Kako sam postala Dušica Žegarac: Uhvatih se ukoštac s nesigurnim poslom - filmom (1967)




Nakon nekoliko godina čekanja ponovo se pojavila pred prepunom Arenom cara Vespazijana. Zato nas ni najmanje nije začudilo njeno objašnjenje kad je rekla da o njoj pišemo kao o Dušici Žegarac I


II.


- Dušica Žegarac I "rođena" je s filmom "Deveti krug" - započela je svoju ispovijest. - Ta Dušica osvojila je publiku naprečac, postala je njena miljenica, primala redovito hrpu pisama na koja uglavnom nije odgovarala. Bilo ih je previše.

Ta Dušica čekala je svoju novu šansu. Ponude za snimanje su stizale i ona ih je prihvatala. U međuvremenu se upisala na Akademiju za pozorište, film i televiziju.


Kako sam postala Dušica Žegarac I?


Dušica Žegarac (foto: Plavi vjesnik)
Petnaestogodišnjoj devojčici, koja se vraćala sa probe orkestra u kome je svirala harmoniku, prišao je reditelj Krešo Golik i pozvao je da dođe u Zagreb na probno snimanje za „Deveti krug“. Između mnogih kandidatkinja, među kojima je bila i Beba Lončar, malodobna Dušica dobila je glavnu ulogu.

I pored nagrade za glavnu žensku ulogu u filmu „Deveti krug“ vreme tek treba da pokaže da li je novorođena filmska zvezda zaigrala samo jedno leto, ili je pred njom ozbiljna filmska karijera.

Dušica se iznenada našla pred pitanjima na koje je trebalo što pre odgovoriti. Šta dalje u životu? Kuda i kojim putem krenuti? Bilo je to vreme sumnji, nedoumica i zbunjenosti.

Umesto da upiše Medicinski fakultet, što je bila njena detinja želja, Dušica upisuje Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju. U međuvremenu snima „Stepenice hrabrobrosti“, „Nepomirljive“ (koprodukcija) i „Sašu“.

Poznato je da brucoši ne smiju igrati na filmu pa su dve godine prošle bez Dušice I.

Onda je počelo jedno drugačije, zrelo razmišljanje. Da li je film pravi izbor i zanimanje? U tom razmišljanju nastalo je i sazrevanje ličnosti Dušice Žegarac.


III.


Ipak je odlučila da njen životni izbor budu gluma i film. To jeste nesiguran i neizvestan posao, i na svoj način rizičan i težak životni put, ali ona je već uveliko zakoračila i korača njime, ali ona kao da toga nije potpuno svesna.

I tako je nastala Dušica Žegarac II


To je bio tek početak. Jednoj mladoj, veoma mladoj devojci ukazala se prilika da ode u Rim.
Zašto niste otišli?


- Ponudili su mi dugogodišnji ugovor koji mi je omogućavao četvorogodišnje školovanje i dva filma godišnje. Nisam otišla jer sam bila premlada da sama, bez ozbiljne podrške, odem u beli svet, daleko od kuće i rodeljske brige i nadzora. Imala sam samo 16. godina.


Dragoslav Lazić vam je ponudio ulogu u svom novom filmu "Tople godine" (1966.). Kako se to desilo?


- Lazića sam poznavala kao režisera dokumentarnih filmova. Ulogu sam prihvatila. Bila je to druga ženska ulogu. Dobila sam je bez probnog snimanja. Glavna uloga je pripala debitantkinji Ani Matić.

Sledeće godine se taj film našao u Puli u informativnoj sekciji. Fim je izazvao pažnju, kao i njena uloga koja je sve iznenadila zrelošću i promenom koja se sa njom u međuvremenu desila. Dušica više nije bila devojčica iz „Devetog kruga“. Film je video Dragan Ivkov koji je upravo pripremao svoj prvenac - triler "Pošalji čoveka u pola dva".

- Ovaj film je snimljen sa skoro smešnim sredstvima. Bili smo mala grupa entuzijasta sa idejom da snimimo domaći krimić. Posle tog filma počele su da mi stižu mnogobrojne ozbiljne ponude za posao: Kokan Rakonjac s filmom "Nemirni", Živojin Pavlović s "Buđenjem pacova" itd.


Imali ste ponudu od Puriše Đorđevića da igrate glavnu žensku ulogu u njegovom filmu "Jutro". Odbili ste je iako je honorar nije bio mali?


- To su samo priče. Honorar je bio svega 100.000 starih dinara. Uloga je bila veoma dobra ali ja sam imala mnogo obaveza, a i problema na Akademiji zbog odsustvovanja sa časova. Mlade glumice se često nalaze u neugodnom položaju i moraju birati. Našla sam se na filmu slučajno i počela da radim punom parom. Desilo se, i to možda nije tako čudno i nemoguće - ali nije lako naći pravi balans i meru, i uskladiti sve obaveze. Niko vam ne garantuje ništa, ni uspeh, ni kontinuitet, ni stalni posao. A škola je, kao svaka škola, posebna priča.

Eto, to je Dušica Žegarac II.

Dušica predstoji plodna filmska karijera, jer ponude i dalje stižu, a ona ih nema namjeru odbiti.

Zabeležio: Ratko Marić, obrada: Yugopapir (Plavi vjesnik, avgust 1967.)


Potražite u knjižarama novu knjigu

Dušice Žegarac 

"Kao na filmu" 


Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)