Retro FEST: Nebojša Đukelić (2. deo) - Smisao strujanja kablovske televizije

Više od godinu dana pre nego što je pokrenuo "Festoviziju", preteču Trećeg kanala, Nebojša je bio akter još jednog, manje poznatog revolucionarnog TV dešavanja: postao je prvi urednik kablovskog programa na ovim prostorima. Program je emitovan za stanovnike beogradskog naselja Cerak 2, jedinog mesta koje je tada, decembra 1987, ispunjavalo tehničke mogućnosti za prijem signala. Ne treba zaboraviti da je to bilo vreme kada je postojao izbor od samo dva državna kanala, a "kablovska televizija" bila neobičan pojam čak i za one koji su je tada dobili...  



"Studijeva" ekskluzivna reportaža o početku emitovanja kablovske TV

Četvrtak, poslednji dan stare, 1987. godine. Studio 3 Televizije Beograd, u Aberdarevoj ulici (može se ući, ako vas puste, iz daleko poznatije Takovske 10). Nekoliko je minuta pre 15 sati. Razumljivo je - i gore u režiji, gde sedi mladi Miljenko Dereta, i dole na samom platou, ispred zelenkastog panoa na kojem piše CE2, u društvu koje se priprema da zauzme pet stolica ispred tri kamere — svi su pomalo uzbuđeni.

Ali, nema panike. Nebojša Đukelić preispituje se šta i kako će: najpre će predstaviti svoje cenjene goste, oni će objasniti ono najvažnije, pa će potom krenuti prvi spot. Mick Jagger, onda još dva spota, pa opet javljanje iz studija, pa Vesna Zmijanac, pa balet, Bolero Mauricea Ravela sa slavnom Majom Pliseckajom, pa onda Hajde da se volimo s Lepom Brenom i još mnogo toga zanimljivog. Tako je i bilo...



Super Channel, Sky Channel, SAT-1, RAI-1 to su samo neki od TV-programa koje, zahvaljujući kablovskom priključku, od zadnjeg dana u prošloj godini mogu gledati i stanovnici beogradskog naselja Cerak 2. 
Program se emituje jednom nedeljno, svake nedelje, negde od 9 sati pre podne, pa sve do 14 sati posle podne, u produkciji TV Beograd.

Nebojša Đukelić je prvi urednik kablovskog programa TV Beograd. Konkretno, prvi urednik za januar 1988. godine. Uz onaj istorijski podatak i prikaz programa poslednjih sati Stare godine, recimo da će sledećeg meseca za CE2 biti zadužen Zabavno-rekreativni program i tako dalje, sve do kraja juna, kada ističe mandat eksperimentalnoj fazi.

Ističe i licenca za preuzimanje satelitskih programa. Znamo, celokupna je ta problematika, zakonska regulativa, prilično maglovita, po našem običaju mnogo se odugovlači s odlučnijim rešavanjem pitanja koje ne trpi odgađanja. Jer, i tu kaskamo za ostalim razvijenim svetom, tako da ti impulsi sa Ceraka 2, premda gotovo nečujni, zapravo su određeno ohrabrenje. Zašto da ne, kad već ne ide drugačije, neka kablovska televizija bude taj korak, makar i malen, koji će nas približiti Evropi.

Maribor, Ljubljana, Zagreb, Split i još neki jugoslovenski gradovi, ili pojedina nova naselja, znaju šta je kablovska televizija, ali nisu svi osetili sva njena strujanja, sve njene mogućnosti. Kablovska TV nije izmišljena da bi propuštala samo spektakularne satelitske programe.

Kablovska je televizija stariji pogon, uvedena je u SAD još pre četiri decenije, a ideja je sinula nekom trgovcu kome nije baš cvetala prodaja televizora. Ceo kraj oko tog gradića bio je u nekoj dolini, kotlini. Naokolo su se uzdizala brda, a preko njih, ako nisu bili postavljeni repetitori, stizala je slika koja nije vredela ni dva centa. Tako je krenulo...

Reditelj prve emisije kablovske
TV CE2: Miljenko Dereta
(desno)
Cerak 2 je stambeni blok u koji su se stanari uselili prošle jeseni. Neki su znali, pa nisu vukli za sobom sav uobičajeni džumbus koji prati selidbu, a neki, opet, nisu bili obavešteni, pa su poneli i TV-antene. No, one im ovde nisu bile potrebne. Sve ide kroz kabl, o tome je reč!

- Dakako, uvodi se po sličnom sistemu kao i telefon, a ja to volim da uporedim s toplovodom, kaže Đukelić, koji je ovih dana, razumljivo, u velikoj gužvi (dovoljna bi bila samo jedna napomena, pa da sve bude objašnjeno: približava se FEST!). Zapravo, deli sudbinu svih dežurnih, savesnih i postojanih osoba.

- Jasno je da je ovaj naš mali korak - možda i za Beograd nije ništa brojka oko 4000 ljudi, koliko otprilike gleda taj program -  istorijski, najviše zbog programa koji specijalno radimo za ovo naselje, nastavlja Đukelić. - Kablovska televizija može mnogo dati, ako se pravilno slede svi njeni dometi. 

Pre svega, mogućnost međusobnog komuniciranja ovde daje nadu da će se vratiti nekadašnji, odavno zaboravljeni ili potisnuti kontakti među komšijama. Problem je mnogih naših novih naselja, pa i celih gradova, što se ljudi, iako možda s istog sprata, vrata do vrata — jedva poznaju.

Đukelić je u pravu, misli na one hladne, jedva primetne osmehe, često zaleđene ili s mukom izmamljene, uz neko nerazgovetno mrmljanje koje bi trebalo biti: »Dobar dan!«, a zapravo je to daleko od »dobrog dana«.

Sjaj i toplina, srdačnost i pažnja, ćaskanje uz kafu, to kao da je davna prošlost malih, zajedničkih dvorišta sa cvećem naokolo. No, to je druga tema... Teško da će i sada kablovska televizija uspeti da među stanovnike Ceraka 2 donese baš tu aromu starog komšijskog druženja, uz kuvano vino, ali se ovde nadaju da će mnoge druge probleme rešavati efikasnije kablom.

U tom je smislu u toku puno angažovanje Milorada Bojkovića, mladog, agilnog predsednika mesne zajednice, koji se nada da će odsad sastanke (a tu misli, valjda, na razne važne informacije, dogovore oko zajedničkih akcija itd.) »obavljati« slikom preko kabla, a ne u zadimljenoj zajedničkoj prostoriji. Ako je tako, ta bi dvorana mogla poslužiti u neke druge svrhe, a možda će i jednoga dana postati oaza za beskućnike!


Komanda grada investirala je u gradnju Ceraka 2, što će reći da je vojska pomogla i sistem CE2. To je arhitektonski vrlo zanimljiva četvrt, na lepom brežuljku (tu je, verovatno, nekad bila gusta cerova šuma). Ima mnogo travnjaka, ali sada ima najviše blata. Još tu i tamo stoje brežuljci iskopane zemlje koju deca razvlače na sve strane. Radi jedna prodavaonica životnih namirnica, čak i frizerski salon, još nekoliko butika (tzv. mala privreda), ali ko zna koliko toga još treba!

No, Cerak 2, tačnije Vinogradski i Cerski venac, ima kablovski distribucioni sistem. Ekskluzivni program (i samo je naselje dobilo nadimak Beverly Hills, ne bez određene ironije, kao i onaj nešto stariji Cerak vinogradi), premda je tu 1150 porodica, nešto više od polovine iz ešelona oficirskog kadra, i to ne s najvišim činovima; emituje se na kanalu 34.


Nenad Ristić sa Đokićima
Kao i naš domaćin, potpukovnik Srpko Đokić, stanovnici toga gradića srdačni su i gostoljubivi. Ali, i dan je bio pomalo otkačen: hvatao se zalet za ispraćaj stare godine, na stolovima izobilje: rakija i sir iz staroga kraja, doneli su ih baba i deda, Cana i Miloš; doneli su i kolače za unuke, Ristivoja i Miloša, poklon i za snaju Ljiljanu.

Dabome, najviše se omastio sin Srpko, potpukovnik. On se najviše uzmuvao, ali se ni u jednom trenutku nije dao zbuniti. Sve je uspeo kako je zamislio, a baš je imao ugledne goste.

Došao mu je u kuću Aleksandar Bakočević, beogradski graonačelnik, sa svojim saradnicima, kako to već ide, pa onda Ratomir Vuco, generalni direktor RTB, zatim Nenad Ristić, direktor Televizije Beograd, programski istraživači, a bili su tu i drugi zvaničnici. I obavezno televizija, i to ona klasična: direktno uključenje u Beogradski TV-program. Od štampe, samo reporteri Studija!

- Da se vratimo na ono najvažnije, insistira Đukelić. - To je naš program, koji mi proizvodimo, a emitujemo ga nedeljom u trajanju od tri - četiri sata. Znači, nije to samo satelitska salata - muzički spotovi, šarene, bogate slike iz dalekog i bogatog sveta. Tu su rubrike o stanovnicima Ceraka 2. To je smisao kablovske televizije. 

Eto, prošle smo nedelje tražili posao za devojke i mladiće koji su završili fakultet ili neku drugu srednju školu, a uzaludno obilaze pragove raznih firmi i pišu molbe. Uzdišu u čekaonicama biroa za zapošljavanje, itd.

Planiramo da u nedelju, 18. januara predstavimo jednu porodicu. Mislim da će to biti ona koja je tako lepo uredila svoj balkon. Ne znam da li ste primetili jednu terasu s mnogo cveća? Dakle, mislimo kako bi bilo najbolje da predstavimo tu domaćicu: ko je ta žena, možda negde radi, možda je domaćica... Videćemo!


Gosti Ceraka 2: Ljubinko Kožul i Miki Manojlović, obojica promovišu aktuelnu TV seriju "Vuk Karadžić";
Miki je, naravno, igrao Vuka, a Ljubinku je objavljena fotomonografija "Vuk, Televizija, Fotografija"

* A domaći filmovi? Hoće li njihovo prikazivanje postati praksa?

- Mi se nadamo. Sada je to bila komedija s Lepom Brenom. Prema prvim reakcijama (Prvoslav Plavšić, direktor Istraživačkog centra, sa svojim suradnicima, brižljivo prikuplja sve podatke iz Ceraka op. p.), uprkos atmosferi uoči Nove godine, gledaoci su bili spremni i za neki ozbiljniji film. Ne potcenjujem domete Aleksandra Đorđevića u tom filmu...

Tako da ćemo, verovatno, prikazati i Oficira s ružom. Producenti i distributeri nemaju ništa protiv, a mi želimo da to bude uvek neko delo s aktuelnog repertoara.

Ulaz u "BG Beverli Hils"
* A što se tiče satelitskog izobilja?

- Imam toga u izobilju, pa smo ih častili: u toku novogodišnjih praznika, program je trajao do ranih jutarnjih sati. Sada je to od četiri do pet sati uveče. Sve je besplatno, sve do juna. A onda ćemo videti... Najviše im prikazujemo muzičke emisije, tu je najmanji problem jezička barijera. Zatim, ima mnogo sporta.

Prikazaćemo, recimo, play-off američke košarkaške lige. A već smo prikazivali mali fudbal, neki veliki turnir, mislim u Engleskoj, ne znam baš sve detalje napamet... Zatim, nezaobilazno je uključivanje u internu televiziju FEST-a. Tu su, inače, programi: Super Channel, Sky Channel, SAT-1, RAI-1 itd.

Domaći je monopol opasno doveden u pitanje. Doduše, njegov je autoritet ionako odavno ugrožen.



Januar 1989, sledeće pionirsko delovanje Nebojše Đukelića: postaje glavni
urednik Festovizije, koja će vremenom prerasti u omiljeni Treći kanal -
ni ovaj svečani početak emitovanja nije prošao bez gradonačelnika
Beograda Aleksandra Bakočevića

Februar 1989: Nebojšin kolega, Jakša Šćekić, urednik eksperimentalnog programa
TV Beograd, ugovara saradnju Trećeg kanala sa MTV Europe, posle čega su
video-spotovi, do tada dozirani "na kašičicu", postali sastavni deo TV programa
(na slici su Jakša i MTV menadžer Cornelia Much u poseti redakciji Pop Rock-a)


Nebojšin mini-esej o MTV-ju

Video Revija (1993): 


Potpisnik ovih redova odlično se seća emisije pred Novu 1980, u kojoj je, zajedno sa rediteljem Stankom Crnobrnjom, izdvojio kao medijski događaj poslednje godine sedamdesetih, pojavu muzičkih video-spotova. Paralelno sa žanrovskim uspostavljanjem „softvera", nove kratke forme pokretnih slika, već se naslućivala i eksplozija novog „hardvera" - video-rikordera i video-kaseta. U Americi je postala realnost opcija kablovskih TV kanala koji su dopirali do gotovo svakog domaćinstva.

Maštanja medijskih utopista kretala su se u pravcu televizije koja će zadovoljiti sve vrste gledalačkih potreba, ma kako one izgledale neobične. Počelo se ozbiljno razmišljati o osnivanju specijalizovanih kanala koji će emitovati samo filmove, sportske prenose ili „muziku u slikama".

Multinacionalni medijski gigant Vorner već početkom 1980. godine odlučuje da uloži veliku količinu „žetona" u ne baš rizičnom klađenju na novi TV format, kablovski kanal u potpunosti posvećen onome što se dugo zvalo „rock videos". Jasno je uočena „ciljna grupa" mladih i dela već sredovečne generacije koja je zadržala ,,duh šezdesetih". Tri magična slova MTV pojavila su se u uglu američkih televizora 1981. godine.

Cele dve godine MTV je gubio novac, ali su ljudi na vrhu Vornera dobro shvatili da su na tragu zlatne medijske žice. Tek 1984. godine ostvaren je profit, a MTV je postao nezavisna kompanija, beležeći tadašnji rekord od 24,2 miliona potencijalnih gledalaca.

Sredina osamdesetih, vreme je kada u celoj Evropi, a posebno Istočnoj, gledanje MTV spotova postaje stvar određenog statusa mladih.

Završni čin globalizacije MTV počinje korišćenjem satelitske televizije i njenom spregom sa kablovskim kanalima. U avgustu 1987. startuje MTV EUROPE, neprekidni 24-časovni program koji će konačno promeniti medijsku kulturu Starog kontinenta. Danas, zahvaljujući emitovanju preko satelita Astra, MTV je dostupan gledaocima u preko 30 zemalja Evrope.

Precizna statistika govori da MTV može da gleda blizu 100 miliona gledalaca u Evropi, od toga 5,3 miliona gleda ovaj program svaki dan, 16,2 miliona jednom nedeljno, a 28,1 milion, bar jednom mesečno.

Od prošle godine kada je osnovan MTV kanal za Aziju, program ove jedinstvene mreže, koja se prostire na pet kontinenata dopire do 211 miliona domaćinstava.

Iza ovog nabrajanja činjenica nalazi se jedinstven kulturni fenomen, televizija koja stvarno ne poznaje granice. Generacije koje odrastaju sa MTV programom usvajaju novi globalni vizuelni jezik. Opažanje pokretnih slika u potpunosti se promenilo. Iako je u osnovi programa takozvani video clip, sve ono što čini programsko okruženje ovog dvočulnog paketa muzike, utisnute u pokretne slike, čini pravu suštinu MTV.


Možda ništa u istoriji televizije ne potvrđuje tako dobro čuvenu izreku medijskog proroka Maršala Makluana: „Medijum je poruka", kao stalno promenljivo variranje istog logotipa MTV. Pored stabilnog znaka Mercedesa, kruga opisanog oko trokrake tvezde, MTV je verovatno najpoznatiji znak neke kompanije, koja je svoju slavu stekla ovog stoleća. On pokazuje prirodu elektronskog medija, a animacija velikog, masivnog M i preko njega ispisanog tv, postala je atrakcija po sebi i poruka koja odražava postmoderni duh MTV kanala. Nije slučajno da jedna od najpopularnijih programskih celina nosi naslov „MTV' s POST MODERN".

MTV je postao prava postmoderna televizija u kojoj su svi vizuelni obrasci moderne kulture u istoj ravni. Idealni susret avangarde i kiča koji relativizuje oba pojma svodeći ih na potrošnu robu u supermarketu nadrealizma.

Neprekinuti niz diskontinuiranih pokretnih slika učinio je da Bunjuelove nadrealističke sekvence, ili Mondrijanovi vizuelni obrasci, izgledaju kao masovna konfekcija nove televizijske kulture. Ovo kupanje u pokretnim slikama uveliko je promenilo ne samo opažanje filma i klasične televizije, već je povratno delovalo na niz oblasti - od mode do političkih kampanja.

Na MTV caruju alternativni svetovi u kojima je imidž suština realnosti. Preistorija MTV počinje sa Endi Vorholom, Nam Džun Pajkom, Filipom Glasom i Tomasom Pinčonom. Duhovni otac MTV umetnosti je i Ričard Lester, reditelj koji je snimio preko 500 reklamnih filmova, pre nego što je postao poznat po filmovima sa Bitlsima („Help", „Noć posle teškog dana"). MTV je ukinuo podelu između avangarde i subkulture uličnih grafita. Transfer slika iz realnosti u snove, i obrnuto, učinio je da MTV postane najbrža mašina za „instant snove".

Ne zna se tačno ko su veće zvezde MTV: Madona, Majkl Džekson, Erik Klepton, U2, Guns N' Roses, Eni Lenoks ili Levi Strauss, Swatch, Beneton, Nike, Stefanel, Blaupunkt, Coca Cola, Reebok, Panasonic... Posebne zvezde su UIP, Columbia, 20th Century Fox, Warner Brothers, koji čine most do stare „fabrike snova" u Holivudu.

Preko 200 oglašivača atakuje na ciljnu grupu između 16. i 34. godine starosti, ali sasvim izvesno pogađaju i mnoge koji pate od sindroma „Petar Pan" (večito mladi).


Programski miks koji deluje prilično neobavezno i bez čvrsto određenih programskih segmenata, poznaje veoma čvrstu satnicu. Od ujutro smenjuju se veće programske celine koje vode izuzetno mudro odabrani „video-džokeji", koji izgledaju kao momci i devojke „iz susedstva" (next door). Nikako preterano lepi ili sofisticirani, idealne ličnosti za masovnu identifikaciju. Njihov izgled, neobavezno oblačenje i ponašanje, pokazuju suštinsku razliku između filmskih zvezda („veće od čoveka") i TV ličnosti („u mojoj ravni"). |

Celodnevno-noćna mešavina videospotova, informacija o muzici i koncertima, intervjua sa ličnostima iz sveta muzike koju slušaju mladi, emisija o filmu i modi, smenjuju se u takvom protoku da svaki i „ovisnik", radi lične mentalne MTV higijene mora bar jednom dnevno da se „okupa" u pokretnim slikama koje su „nosilac zvuka".

Nije slučajno da su način mišljenja i logika koja se stiče ovim treningom veoma bliski duhu poznate serije otkačenog humora, „Subotom uveče uživo", koja se i emituje svake subote na MTV od 21 sat.

Ova audiovizuelna kultura odgaja trkače na „kratke medijske staze" koji se odlično prilagođavaju  estetici reklamnog TV spota od 30 sekundi. Izvesno je da MTV vrši već više od deset godina stalni uticaj i na film, prevashodno na nov način montaže i dizajna igranog filma.

S druge strane, film osamdesetih i prve polovine devedesetih nudi već gotove vizuelne artefakte za obilje "video-klipova". Posebno zanimljiv međuuticaj postoji između video-igara i MTV pokretnih slika. Jedan od atraktivnijih novijih spotova nosi naslov „Tetris" i predstavlja maštovito, ritmičko poigravanje elementima istoimene, popularne video-igre.

Tinejdžeri koji su se rodili na početku MTV ere uskoro će poći u srednju školu. Niko ne zna kakav će uticaj izvršiti na svoje profesore. Nadajmo se da među ovima ima još neki zalutali obožavalac Bitlsa i Stounsa, filmova Ričarda Lestera, „Sezami Strita", „Letećeg cirkusa Montija Pajtona", Endija Vorhola, Makavejeva i Bogdana Tirnanića.

Ali, ne zaboravimo da među njima ima i sledbenika onih vršnjaka Mika Džegera koji će se uvek pitati - "Ko nam kvari omladinu".

Pod uticajem MTV generacije: Bogdan Tirnanić i Nebojša Đukelić, početkom 90-tih


Reporter zagrebačkog Studija bio je beogradski dopisnik Slobodan Šterić

Posebna zahvalnost Ljubinku Kožulu na pronađenoj i ustupljenoj 
retkoj fotografiji  koja ilustruje Nebojšin rad na CE2


U nastavku: