... 

Zato predlažem da počnemo konkretno od tvog prvog filma. Koji je bio tvoj prvi film: "Deveti krug" ili "Ljubav i moda"? 

Kako je došlo do toga da snimiš film?

- Prvi moj film bio je "Deveti krug". Neki čudni ljudi su zaredali po beogradskim gimnazijama i pozivali đake na probna snimanja. Pozvali su i mene, i otišla sam.




I eto me u "Devetom krugu " sa ostalim debitantima: Dušicom Žegarac i Borisom Dvornikom. Taj "Deveti krug" je bio značajan ne samo zbog umetničkih vrednosti nego i zato što je otkrio dva, možda najveća...

- Tri!

- ... Najznačajnija filmska glumca - Dušicu Žegarac i Borisa Dvornika.

- I Bebu Lončar!

- U filmu "Ljubav i moda" dobila sam glavnu ulogu. Sticajem smešnih okolnosti: postojala je neka lepotica, Gordana Ilić, koja je bila vrlo ozbiljan kandidat za tu ulogu sve dok za snimanje filma nije čula njena mama Anka i zatvorila je u kuću!

Moja mama je blagonaklonije gledala na to, volela je da joj se ćerka slika u filmu, i tako ja dobih glavnu ulogu!

To su bila smešna snimanja. Pre podne u školu - posle podne na snimanje filma.

- U filmu si vozila "Vespu". Da li je to bila tvoja "Vespa" ili ti je filmska ekipa kupila kao honorar?

- Ma kakvi... "Vespu" smo iznajmili! Morali smo da je čuvamo kao oči u glavi. Kad god sam sedala na motor, reditelj me je molio da pazim, pa ako već moram negde da padnem, da bar sačuvam "Vespu" da se ne slomije!

- Lomi glavu ako hoćeš, ali "vespu" sačuvaj!.. Izgleda da je u to vreme bilo lakše naći glavnu glumicu za film nego iznajmiti motocikl... U tom filmu je bilo puno muzike. Čak se i sada, doduše prerađena, često čuje na radiju pesma "Devojko mala".

- Da. Čula sam. To pevaju tamo neki pankeri... kako se zovu?

- Idoli.

- Da, "Idoli".. Samo, više mi se sviđa izvorna verzija!




- Jesi li ti pevala tu pesmu u filmu? U filmu izgleda kao da ti pevaš?

- Ne, to je pevao Đuza Stoiljković a izgledalo je da ja pevam jednu drugu pesmicu, a nju je pevala Lola Novaković. Ja sam posle, kod nadsinhronizacije, samo otvarala usta.

Ma, odavno je to bilo, ne bih o tome mnogo pričala, može neko da se naljuti...

- Dobro, sledeće pitanje: Beograd, Rim, Pariz, London... Holivud, 50 snimljenih filmova... i eto te dve godine u Supetru u potpuno novoj ulozi. Kako si se našla ovde i koliko ostaješ?

- Prvo - ne nameravam da se selim odavde. Ovo je moja kuća, moj dom. Ovde su ljudi koji me vole. Nisam sigurna da sam završila glumačku karijeru ali za sada nemam vremena. Imam preča posla.

Sada me interesuje sve drugo, a najmanje film, i još manje publicitet u novinama.

Morate me razumeti. Dve godine nisam ništa snimala. Ne učestvujem aktivno u našem kulturnom životu u poslednje vreme.

Zato ne mogu da pričam nešto što bi bilo interesantno. Mogu da pričam o sebi, kao - srela sam Gregori Peka, srela sam Keri Granta, pila kafu sa Kenedijem... 

To sve glupo zvuči. Šta je to? Na kraju krajeva to i nije toliko važno. Jedino što mogu da pričam, to je o trudnoći, o mom sinu... o tome kako želim da živim sa svojim sinom.

Ne bih htela da zvuči - ja, majka sa velikim M.

Kao i svaka druga žena sretna sam što sam rodila, nisam do toga lako došla, malo sam se pomučila i sad kad ga imam, verujte mi - svaki interes za film, a pogotovo za publicitet je opao.

- Možemo da pričamo onda o tom periodu?

- Ne bih, znate, ne bih ni to, jer bi sve to moglo da zvuči strašno bajno, kako sam se mučila, kako sam ležala devet meseci i kako je bilo naporno... Čim sam dobila sina pre četiri meseca, to sam zaboravila, kao i svaka žena kada se porodi - zaboravi muke koje je prošla. 

Ja se skoro toga i ne sećam iako je to bilo vrlo skoro, 16. marta sam rodila, prema tome nije bilo davno. 

Čini mi se - juče. 

A on, evo ga, već viče: mammm... mmmm... On u stvari priča nešto, nunka i viče prrr... grize gornju usnu i onda puše nešto prrr, prrr...


Nisam superkuvarica



- Znači, posvetila si se sinu i kućnim poslovima?

- Misliš na kuvanje? Ne, nisam neka superkuvarica. Volim dobro da jedem, a u toj srazmeri nisam dobra kuvarica. Veliki sam gurman, ali ne znam da pravim sve. Znači - nisam Voki Kostić, a volela bih da budem. 

Kada bi me neko pitao, volela bih da budem Voki Kostić u kuvanju. Apsolutno.

Ali ne izbegavam nikakve poslove i oko mog deteta ću se sama brinuti, nemam nikakve namere, bar sada, da uzimam guvernantu, i ta čuda, jer želim da sama odgajam svoje dete kako znam i umem.

Znači, u dogledno vreme sam strahotivo zauzeta.

Imati malo dete znači strahovitu zauzetost. Ovo je sada ekstra, da je moja svekrva tu i pomaže mi, ali od šest ujutru do devet uveče ja ga imam. Ne mogu nikuda da idem. Kuda da idem?!.. 

Ali to mi je drago, nije nikakva obaveza, teret. 

Jednostavno, volim da budem s njim, da se igramo. On mi je zabavniji od celog sveta!

- Šta bi volela da bude kada poraste?

- Biće prvo i prvo mamin sin.

- Inženjerče mamino... ili nešto drugo?

- Ma ne. Normalno, kad bi on imao već deset godina, onda bih ja već znala sklonosti - šta voli, šta ne voli. Verovatno se to vidi, možda i ranije. 

Hoće li raditi nešto rukama ili će pisati, možda će biti ludi avanturista? 

Možda će hteti da leti? Recimo, ja sam htela da budem pošten šofer, a vidite šta ispade - glumica! 

Imala sam u sebi neku želju za putovanjima, za kretanjem. Zavidela sam onima što voze trolejbus. A imala sam tek šest godina. 

A vidi se da volim da putujem. Život mi je pun putovanja. Da nisam volela da putujem, sigurno ne bih mogla da se bavim ovim poslom, kao ni vi. 

Naš je život sličan. 

Zamisli, legneš da spavaš, i u pet ujutru te zovu - idi snimaj. Ne možeš da kažeš - sad hoću, sad neću. 

Ima to i svojih prednosti - danas si u Beogradu, sutra u Rimu, Holivudu. 

Danas razgovaram s piljaricom na pijaci - a juče sam se sudarila u hodniku holivudskog studija sa Keri Grantom, razgovarala sa Gregori Pekom...

- Kako je to bilo? ...


Podržite Yugopapir: FB TW Donate