Zvezde u JNA - Vojnik Slobodan Santrač raportira ocu Danetu (1973)

Oktobar 1973: Dragan Kićanović, mladi košarkaški reprezentativac iz Čačka, otkriva novinarima svoj "tim lepotica" YU sporta: 1) Snežana Zorić, 2) Radojka Francoti, 3) Sanja Bašić, 4) Vera Nikolić, 5) Mirjana Bušljeta... U Kladovu se bira najlepše građeni Jugosloven, 15 takmičara se bori za titulu "Atleta 73"... Ratko Rudić, vaterpolista "crno-belih" ima svoj komentar na razne liste "misica" i "mistera" koje su preplavile sportsku štampu: "Zar ima lepše ekipe od vaterpolo kluba Partizan?!"... Skandal na fudbalskom terenu: Brane Oblak, igrač Hajduka, optužuje svog "čuvara", igrača "Čelika" Kemala Šljoku, da mu je sredinom drugog poluvremena u Zenici, iz čista mira otrgao zlatan lančić s vrata!... Mladen Ramljak postao novi rekorder Maksimira - odigrao je svoju 508. utakmicu u dresu Dinama. Time je nadmašio rekord svog idola i bivšeg kapitena Dinama Ivice Horvata... Oborenim rekordima mogao bi da se pohvali i najuspešniji jugoslovenski golgeter na prvenstvenim fudbalskim utakmicama, igrač OFK Beograda Slobodan Santrač, koji kreće da oduži dug otadžbini...

"Naš najbolji golgeter služi vojni rok u kasarni u Gornjem Milanovcu, u kojoj je radni vek proveo njegov otac, penzionisani potpukovnik Dane Santrač"

Došao je do kapije i tu zastao.

Bacio je pogled na sve ono što se nalazi ispred njega i zbunjeno je posmatrao.

U krugu kasarne u Gornjem Milanovcu: Slobodan i Dane
Kasarna je, kao i nekad, u prvim posleratnim danima bila na istom mestu, ali je mnogo izmenila lik.

Umesto zgrada iz doba Miloša Obrenovića, sada su nove, čiste i prostrane i deluju kao sanatorijum.

Prilaz u kasarnu je prostran, put asfaltni, a nekad, kad je Slobodan Santrač ocu, oficiru, nosio doručak, bio je prašnjav, ispunjen rupama...

Dane Santrač, sada potpukovnik u penziji, kad je njegov sin Slobodan imao šesnaest meseci, došao je iz Koceljeva u Gornji Milanovac i tu, kao oficir, pre odlaska u Valjevo ostao je deset godina.

Punu deceniju, sin Slobodan, posećivao je oca Daneta, slušao ga, a nagrada za trud bila mu je, što je mogao u pešadijskom puku, da izvesno vreme provede u konjušnici. 

To doba nije ostalo »nezabeleženo«.

Slike podsećaju na taj deo detinjstva našeg najboljeg fudbalskog golgetera, koji služi redovan vojni rok u kasarni u kojoj je otac Dane dočekao i ispraćao regrute, učio ih veštini u gađanju i da budu dobri čuvari svoje domovine.


Otac je došao sa sinom do kapije kasarne, ali je tu i ostao. Pozdravio se sa sinom koji mu je na rastanku obećao:

- Ne brini - rekao je Slobodan - sa mnom niko neće imati problema. Budi siguran da te neću obrukati...

Išao je na zanimanje, slušao je starešine, koje su u prvim kontaktima primetili:

- Pa, ti, Slobodane, odlično barataš puškom. Siguran si i precizan. Da nisi aktivan član neke streljačke družine...


Slobodan Danetu: "Ne brini, sa mnom niko neće imati problema!"

Nije rekao da je to zasluga oca Daneta, koji je svima u porodici ulio ljubav prema oružju, slušao je sve što se od njega zahteva, da bi dobio jednodušnu ocenu starešina da je - dobar i primeran vojnik.

Kao dete, Slobodan je bio »sin kasarne«, sada kao vojnik u istoj toj kasarni određen je i za pisara u kancelariji komandira.

- Prvo ću sebe - rekao je ocu Slobodan - kao pisar da određujem za požarnog, a posle svoje drugove. Uvek ću svakom da pomognem koliko mogu, da ga zamenim, jer želim da svoj rok pošteno odslužim, kao i svi vojnici.

Prvi put kao vojnik Slobodan Santrač izašao je u Gornji Milanovac, gde je proveo detinjstvo, na dan koji je bio određen za svečanu zakletvu. 

Regruti su se okupili kod spomenika izginulim u revoluciji i u svečanoj tišini prvo su čuli zvuke posmrtnog marša palim u Drugom svetskom ratu, a onda je odjeknula i naša himna.

- Uzbudio sam se - priča Slobodan Santrač - posle svečane zakletve, dok sam slušao posmrtni marš i himnu.


Santrač u društvu pionira Gornjeg Milanovca

I dok je polagana svečana zakletva, nekad dete Gornjeg Milanovca, Slobodan Santrač, primetio je bivšeg golmana Takova, a sada direktora škole Žukova Tatovića, koji je sa pionirima, svečano odevenim, došao da regrutima poželi najlepše vojničke dane.

U tom mnoštvu okupljenog naroda, regrut Santrač, primetio je i drago, ozbiljno lice oca Daneta.

- Pa i ti si tu ... Došao si - tiho je izustio regrut Slobodan.

A onda, odsečno vojnički, kao da raportira penzionisanom potpukovniku Danetu Santraču:

- Ne brini oče, na vojnika Slobodana niko se neće požaliti...

Još jedan rastanak pred vratima kasarne oca od sina, rastanak nekadašnjeg oficira od vojnika.

zabeležio: Kosta Stamenković (Tempo, oktobar 1973.)





Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)