Yazoo - YU interview by Dejan Cukić: Nismo baš za koncerte, više smo za studio! (1983)




Imala sam sve njene ploče, moj prvi kontakt sa bluzom je bio preko Dženis Džoplin, ali kada sam krenula za korenima te muzike i počela da slušam na primer Besi Smit, otkrila sam da pevanje Dženis i nije uvek bilo tako sjajno... znaš na šta mislim


Album "Upstairs at Eric's" i singlovi "Only You" i "Don’t Go" izbacili su prošle godine u sam vrh lista popularnosti duet Yazoo. Ovaj atraktivni elektro-pop tandem sačinjavaju Vinsent Klark (Vincent Clarke, bivši član grupe Depeche Mode i autor nekoliko njihovih prvih hitova) i pevačica Genevieve Alison Moyet (poznatija kao Alf) sa kojom se vaš izveštač susreo u... Znate već gde.

Pozdrav za YU fanove: Alf i Vince
(foto: Rock 83)
Alf je jedna simpatična, mlada (rođena 1961. god ), VEEELIKA devojka koja na sceni pleni izuzetnim glasom, a u razgovoru neposrednošću i širokim osmehom. Govori brzo, ali ne nervozno i bez mnogo gestikulacija.

Pa, da počnemo.

- Pričalo se da si imala nekih problema sa zdravljem?

- Na turneji sam zaradila gadnu groznicu. Potpuno sam izgubila glas, ali sada je sve u redu.

- Menjate li stil, kao da se više okrećete "crnoj" muzici?

- Ne možemo da promenimo stil jer mi i nismo ni u kakvom posebnom stilu, radimo na raznim vrstama muzike i tako će biti i ubuduće.

- Ipak sigurno postoje neki posebni uticaji.

- Da, Vinsent mnogo voli Sajmona i Garfankla, a ja sam više okrenuta bluzu i soulu.

Uticaji su jako široki i ne moraju obavezno biti vezani za pop-rock... S druge strane može te inspirisati i nešto što ti se ne sviđa.

To su moji najveći uticaji - čujem nešto i kažem sebi:

"Ne želim tako da radim."

- Ima puno ritma i bluza u tvom pevanju.

- Ne znam, ja jednostavno pevam tako.

- Da li ti ponekad nedostaje uobičajeni bend, sa gitarama, bubnjevima... ?

- Da, ponekad mi zaista nedostaje. Ali ima dovoljno prostora... Vins i ja radimo na ovaj način, ali ću ja raditi i nešto samostalno, u šta će mnogo više biti uključen tradicionalni sastav.

Ne želim da se ograničavam samo na jednu stvar. Treba raditi sve...





Elektronska muzika nije robotski hladna



- Kako nastaju pesme Yazoo?

- Ako ja napravim pesmu, odsviram je Vinsu na gitari ili klaviru, on je aranžira, snimi, pa ja pevam preko toga. Ako on pravi stvar, meni ostaje samo da uradim vokale.

- Gde se slažete, a gde razilazite?

- Nema tačke slaganja ili neslaganja. Mislim, Vins zna mnogo više o snimanju i sintisajzerima od mene pa mu to potpuno prepuštam, kao što on meni potpuno prepušta pevanje.

- Kakav je vaš odnos prema modi?

- Ne zanima nas moda. Mi mislimo samo na muziku. Znaš, pesma je pesma i možeš da je aranžiraš kako god hoćeš. Mi slučajno naše pesme aranžiramo sa sintisajzerima, ne zato jer mislimo da je sintisajzer moderan instrument, već jednostavno zato što Vins ume da svira sintisajzer, a ne gitaru.

Da on svira gitaru, verovatno bi bilo i nje u našoj muzici.

Inače, već me nerviraju sva ta naglabanja o elektronskoj muzici kao modernoj i robotski hladnoj.

Običan kliše.

Da li ćeš reći za klasičnu muziku da je hladna?

Oni sviraju kako im je napisano, bez improvizacija, ali ipak mogu da stvore topao zvuk. Tako je i sa sintisajzerom, ako imaš pravu pesmu i pravi tretman to neće biti hladno.

- Bila si nekada u punk grupi?

- Da, to je bilo sjajno. U stvari, to i nije bila neka ozbiljna grupa, jednostavno, bila sam punkerka i nas nekoliko je visilo unaokolo zajedno, nije bilo nikakvih koncerata, drali smo se po parkiralištima...

Niko od nas nije znao ništa da svira, ali ponuđen nam je nastup pa smo nabavili gitare i tako...

Bila je to sjajna zabava, ali zaista ništa ozbiljno.

- Šta je sa vašim video spotovima?

- Ne shvatam ih suviše ozbiljno. Video je trgovački produkt. Pravi se da bi se nešto prodalo i bilo bi grozno da se u to previše studiozno udubimo, izgledali bismo kao par idiota.




Mene lično interesuje samo muzika.

Volim i uživam u nastupima i snimanjima, a sve ostalo je nužno zlo.

- Hoćete li praviti evropsku turneju?

- Stvarno ne znam šta ćemo raditi. Mi na izvestan način živimo od danas do sutra. Ovog meseca počinjemo sa novim albumom, a posle ćemo diskutovati šta dalje.

U stvari, mi i nismo baš koncertna grupa, više smo za studio.

Kada okupimo sopstveni sastav, sa njim ću nastupati mnogo više.


You know what I mean?



Yazoo na naslovnici magazina
Rock 83
- Kada se snima Yazoo ploča, da li nadgledaš rad od početka do kraja?

- Pa... Ne baš. Znaš već koliko tu ima posla sa sintisajzerima o čemu ja ne znam mnogo. Vinsent je u stanju da sedi u studiju satima i radi na jednoj jedinoj noti, a to je tako prokleto dosadno.

Pokušavala sam da se uključim u to, da se koncentrišem, ali i kada meni nešto zazvuči fantastično, on kaže: "Neee!" i nastavi da traži.

- Koga voliš od novih britanskih grupa?

- Ne bih smela da kažem da ih mnogo slušam, ali na primer Elvis Kostelo, onda Depeche Mode. U stvari, ja sam više zainteresovana za pesme ili albume nego za njihove izvođače.

Neko može da napravi briljantnu ploču, a da me već sledeća uopšte ne zanima.

- A stari izvođači?

- Uuh, ima ih na stotine koje volim. Al Grin, Bili Holidej...

- Pevačice?

- Pa, Bili Holidej, onda Gledis Najt, mislim da je Rendi Kroford veoma dobra, iako baš ne volim njen materijal.

- A Dženis Džoplin?

- Bila sam veliki obožavalac Dženis Džoplin...

- To sam i mislio.

- Imala sam sve njene ploče, moj prvi kontakt sa bluzom je bio preko Dženis Džoplin, ali kada sam krenula za korenima te muzike i počela da slušam na primer Besi Smit, otkrila sam da pevanje Dženis i nije uvek bilo tako sjajno... znaš na šta mislim (you know what I mean? Alf stalno koristi ovu uzrečicu).

- Izgleda da je muzička scena u Engleskoj sada prilično raznolika?

- Da, meni se to sviđa. Ima ponešto za svakoga. U Americi je sve tako podeljeno: imaš "crne top liste" i "bele top liste"... mislim, muzika je muzika i svako može da voli bilo šta.

- S druge strane, modni trendovi se u Britaniji smenjuju brzinom svetlosti.

- To je tačno, ali uvek ima dobre muzike za one koji nisu opsednuti modom (you know what I mean?)

- Misliš li da možete uspeti u Americi?

- Aaa... Ne znam... Znaš, moja ideja uspeha u Americi je proboj u prvih dvadeset. Ne znam...





Punimo sale sa 23 hiljade mesta



- Ipak ste ušli u Billboardovih Disco top 10 (pod imenom Yaz).

- To ne znači ništa. Možeš biti i prvi na listi i opet te sutra zaborave. Moja vizija pravog uspeha je vizija nečeg dugovečnog. Ni ovde u Evropi ili Engleskoj ne smatram da smo postigli apsolutni uspeh.

Možda ću već sledeće godine ja tebe moliti da me intervjuišeš, a ti ćeš reći: "Žao mi je, nemam vremena" (you know...)

- Kako vidiš ulogu štampe?

- Ti si tu da pišeš o nečemu što se traži. Kada me više ne budu tražili, neće se više ni pisati o meni.

- Da li postoji grupa ili muzičar kome bi Yazoo voleli da budu "zagrevanje" na koncertu?

- Da si me to pitao pre godinu dana izrecitovala bih ti prilično dug spisak, ali većina tih ljudi danas nastupa pred oko 300 ljudi, a mi punimo sale sa 23 hiljade mesta.

- Dobro, kaži mi sada nešto za kraj.

- Hello (smeh).

- Baš ti hvala!

Razgovarao: Dejan Cukić, obrada: Yugopapir (Rock 83, februar 1983.)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)