Ko, kako i zašto u Jugoslaviji svira najpopularniji i najvažniji instrument r'n'rolla? (1986)



Radomir Mihajlović-Točak je jednom izjavio da Pejdž drži gitaru suviše nisko i zato ne može dobro da svira. Bio je potpuno u pravu: kada su ruke ispravljene, a zglobovi savijeni, znatno je smanjena elastičnost prstiju. To najbolje zna (oseća) Dražen Ričl iz Crvene jabuke kome je gitara skoro na kolenima

U muzici važi jedno nepisano pravilo i ako ga se muzičar ne pridržava, osuđen je na propast. Najbitniji član tog zakona glasi: ako hoćeš da budeš uspešan a, istovremeno, napraviš nešto genijalno, komponuj što jednostavnije pesme. 

"It's only rock'n'roll" (To je samo rock'n'roll) nije samo fraza. 

Još istinitiji slogan je da je rock'n’roll način života. 

Ne morate odlično da svirate gitaru da biste bili rock zvezda. 

U osamdesetim, ovo počinje da se shvata previše bukvalno i ide dotle da mladi muzičari prave karijeru a da uopšte ne nastupaju uživo. 

Foliraju. Čisto foliranje! 

Te grupe jesu popularne, ali niko ih ne pamti! 

Kod nas, razna elektronska dua i trija, srećom, još uvek nisu prihvaćena poput pravog, domaćeg rocka (sa elementima narodne muzike, naravno). 

Pokušaću da objasnim stanje u Jugoslaviji orijentišući se prema njenom veličanstvu električnoj gitari. 



Tipovi 



Najpopularniji su "Fender Stratocaster" i "Gibson Les Paul"

Ovaj prvi, "Stratocaster", ubedljivo drži monopol u našoj zemlji. Svi, baš svi, od amatera do profesionalaca, sviraju na njemu. "Stradža", kako ga odmila zovu, prava je rockerska gitara: ima rezak zvuk, oštar, nemilosrdan, savršen oblik i vibrator. 

"Les Paul" je nežniji, mekšeg zvuka, za finije deonice, i zato se mnogo ređe koristi. Nema vibrator. Ostale firme i tipovi manje su zastupljeni - "Hamer", "Rickenbacker", "Fender Telecaster", "Gibson SG"...


Držanje



Gitarista, onaj pravi, može da se prepozna i po tome kako drži gitaru.

Radomir Mihajlović-Točak je jednom izjavio da Pejdž drži gitaru suviše nisko i zato ne može dobro da svira. Bio je potpuno u pravu: kada su ruke ispravljene, a zglobovi savijeni, znatno je smanjena elastičnost prstiju.

To najbolje zna (oseća) Dražen Ričl iz Crvene jabuke kome je gitara skoro na kolenima.

Svi kojima je iole stalo da pokažu svoje umeće ili samo žele da se komotnije osećaju dok sviraju, instrument drže na najprirodnijem mestu, u predelu stomaka (neki preteruju, pa je dižu na grudi i glupo izgledaju).

U "prirodnjake" spadaju i Dragan Jovanović-Krle (ex Generacija 5), Vlatko Stefanovski (Leb i sol), Vidoje Božinović-Džindžer (Riblja čorba)...


Sviranje



U Jugoslaviji nema puno dobrih gitarista.

Većina traje veoma kratko.

Ima ljudi koji su nekad značili, ali vreme ih je osporilo. Očigledan primer je Točak.

On je sa starim Smakom bio br. 1. Bez premca.

Aktuelni su bili i Vedran Božić, i Milić Vukašinović, i Josip Boček, i... I šta?

Ostali su u sedamdesetim.

Njihove gitare još uvek sviraju blues Madi Votersa (Muddy Waters). Ne shvataju gde se nalaze.

Stakleno zvono ispod koga žive je debelo i zamagljeno. Ne vidi se ništa napolju.

Boček je malo prilagodljiviji od ostalih, ali...

Jedini čovek koji je bio u vrhu i pre deset godina i danas, s tom razlikom što je danas na tom istom vrhu potpuno sam, markesovski usamljen, jeste Vlatko Stefanovski.

Nekad je talentom bio uz Točka. Vreme prolazi i on shvata da, ako želi da napravi nešto, mora da sedne i vežba.

Nabavio je, verovatno, note i ostao, kao zahuktala lokomotiva, na glavnom koloseku.

Ostali nisu.

Sada su na nekoj sporednoj pruzi, čekaju da ih odvuku u muzej ili staro gvožđe.

Krle je gitarista mlade generacije i njegovi koreni su u teškometalnoj muzici, ali uspešno se istrgao iz njenog (gvozdenog) zagrljaja i postao vanserijski gitarista.

On, Halil Mekić i, naravno, Vlatko, muzičari su koji mogu da rade sa svima.

Bivši gitarista Filma Robert Krkić, takođe je izuzetan, iako manje svestran.


Komponovanje



Bregović je prvi. Genije. Neprevaziđen. Stvorio je YU rock muziku.

Svaka ploča Bijelog dugmeta je antologijska.

Tehnički, nije previše dobar, ali zato ima hitova više nego mnoge grupe proba.

Džoni Štulić takođe.

Doduše, manje je značajan, no, to nadoknađuje drugim kvalitetima: Azra je za nekoliko godina postojanja održala koncerata koliko Dugme za deceniju.


Prsti



Samo "Velika trojka", Vlatko, Krle i Halil pritiskaju žice sa sva četiri prsta leve ruke kad sviraju solo-deonice.

Možda je i mladi Srđan Miodragović (Srđan Jul) razvio taj stil, ali on je više kompozitor.

Ovo je, možda, najbitnije za gitaristu i prilično siguran pokazatelj njegovog tehničkog umeća.

Vidite, nije teško postati dobar gitarista u Jugoslaviji, samo sednete i uz prave, korisne vežbe, vredno radite.

Ko zna, možda se među vama krije novi Vlatko?

Za uspešnu karijeru, poželjno je da ne "istrčavate" da ste najbolji, kao Sead Lipovača.

Ako želite da budete novi Bregović, tu vam samo bog može pomoći.

Napisao: Bojan Stojnić, obrada: Yugopapir (Rock, jul 1986.)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)