Pozorišna akademija, klasa Milenka Maričića: Znate li ove mlade i vesele diplomce? (1973)




Ove devojke i momci su prvi kojima je bilo "zabranjeno" da prve dve godine studija rade u pozorištu i na televiziji. Da bi bilo jasnije, pokušaću to da vam objasnim. Uskoro na Novom Beogradu trebalo bi da se završi zgrada Pozorišne akademije koja će imati i svoju vlastitu scenu. Tada će svi glumci od prve do četvrte godine igrati u Akademijinom i svom teatru


Grupa devojaka i mladića ovih dana se u Beogradu užurbano priprema da položi svoj diplomski ispit na Pozorišnoj akademiji - odsek glume. Ako biste slučajno te mlade ljude sreli van pozorišta, sigurno biste pomislili da su to neki srednjoškolski ekskurzisti, koji su krenuli u obilazak našeg glavnog grada: oni su toliko mladi, bučni, veseli; puni radosti i života, verovatno zato što za sve probleme mogu da nađu izlaz. 

Sasvim drugačije izgledaju kad su na svojoj diplomskoj predstavi, ili u predstavama nekog od beogradskih pozorišta. 

Hteli smo da o njima saznamo više: kakvi su u stvari, koja su generacija po redu od osnivanja Akademije itd.

Svi rođeni negde oko 1948. godine, kad je "rođena" i Akademija. 

Oni nisu samo ovogodišnja generacija glumaca, oni su vršnjaci Akademije. Ima ih 14. 

Profesor Milenko Maričić (u plavoj košulji) i njegovi studenti (foto: S. Jakovljević)

Podelili su se lepo: sedam devojaka i sedam mladića - sedam parova za tumače glavnih uloga u "Romeu i Juliji". 

Slobodanka Žugić, Vesna Malohodžić, Ivan Šebalj, Žarko Radić i Aljoša Vučković već su do sada dokazali svoje glumačke vrednosti na sceni Beogradskog pozorišta.

Marina Koljubajeva, Dragica Ristanović, Feđa Stojanović i Čeda Petrović, za svoje pozorište odabrali su Atelje 212.

U Jugoslovensko dramsko došli su: Toni Laurenčić i Aleksandar Berček.

Za mali ekran opredelile su se sestre Vesna i Dragica Mrkić, a Mirko Babić odlazi u Kragujevačko pozorište!

Može se slobodno tvrditi da će ovo biti jedina grupa studenata koja će ove godine diplomirati u Beogradu, a koja neće imati problema oko svoga zaposlenja.

Svi ovi podaci dobijeni su na pozorišnoj Akademiji. 


Ne školujemo glumce samo za beogradska pozorišta



Mlade glumce i njihovog profesora Milenka Maričića teško je pronaći ovih dana. U garderobi scene "Krug 101" beogradskog Narodnog pozorišta gde smo se obreli tragajući za njima, pri ulasku smo bili malo i uplašeni; čuli smo jasno i glasno sledeću rečenicu:

- Lažeš, nema dve istine, istina je samo jedna!

Bio je to glas Feđe Stojanovića koji je na sceni probao sa svojim profesorom. 

U garderobi smo zatekli grupu od desetak ljudi i pokušali da ih prepoznamo. 

Neće imati problema oko zapošljavanja (foto: S. Jakovljević)

Među damama u balskim haljinama i gospodom u frakovima svakog trenutka smo očekivali da Vronski ponudi ruku Ani Karenjinoj i da tako otvore svečani bal.

Devojke i momci, vršnjaci svoje škole, ponašali su se veoma ozbiljno. 

Zajedno sa njima bio je i asistent profesora Maričića Nikola Veselinović. Asistent je bio dovoljno kompetentan i ljubazan da odgovori na nekoliko pitanja:

- Izgleda da je ovo generacija, kao i četiri-pet pre njih, školovana za beogradska pozorišta. Svi su oni već dobili, ili će odmah posle diplomskog ispita dobiti angažman u Beogradu. To se događa već nekoliko godina sa svakom klasom. 

Međutim, mi na Akademiji ne školujemo glumce samo za beogradska pozorišta. 

Sledeće godine ili u najskorijoj budućnosti, verovatno će jedna cela klasa krenuti zajedno u neko pozorište van Beograda ili se "razmileti" po celoj Jugoslaviji. 

Ove devojke i momci su prvi kojima je bilo "zabranjeno" da prve dve godine studija rade u pozorištu i na televiziji. 

Da bi bilo jasnije, pokušaću to da vam objasnim. 

Uskoro na Novom Beogradu trebalo bi da se završi zgrada Pozorišne akademije koja će imati i svoju vlastitu scenu. 

Tada će svi glumci od prve do četvrte godine igrati u Akademijinom i svom teatru.


Rastanak je neizbežan



Nismo pitali Veselinovića šta misli o glumačkom kvalitetu generacija, pošto su se oni već dokazali:

Ako su ih pozorišta primila na svoje scene, onda je to dovoljno priznanje i njima i njihovim profesorima.

Kad budete u našem listu pročitali ove redove o njima - oni će već prebrinuti sve svoje diplomske brige. 

Uključiće se u život kroz rad u pozorištu, ali su svi do jednog u glas priznali da će im biti žao, što neće zauvek ostati zajedno, što više neće biti studenti Akademije.

Ko zna da li će ih iko ikada više gledati kao "veselu ekskurziju", ali i to je moralo da im se desi jednog dana. 

Stiče se utisak da oni žale zbog toga što su diplomirali i dobili posao, za razliku od ogromne većine mladih školovanih ljudi koji za tim blagodetima žale! 

Ako se ne budu uskoro okupili na jednom mestu, sve ćemo ih često ponaosob sretati. 

Otići ćemo im u goste na pozorišnu predstavu, ili će nam oni doći sami u kuću u goste - na mali ekran.

Dobro nam došli! Bolje ih našli!

Napisao: S. Joković, obrada: Yugopapir (Čik, jun 1973.)

Prebrinule sve svoje diplomske brige
(foto: S. Jakovljević)

Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)