D'Boys, jugo-svetska stvar: Peđa i Miško upravo su objavili prvi LP "Ajd' se zezamo" (1982)



Zezanje je za nas, između ostalog, vrhunska veština, i ko njome ovlada, i adekvatno je primenjuje u životu, može slobodno za sebe reći da je srećan čovek. Jer stvarno se treba znati zezati - pod tim podrazumevam znaš ono kad je parti, dobra muzika, kad su ljudi u redu, kad nema nikakvih negativnih vibracija, kad se ljudi opuste i uživaju u igri, ritmu, druženju

Neko padne s Marsa, neko s kruške, neko s kreveta. Neko jednostavno upadne, ko zna odakle i eto ga, tu je. Odgovaralo to nekom ili ne, voleo ga neko ili ne, uzmrda dotadašnji status quo i konstruktivno ili destruktivno, zavisi od gledanja na stvar, napravi frku. A onda još, kao vrhunac sveta, pozove na zezanje. Zar je nekom do zezanja?


D’Boys. 


Kombinacija profinjenog engleskog jezika Oskara Vajlda i "piši kao što govoriš" stavova Vuka Prosvetltelja. Južni Sloveni i evropski šlif, čuburski džet set, ponašanje često na ivici (neki kažu i preko nje) homoseksualnosti u "dlakavi mužjak" kulturi, jugo-svetska stvar. 


D'Boys: Peđa i Miško
(foto: Zoran Trbović)



Šta je to u stvari? D’Boys?


D’Boys nemaju još ni godinu dana staža kao grupa (ili duet, ako baš hoćete) a već su uradili prilično toga. Dosta nastupali, podelili publiku na one koji ih vole i one druge, postali prilično popularan bend s nekoliko, uslovno rečeno, hitova - We are D’Boys, Plave oči crna ljubav, Draž, pokrenuli neke frke na temu homoseksualaca, znatno popravili beogradski muzički život, pre nekoliko dana izdali i svoju prvu ploču, LP "Ajd’ se zezamo!" 

I, po onome što može da se čuje u tih tridesetak minuta plastificiranosti benda, zezanja ima jako malo - pre bi se moglo reći da su se zeznuli samo oni koji su mislili da su D’Boys zezanje. 


Još jedno vrlo prijatno iznenađenje ovogodišnje produkcije: ako bi se kojim slučajem ovako nastavilo (kucnimo svi u drvo!) gde bi nam bio kraj...

No, ostavimo sad uopštavanja.

Ovo je priča o D’Boysima i vratimo se nazad temi.


Ko je muzičkija polovina benda?



Bend su jedan Peđa i jedan Miško, znači duet, priličan spoj suprotnosti - Peđa plavokos, Miško tamnokos, prvi gitarista ponikao na Stonsima, drugi elektroničar, maestro dela ritam mašina, prvi muzičar i zauvek, drugi to samo usputno, tek kao mogućnost nekog novog medijskog obraćanja. 

Možda zbog svega toga D’Boys i nisu običan bend, oni su, kako sami tvrde:

"D'Boys pokret, mogućnost multimedijalnog kontakta, uzajamnog, sa publikom". 

Za sada potpuno uspešnog.

Kontakta koji, do trenutka pisanja ovog teksta, mogućnost najveće masovnosti ima preko upravo izišlog "Ajd’ se zezamo!"

Peđa: Morali smo da snimimo ovakvu ploču: ona je jednostavno morala da bude ili super dobra ili super loša, sredine nije nikako smelo da bude.

Uspeli smo, napravili smo je super dobro...

Jer znaš šta, naša muzika je jednostavna, prihvatljiva za uvo, ja sam uvek težio ka jednostavnosti, to je mnogo teže ali i mnogo bolje nego napraviti neku komplikovanu komplikaciju, što neki uporno rade. 

I mislim da nas zbog toga narod i voli, mi pozivamo na provod, zabavu, zezanje, s nama nikad nije dosadno.

Peđa - to je onaj plavo, liht plavo, zeleno, crveno, rezeda, belo, sve zavisi od trenutka u kom ga vidite ofarbani momak, gitarista, pevač, kompozitor i tekstopisac, muzičkija polovina dua D'Boys. 

Odavno izišao iz puberteta, svetska persona, jedini Jugović na prvom mestu engleske top liste, iskusni muzičar, komšija gorepotpisanom koga je sama ta činjenica spasla od napornog šipčenja i tumaranja u ko zna gde zbog intervjua.

Bonovi su podeljeni, kafe ima, pijuckamo i pričamo mada Miška još nema, doći će kasnije - što se i pokazalo tačnim - i evo fragmenata iz tog razgovora (ceo, zbog obimnosti, ne možemo da prenesemo).

- Jedno pitanje koje se očekuje: da li ste pederi?

Miško (koji je u međuvremenu stigao i odmah počinje da se ljuti): E, to je sranje, to izbaci, nemoj molim te, da mi pominješ tako nešto. Nervira me. 

Znaš, to da li jesmo ili nismo već mi je pravilo dosta problema, to je tako neka novinarska fora, zbog nje sam doživeo već dosta neprijatnosti. Odbijam da pričam o tome.

Peđa: Definitivno nismo pederi. Na kraju, kako da to budemo kad idemo s najlepšim devojkama? (Smeh) I bolje pređimo na neku drugu temu...




- Važi. Zbog čega svirate - lova, slava, ženske... ?

Peđa: Uvek sam si postavljao pitanje, dugo, za šta sam ja uopšte stvoren. Sigurno to nije samo zbog toga što su se moji keva i ćale tucali i ja se rodio, tražio sam neki cilj u životu, zašto sam ja u stvari ovde...

Radio sam mnoge stvari u životu i na kraju sam otkrio da je muzika "ono", u stvari, ja obožavam muziku, da komponujem, da sviram ono što osećam!

To mi je neko olakšanje, neka vrsta orgazma.

Miško: Muzika je za mene jedna dimenzija kroz koju sad prolazim. Ne smatram da mi je to neko životno opredeljenje, ali hoću da jedan period svoga života provedem kao rock’n’roll muzičar.

Jer, radio sam i radiću još sigurno mnogo stvari.

Miško - crnokos, ne farba se, svira ritam mašinu i na koncertima je uglavnom zadužen za animaciju. 

Nemuzičkiji deo D’Boysa, što je i sasvim razumljivo s obzirom na njegove prethodne aktivnosti - jedan od izdavača časopisa Izgled, bavi se polaroidom, skulpturom, piše, ukratko svestrana umetnička persona.

- Za vas se priča da ste neka naša džet set grupa, šminkeri?

Miško: Znaš šta, mi smo tako nekako iskočili iz jedne grupe ljudi, jednog društva koje se provodilo, zezalo, jeste, i svirali smo na nekim žurkama, partijima, tako se napravio i D’Boys pokret, ljudi koji su oko nas bili ali se to širi, još uvek, i mislim da ne bi trebalo o tome govoriti.

Smešno.

Peđa: To je besmislica, nema veze. Meni je recimo pre neki dan na ulici jedan pijani beogradski muzičar, kad sam ga pozdravio jer se odavno poznajemo, počeo da dobacuje:

"Ua šminker, ua peder!"

To me je stvarno razgnevilo!

Miško: Ma pusti to, nije važno, on leči svoje komplekse propalog muzičara, krivo mu je što nije popularan.


Srpskohrvatski u svetskom rokenrolu



- A vi ste popularni?

Peđa:  Da, mislim da jesmo, uspeli smo da stvorimo svoju publiku, možemo da napunimo svaku salu u kojoj hoćemo da sviramo. 


D'Boys: Možemo da napunimo bilo koju salu
(foto: Zoran Trbović)

Znaš, nikada nećemo biti popularni kao recimo Čorba, Dugme, bićemo možda samo popularniji od njih, ali na drugi način: ono što oni rade, i sve oko njih, je prošlo, demodirano, u Jugoslaviji nema ni jedne jedine prave grupe koja radi nešto što valja. 

Jedino D’Boys...

Miško: Znaš, ja volim i poštujem sve naše grupe, njihov rad, znam koliko je potrebno toga uložiti da bi se nešto napravilo, to mora da se ceni.

Peđa: ... i jedini mi možemo i u svetu da uspemo. Zato sad imamo u planu da u svetski rock’n’roll zvanično uvedemo i srpskohrvatski jezik, kao što je recimo Daf ili Trio nemački.




- Znači planirate i preko grane?

Peđa: Da, zašto da ne? Dugo sam bio na zapadu, svirao tamo, stigao i do prvog mesta engleske top liste, to mi nije životni cilj, imam još veće ambicije, a i dovoljno iskustva da znam na koji način da ih ostvarim.

- Mnogo sreće. Nego, čuo sam da ćete imati interesantnu predgrupu za predstojeće koncerte...

Peđa: Da, u pravu si. Na koncertu od prvog aprila, kada zvanično krećemo sa svirkom, kao predgrupa će da nam peva Grejs Džons.

Miško:  Samo to je tajna. I to, i način kako će da peva.

Miško (lista po nekim papirima, i posle male pauze... ) 

Znaš, ja bih sad hteo da ti kažem šta za nas znači ovo "Ajd’ se zezamo!"

Zezanje je za nas, između ostalog, vrhunska veština, i ko njome ovlada, i adekvatno je primenjuje u životu, može slobodno za sebe reći da je srećan čovek.

Jer stvarno se treba znati zezati - pod tim podrazumevam znaš ono kad je parti, dobra muzika, kad su ljudi u redu, kad nema nikakvih negativnih vibracija, kad se ljudi opuste i uživaju u igri, ritmu, druženju.

Mi to u stvari guramo, emitujemo ljudima dobre vibracije.


Ne sumnjamo u svoje kvalitete



- Uspešno ih emitujete?

Peđa: Da, tako izgleda. Znaš, sad ćemo da pravimo i beogradsku turneju, do sad smo uglavnom svirali u SKC-u, a to ipak nije Beograd. 

Ima i drugih mesta, tako ćemo sad svirati i po fakultetima, drugim mestima, i u Zemunu, i na Voždovcu...

Miško: To smo radili već u Zagrebu, tamo su ludi za nama, svirali smo u sedam-osam klubova za dve nedelje, mi smo praktično za to kratko vreme obišli ceo grad.

Zvono, i ulaze neke dve devojke ne tako lošeg izgleda, delujući kao očigledan dokaz Miškovog gneva zbog glasina da su peškirići. 

Naravno, nastaje opšta gužva, priča, devojčice su izgleda prilično spremne za akciju, a kako nikad nisam imao svećnjačke ambicije (više volim da sudelujem, a ovde je tri - dva za jači pol) gledam da što pre završimo priču. 

- Šta nam je još ostalo što bi bilo zgodno da se kaže?

Peđa: Znaš, za ovo što radimo stvarno treba mnogo hrabrosti, treba imati, kako ja kažem, muda, ne znam kako ćeš to da napišeš, nije jednostavno.

Miško:  Da, ali mi jednostavno guramo svoje, znamo ko smo i ne sumnjamo u svoje kvalitete.

- Hoćete jednog dana prestati samo da se zezate, da li ćete početi da poručujete narodu neke svetske istine?

Miško: Znaš kako, za sada su Peđini tekstovi, oni mi se dopadaju jer u protivnom ih ne bih svirao, ali kasnije ćemo raditi i na mojim tekstovima, ima ih dosta...

Znaš, moje su teme neke druge.

- Mislite li da ste originalni?

Peđa: Da, sigurno. Znaš šta, može da se kaže "ovo vam liči na ovo, ono na ono" ali to ti je isto kao što svaki sto ima četiri stolice, svaki automobil četiri točka, to liči ali se drugačije zove, nije plagijat. 

A zli ljudi ili kritika će uvek da nađu neke sličnosti, uvek ako se hoće može da se pronađe ono što nije u redu, ili što želi da se kaže da nije u redu.

Miško: Potpuno se slažem.

- I da završimo, još samo jedno pitanje: šta mislite o Lepoj Breni?

Peđa: Ona je genijalna! Genijalna jer je originalna, niko u narodnoj muzici nije, niti može biti u njenom fazonu. Želim joj sve najbolje.

Miško: Meni se isto dopada, ja sam se zaprepastio kad sam je video na televiziji, koliko je izmenjala toaleta, stvarno sa ukusom. Odlična je.

Da, da. S D'Boysima je stvar takva i takva.

razgovarao: Bane Obrenović, obrada: Yugopapir (Rock 82, februar 1982.)



Zvezde "Electronic Jugotona" na Yugopapiru

Beograd ..... Zdenka Kovačiček ..... Zana ..... Električni orgazam ..... Pekinška patka ..... Laboratorija ..... Fabijan Šovagović ..... Igor Savin ..... D'Boys ..... Denis & Denis ..... Du Du A ..... U škripcu ..... Parlament ..... Dorian Gray ..... Hans Christian Andersen ..... Slađana Milošević ..... Oliver Mandić ..... Borghesia ..... Mladen Kušec .....


Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)