Velibor Vasović, 2. deo memoara: Dvadeset minuta do titule evropskih šampiona! (1972)


Posle mnogo propuštenih šansi, Vasović je posle jednog izvedenog kornera Bajića nadvisio sve odbrambene Realove igrače i postigao gol! Posle toga, pošto je do kraja ostalo jedva 20 minuta, Vasović je savetovao igrače da se povuku u odbranu i šutiraju loptu u aut ili korner. Međutim, opijeni vođstvom, ovi ga nisu poslušali, već su hteli da nadigraju protivnike. A to nije bilo lako


Nešto starije generacije navijača "crno-belih", ali i svih ljubitelja fudbala širom zemlje znaju Vasovića najpre kao izuzetnog borca na terenu. On je poturao glavu tamo gde drugi nisu ni hteli ni smeli nogu, izgarao je na terenu do poslednjeg atoma snage i nikada nije priznavao poraz, a ako nije bio u formi to je nadoknađivao borbenošću i požrtvovanošću... Tri puta je igrao u finalu Kupa evropskih šampiona i jednom ga je osvojio, nedavno... Gledaoci pored televizijskih ekrana mogli su da osete i deo zanosa posle uspeha koji je kapiten Ajaksa, naš zemljak, Vaske, postigao...



U novoj sredini, bez druga...



Iznenadni prelazak Vasovića u Crvenu Zvezdu odjeknuo je u sportskoj javnosti kao bomba! 

Svi su bili iznenađeni ovim potezom, a navijači Partizana najviše jer je on bio njihov ljubimac. 

Po njima, to je bilo ravno izdaji!

Zatim su, danima, na njegovu adresu stizala preteća pisma...

U to vreme, Zvezda nije baš najbolje stajala sa timom: Šekularac i nekoliko standardnih prvotimaca nalazilo se na odsluženju vojnog roka, ali je dolaskom Vasovića tim zaigrao kao preporođen ...

Zvezda je opet počela da ređa uspehe. 

Posle nekoliko utakmica u novom dresu Vasović postaje idol Zvezdinih navijača a njegove igre sportski novinari nagrađuju visokim ocenama.

Kada su kasnije ostali Zvezdini igrači saznali za sumu koju je Vasović dobio za potpis - postaju zavidni. 

Vasović to oseća pa se i ne druži sa njima 

Na treninge i utakmice dolazi sam i odlazi sam. 

Njegovi najbolji drugovi i dalje su fudbaleri Partizana i on sa njima provodi svoje slobodno vreme ...


Neizbežno: protiv Partizana!



Pred sam završetak jesenje sezone došao je na red susret tradicionalnih rivala, Partizana i Zvezde!

Po Beogradu se uveliko priča da će Vasović prodati ovu utakmicu.

Sam Vasović zahteva od rukovodstva Zvezde da ga izostavi iz tima, ali oni to kategorički odbijaju. Tako se Vasović pojavio na mestu levog halfa protiv svojih dojučerašnjih drugova!

Pred utakmicu, dobio je zadatak da kako zna i ume onemogući Vladicu Kovačevića, tada najboljeg Partizanovog grača, ali i njegovog najboljeg prijatelja ... 

Nije bilo lako povinovati se tome, ali Vasović je bio u tom smislu pravi profesionalac.

Posle divovske borbe pred 73 000 gledalaca, Crvena zvezda je savladala svog rivala sa 1:0.

Najbolji u Zvezdi bio je Vasović.

On je ne samo Kovačevića već i celu Partizanovu navalu prosto bio "stavio u džep"...

Nekoliko dana posle ove utaknice, kad se vratio sa treninga, zatekao je u svom stanu predstavnike Partizana koji su želeli da sa njim razgovaraju o njegovom ponovnom prelasku u Partizan!

Vasović je bio istinski iznenađen ovom posetom, jer je samo tri meseca ranije bio odbijen od istih ljudi kad je trebalo da potpiše novi ugovor.

Posle kraćeg uvoda, oni su ga upitali šta traži da se vrati ponovo kod njih.

- Ništa - rekao je ovaj - samo dajte Zvezdi onoliko koliko sam od nje dobio...

Dok su pregovori između ova dva kluba trajali, Vasović se i dalje lavovski borio u Zvezdinom dresu, pomažući joj da postane i prvak. 

Po završetku jesenje sezone, posle maratonskih pregovora, Zvezda je "popustila": vratila je Vasovića uz obeštećenje od tri miliona i "pride" Zvezdana Čebinca ...


Novi puč, nove razmirice



Nije prošlo ni nekoliko meseci, a redovi kluba ponovo su uzdrmani. Sukob je nastao između uprave i pojedinih fudbalera. U čemu je bila stvar?

Grupa igrača sa Galićem, Jusufijem, Bečejcem i Vukelićem odbila je da putuje u Skoplje na utakmicu sa Vardarom ako im se ne isplati posebna naknada za to. 

Uprava kluba, sa grupom igrača koju su predvodili Vasović i Kovačević, smatrala je da za to nema posebnih razloga.

Posle mnogih sastanaka na kojima je predsedavao Vasović,  odlučeno je da im se ništa ne isplati. A ukoliko odbiju da igraju, neće im se dati ispisnice do samog isteka ugovora.

Kada su Galić, Jusufi, Bečejac, Vukelić i Vislavski videli da od njegovog zahteva nema ništa, pojavili su se uskoro u timu...


Sukob sa Benitezom i Uroševićem



Ujesen 1964. godine u Beograd je došao Milan, tada nezvanični fudbalski prvak sveta. 

U njemu su, između ostalih, igrali Brazilci Amarildo i Žair i Peruanac Benitez koji je godinama važio za najprljavijeg fudbalera u Evropi i mnogim svojim čuvarima lomio noge ...

Već posle nekoliko minuta igre, Partizan je protiv Milana vodio - sa 2:0! 

Ovo iznenadno, ali zasluženo vođstvo Beograđana nateralo je Milaneze da se služe najprljavijim sredstvima u duelu sa Partizanovim igračima.

Prednjačio je - Benitez.

Posle jednog "sudara" sa Sombolcem, Partizanov bek je ostao na zemlji previjajući se i kukajući.

I dok je bespomoćan ležao dole, Benitez mu je prišao i udario špicom kopačke po čelu! ...

Videći sve to, Vasović je prišao Peruancu da se objasni na italijanskom koji je znao svega nekoliko reči. 

Mislio je da ga upita zbog čega je protivnika udario dok je ležao na zemlji, ali Benitez nije sačekao pitanja već je Vasketa odalamio šamarom ni krivog ni dužnog!

Vasović nije ostao dužan prljavom fudbaleru: vratio je udarac brže nego što je primio.

Tada je nastala tuča na terenu, opšta. 

Nije se znalo ko koga udara. 

Ipak, glavni akteri bili su Vasović i Benitez. Naš half se tukao kako je znao i umeo. 

Kada je Benitez video da će izvući deblji kraj od razbesnelog Partizanovog igrača, počeo je da beži po terenu ne bi li se nekako dokopao svlačionice ...

Vasović ga je, međutim, pratio u stopu, stigao ga, oborio na travu i počeo da ga "mesi" i rukama i nogama ...

Posle prekida od 15 minuta utakmica je nastavljena.

Na opšte iznenađenje publike - sudija nikoga nije isključio. Posle divovske borbe, Partizan je savladao Milana sa 5:3!


Incident sa foto-reporterom



Fudbalski savez Jugoslavije pozvao je, posle utakmice, Vasovića na saslušanje. On se pojavio u društvu Miladinovića, svog klupskog druga koji je takođe bio "zapažen" u tuči. 

Po završetku dugog sastanka sa članovima disciplinske komisije, Vasoviću je saopšteno da je kažnjen sa četiri utakmice neigranja!

Ljut, Vasović je izašao u hodnik, gde ga je čekala grupa novinara i foto-reporter Politike, Dobrivoje Urošević

On je pokušao da snimi Vasovića, ali ga je ovaj zamolio da to ne učini.

Foto-reporter je bio uporan i počeo je da škljoca.

Posle kraćeg i žučnog objašnjenja, Vasović je Uroševiću istrgao aparat i zgazio nogom.

Na sudskom procesu, posle Uroševićeve tužbe, Vasović je morao da plati odštetu za aparat oko milion dinara...


Neverovatno: 5:0 protiv Sparte!


Partizan je 1965. godine ubedljivo osvojio prvo mesto našeg nacionalnog šampionata i time stekao pravo da zastupa Jugoslaviju u Kupu šampiona, najvećeg evropskog klupskog takmičenja.

To učešće Partizana bilo je zaista sjajno. 

Nezaboravni su Partizanovi mečevi protiv francuskog prvaka Nanta - 2:0 u Beogradu i 2:2 u Nantu, protiv Verdera iz Bremena - 3:0 u Beogradu i 0:1 u Bremenu.

U četvrtfinalu Partizan se sastao sa čehoslovačkim šampionom Spartom iz Praga. U Pragu su neočekivano izgubili sa 4:1, a u Beogradu se desilo čudo: Sparta je izgubila čak sa 5:0!

Svi su osim Gegića, tadašnjeg trenera i Vasovića već videli Spartu u polufinalu. 

A kada je rezultat poslat "u svet", strane agencije nisu odmah poverovale: nekoliko puta su telefonirale i proveravale beogradski rezultat.

- Jedan od faktora naše pobede - tvrdi Vasović - bila je publika. Naime, pred revanš susret sa Spartom svi smo se nalazili na pripremama na Avali gde uopšte nismo osećali gradsku atmosferu koja je vladala pred ovu utakmicu. 

Svi smo očekivali da će na stadion doći jedva 15 hiljada gledalaca... 

Tadašnje rukovodstvo postupilo je veoma mudro što nas je na stadionu odmah smestilo u svlačionice, ne govoreći nam kakva je situacija s publikom ...

Kada su Partizanovi igrači izišli da se zagreju na teren - videli su stadion do poslednjeg mesta ispunjen! 

Srca su im zaigrala. 

To je bilo odlučujuće: pala je nema zakletva - mora se pobediti!


Partizanova greška u finalu



Navijači su zaista uživali u igri i, što je važnije, u pobedi.

U polufinalu su se sastali Manchester United i Partizan

Za Engleze su tada nastupili Best, Low, Bobby Charlton, Stiles ... 

Prvu utakmicu u Beogradu naši su dobili sa 2:0, dok su u Mančesteru izgubili samo sa 1:0. 

Vasović je i na ovim utakmicama dobijao desetke, a vrata finala bila su, najzad, otvorena.

U Briselu, 1966. godine, sastali su se Real Madrid i Partizan. Žestoka borba vodila se od prvog sudijinog zvižduka. 

Posle mnogo propuštenih šansi, Vasović je posle jednog izvedenog kornera Bajića nadvisio sve odbrambene Realove igrače i postigao gol!


Posle toga, pošto je do kraja ostalo jedva 20 minuta, Vasović je savetovao igrače da se povuku u odbranu i šutiraju loptu u aut ili korner.

Međutim, opijeni vođstvom, ovi ga nisu poslušali, već su hteli da nadigraju protivnike. A to nije bilo lako ...

Posle jednog duela Vasović - Amančio u kome Vasović nije bio malo oštriji i pažljiviji, ovaj je postigao izjednačujuć gol. 

Ubrzo su Španci postigli i vodeći, pa su tako postali klupski prvaci Evrope.

Partizanova šansa je propala.

O tome Vasović ima svoje mišljenje:

- Mnogi su me kasnije pitali zašto bar rukama nisam zaustavio Amančija. Moj je odgovor uvek bio isti: Amančija ni danas ne bih zaustavio na takav način. 

Finale Kupa šampiona nije privatna stvar jednog čoveka ili kluba, to je susret koji posmatra 100 zemalja i isto toliko miliona gledalaca kraj ekrana i zato pobednik treba da bude onaj koji je u tom trenutku bolji, veštiji, srčaniji, spremniji. 

Amančio je sve to bio tada kada je postigao gol i zato nikada, u sličnoj situaciji, ne bih zaustavio ovog vrsnog Španca ...

Posle ovog trijumfa, jer vicešampion Evrope nije mala titula, uprava kluba je odlučila da izda ispisnice Jusufiju, Galiću, Šoškiću, Kovačeviću i Vasoviću kako bi svoje karijere nastavili u inostranstvu.

Svi su imali menadžere koji su ih prodavali stranim klubovima, samo je Vasović išao sam i nudio se.

Prvo je dva meseca lutao po Zapadnoj Nemačkoj pokušavajući da se proda Minhenu 1960. i Borusiji iz Dortmunda

Nisu uspeli da nađu zajednički jezik. 

Kada je već pomišljao da se vrati u Beograd i nastavi karijeru u Partizanu - usledio je poziv iz Holandije, od Ajaksa...

zabeležio: Radivoje Vicanović (Karavan, april - maj 1972.)


Kraj 2. dela - 3. deo: USKORO



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)