Kojim se slavnim ličnostima dive sportisti: Džajić, Šurjak, Kačar, Bonić, Kićanović, Petković (1977)



U Kninu još uvek čisti ulice Mile Cvijanović, dobroćudni starčić, koji svakodnevno prevali po 20 kilometara - od sela Ljubać, u kojem živi, do Knina - i natrag. Svakodnevno navrati u kuću moga oca, popriča s njim, a kada se ja zadesim u Kninu - poduže se zadržim s čika Miletom. Pita me o svemu i svačemu "iz velikog grada", pa i o fudbalu


Oni koji nas oduševljavaju na sportskim borilištima - naši ljubimci, imaju svoje ljubimce. Pitali smo poznate sportske asove kome su ili čemu izuzetno naklonjeni, ko je ili šta njihov ljubimac. Dobili smo različite i, čini nam se, vrlo zanimljive odgovore, čujmo ih ...


Tadija Kačar, bokser novosadske Vojvodine: Simela Šolaja



- Odrastao sam u Bosanskoj krajini, u blizini rodnog mesta legendarnog junaka, narodnog heroja Simele Šolaje. Odmalena sam o njemu slušao mnoge lepe priče, a još bolje ga spoznao iz dela književnika Branka Ćopića. 

U nekim Ćopićevim pripovetkama našao sam i sebe, svoj život, pa su mi one utoliko milije. Sa svom svojom sadržinom o partizanima, njihovim podvizima, mukotrpnim marševima, natčovečanskim naporima. 

U svemu tome dominira lik Simele Šolaje - čoveka izuzetne snage i hrabrosti, prostodušnog i visprenog. On mi se, kao borac-partizan, duboko urezao u maštu, odavno je ... moj ljubimac. 

Otud sam, valjda, zavoleo i Partizan...


Nikola Matijašević, odbojkaš Crvene zvezde: Ivo Andrić



- Kao dečak, u Brčkom, pročitao sam knjigu stihova Ive Andrića, a potom ... sve redom. U svakoj Andrićevoj knjizi našao mnogo interesantnog. Tako je on postao moj ljubimac, od kojeg se retko kad
odvajam. 

Uspeo je da "naslika" život višenacionalne sredine na najbolji način, da iznese sve njihove težnje, vrline i mane. 

Kad god se vratim na neko Andrićevo delo, kao da se i sam vraćam tamo gde sam proveo najbezbrižnije dane svog života, kao da sam, licem u lice, s Andrićevim likovima.

Ilija Petković (foto: Tempo)


Ilija Petković, fudbaler OFK Beograda: Mile Cvijanović



- U Kninu još uvek čisti ulice Mile Cvijanović, dobroćudni starčić, koji svakodnevno prevali po 20 kilometara - od sela Ljubać, u kojem živi, do Knina - i natrag. 

Svakodnevno navrati u kuću moga oca, popriča s njim, a kada se ja zadesim u Kninu - poduže se zadržim s čika Miletom. Pita me o svemu i svačemu "iz velikog grada", pa i o fudbalu... 

Uvek je blag i nasmejan, duhovit i prostodušan. 

Uveče, svoju kantu za smeće ostavi u naše dvorište, ujutro dođe po nju. Uvek sa optimizmom, smeškom na usnama, s lepom reči. Mnogo sam ga zavoleo, zauvek će ostati moj ljubimac.

Mario Bonić (foto: Tempo)


Mario Bonić, fudbaler Dinama: Dubrovnik, ljudi



- Zavoleo sam Zagreb, misli su mi ipak stalno - u Dubrovniku. Taj grad me posebno oduševljava: ljudima, šarenilom pejzaža, prijatnom klimom, svojim stalnim žagorom, zanosom za sve što je humano i lepo. 

Posebno i zbog toga što u njemu živi mnogo mojih rođaka. 

Dubrovnik je oduvek moj ljubimac. Kada bih mogao da biram gde da živim - Dubrovnik bi uvek bio na prvom mestu!

Dragan Kićanović (foto: Tempo)

Dragan Kićanović, košarkaš Partizana: Radmilo Mišović



- Kada sam počeo da igram košarku u Čačku, prvo u Železničaru, pa u Borcu, Radmilo Mišović je već bio (i sada je) kapiten Borca. Deset godina je stariji od mene, ali mi je, uvek prilazio s očinskom pažnjom: ukazivao mi na propuste, hvalio me ili grdio - onako kako bih zaslužio. 

Sve što sam postigao u košarci, vezano je za ime Radmila Mišovića, pa je, sasvim razumljivo, on moj najveći ljubimac. 

Kad god mi se ukaže prilika, i sada se s njim posavetujem, zato što od njega uvek mogu nešto novo da naučim.


Ivica Šurjak, fudbaler Hajduka: Oliver Dragojević 



- Uživam u zabavnoj muzici, ona me razonodi, odmara, inspiriše. Slušao sam mnoge melodije i pevače, najviše mi se dopada, zasad, Splićanin Oliver Dragojević. 

Posebno kad peva "Skalinadu". 

I, mada sam samo jednom u tom gradu bio, zaljubio sam se u Rio de Žaneiro. Nikad ga neću zaboraviti!





Stevan Andrejević, fudbaler Radničkog: Dragan Džajić



- Prvi put, gledao sam Dragana Džajića 1966, u Nišu, kada je Crvena zvezda pobedila Radnički - 3:2. Tada sam imao 16 godina, prosto sam gutao svaki njegov pokret na terenu - a kasnije pokušavao i sam da izvedem neku od tih majstorija. 

Od tada je Džajić postao moj ljubimac, i ostao, a mnogo žalim što ga - dok sam kratko bio član Crvene zvezde - nisam u njoj zatekao. 

Tada je on igrao u timu Bastije, a ja sam se brzo vratio u Niš. Ne samo igrom, Džajić me oduševljava lepim manirima, pristojnim ponašanjem i van terena.


Dragan Džajić, fudbaler Zvezde: Ljuba Tadić i Bata Živojinović



- Za jednog ljubimca ne bih mogao da se odlučim, za dvojicu - da. To su Ljuba Tadić i Bata Živojinović, obojica vrhunski glumci. 

Moja ljubav prema njima je podjednaka, njih dvojica su za mene - jedan moj ljubimac. A posebno ih cenim što su pravi, iskreni navijači Crvene zvezde.


Miodrag Kustudić, fudbaler Rijeke: Moj "Agi"



- Dok sam još igrao u FK Srem iz Sremske Mitrovice, dobio sam na poklon psa "Agija", kojeg sam, kao svog ljubimca, stalno vodio sobom. Bio je krupan i veoma jak nemački "ovčar", ali vrlo pitom. 

Na žalost, ostao sam bez "Agija" ... Dok sam stanovao u Opatiji, "Agi" je jednog jutra nestao! 

Sve sam živo pretražio ne bih li ga nekako pronašao - uzalud! Upravo pre nestanka mojeg ljubimca, nudili su mi za njega 500.000 starih dinara. Da sam ga prodao, znao bih bar gde i kako živi...

Zabeležio: Ljubomir Ristić, obrada: Yugopapir (Tempo, novembar 1977.)




Podržite Yugopapir: FB TW Donate