Nada Vojinović, prva zavodnica YU filma '82: Muškarce bi trebalo koristiti kao papirne maramice...

Jul 1982: Visoka i dugonoga, Nada Vojinović, glumica ovdašnja, podseća na hiljade devojaka koje svakodnevno srećemo na ulicama. Sasvim obična "devojka iz grada", koja ipak snima film za filmom. Za nju nema krize kinematografije. Sudeći po broju realizovanih projekata, Nadi za sada teku "med i mleko".

Na pulski festival "juriša" čak sa tri filma, dva je snimila u međuvremenu, a na trećem upravo radi.
Pa onda, neka neko kaže da se ne isplati biti zgodan, mlad i lep.

Široj javnosti ova mlada glumica je poznatija po "bombastim" izjavama u stilu: "Želela bih muški harem, ali se bojim da bi bio prazan", ili "Muškarce treba koristiti kao papirne maramice"...

- Istina je da sam davala izjave u stilu da ne obraćam mnogo pažnje na muškarce, naime, da mislim da im ne treba pridavati suviše važnosti. Ja ne znam šta je to, jednostavno, nema pravih muškaraca. Ne znam kakvo je ovo vreme došlo.

Ili sam ja imala nesreću, moram da kažem nesreću, da upoznam muškarca koji je u mom životu napravio totalan preokret. Do te mere me je izludeo, da posle njega ne mogu ništa da pronađem. Uz njega sam spoznala sebe i suštinu odnosa muškarac-žena. Posle njega, mada ta veza traje još uvek, počela sam prema svim muškarcima da se ponašam drugačije, jer sam shvatila koliko je on pravi.

Mi smo se toliko dobro pronašli u odnosu muškarac-žena, ne samo seksualnom, da je za mene tu kraj. Ja, u stvari, volim tu neku sebe u njemu, kao što svi volimo sebe u drugima. Posle njega, ja govorim da muškarce treba koristiti tek tako, kao papirne maramice.

Koliko je u tom odnosu muškarac-žena važan seksualni dodir, to prepoznavanje u krevetu?

- To je veoma važno, strašno je važno, ali ne samo to.

Ti si prilično smela u tim nekim scenama koje snimaš. Njemu to ne smeta?

- Ne!

I to ti verovatno mnogo znači?

- Ja u stvari i ne dozvoljavam da to bilo kome smeta. Naime, ja se prema ljudima oko sebe odnosim vrlo otvoreno i širokogrudo. Imam puno razumevanja i veliko srce. Ljude primam onakve kakvi jesu, sa svim manama i vrlinama. Ako se družim sa čovekom čija je mana piće, ja ću da se napijem sa njim, jer znam da on to voli, razumeš. Hoću da pomognem prijatelju da svoj život proživi onako kako želi, pa makar da je pijanac, lopov, makar bio najbolji, hoću da mu pomognem upravo u tom njegovom življenju.

Život je jedan, nikada ne znamo kada je kraj. Ja živim kao da je ovo poslednji dan mog života i mislim da je glupo pridavati važnosti bilo čemu što te ometa da živiš život onako kako ti hoćeš.

Pod pretpostavkom da imaš "popravni" iz života, da li bi nešto menjala, ili bi isto tako jurila, grabila i uživala?

Ništa ne bih menjala. Jedino, možda, jednu svoju vezu, zbog razočarenja u tog čoveka. Samo to. Inače bih živela isto ovako kao sada.

S obzirom na naš balkanski mentalitet, da li nailaziš na neke poglede, na komentare u smislu - to je ona što se svlači.

- Bilo je provokacija na tu temu, pa i od strane novinara... To je moj posao.

Pijanista ima klavir, slikar platno, paletu, a glumac ima samo sebe. To je tvoj jedini instrument na kome moraš da proizvodiš zvuke. Tu postoji čak i neka priča o umetničkom opravdanju, a zar nije dovoljno da čovek pristane da igra takvu scenu, da vidi sebe u toj sceni?

- Evo konkretno. Ja u filmu "Zalazak sunca" imam jednu ljubavnu scenu. To je prvi put da sam se potpuno svukla. I moj partner, takođe. To je bilo prelepo. Mi smo se dobro osećali, dok smo to snimali. On je bio tako lep, to je umetnost, to je... I ne vidim zašto tražiti opravdanja. Opravdanje tražimo kad pogrešimo.

Znači, ti nemaš tu vrstu ograde, kada je u pitanju tvoj posao. Kako stoji privatno? Jesi li tu možda drskija, imaš li potrebu da uzmeš više nego drugi?

- Mislim da mogu da uzmem više nego drugi, ali nemam potrebu da to pokazujem.

Rekla si mi da on, taj čovek koji je tako jasan trag ostavio u tebi, trenutno nije tu. Kako da razumem to što naiđu drugi muškarci. Znači li da si za određenu slobodu u tim odnosima, da čovek bez obzira što voli, može da se preda i drugom i da isto tako oseti, ili ne oseti, nešto lepo?

- Ovako, nisam rekla da naiđu drugi muškarci, nego da ja tu vezu ne mogu da smatram konačnom, za ceo život. A inače sam u odnosu dvoje ljudi za slobodu. Ne mislim da je vernost partnera... u stvari, šta je vernost? Treba biti veran sebi, u tome je stvar. Ako neko poželi da ode, ako sa nekim poželi da ode, on je veran sebi. Treba da ide za svojim osećanjima, a ne za odgovornošću prema meni ili nekom moralu. Koji je to moral? Treba biti moralan prema sebi, a ne prema drugima, u odnosu dvoje ljudi.

I dobro i loše koje bi moglo da mi se predskaže.

Hoćeš da kažeš da je najvažnije da čovek ne sputava sebe, da je njegovo htenje osnovni zakon?

- Samo to, to je zakon, a za mene je moja želja zakon, ja sam zakon.

U jednom ranijem razgovoru si mi rekla da bi volela da znaš dan svoje smrti. Zašto?

- Hoću da kažem da se ne bojim da znam bilo šta. I dobro i loše koje bi moglo da mi se predskaže. Ja se toga ne bojim. Volela bih da znam, jer bih onda možda drugačije organizovala svoj život. Možda ne bih kupila nov auto, nego bih otišla na put oko sveta, da iskoristim dok još mogu, dok ne odem u neki drugi svet, dok se moj duh ne oslobodi moga tela.

Šta za tebe znače materijalne vrednosti, novac...?

- Ništa! Novac je sredstvo kojim mogu da priuštim sebi neko malo zadovoljstvo, čašu pića, dobru šniclu, lepu haljinu, auto...

A ljudi, kakvi su ljudi, kakvi su odnosi na filmu?

- Dobri su odnosi, ja ne znam, ja...

Mnoge tvoje kolege kažu drugačije.

- Ja jednostavno nisam imala probleme na poslu i uvek kada sam završavala film bila sam nesrećna, bilo mi je vrlo teško. Osećala sam kao da se nešto otkida od mene.

Da li si bila prinuđena da neke uloge sobom plaćaš?

- Ne!

Nikada te nisu dovodili u te situacije? Pa, te priče onda, o položaju glumica kao marioneta, kao predmeta, su izmišljene, ili si ti izuzetak?

- Ne, ja mislim da to uopšte nije istina i da to pričaju netalentovane glumice koje ne mogu da dođu do posla zbog svoje nesposobnosti, a ne zbog toga što sa nekim nisu otišle u krevet... Jedini moj slučaj kada je posao sa tim imao veze, to je bilo pre dve-tri godine kada sam konkurisala u Beogradskom dramskom pozorištu, a tadašnji upravnik me tako ucenio. Nisam primljena upravo iz tog razloga. To je bio jedini moj sudar sa...

Sa ucenjivanjem, manipulacijama. Jesi li reagovala?

- Ne, nisam reagovala. Nisam ga ni prezrela. Jednostavno otpisala sam ga kao jako prljavog čoveka. Mislim da je to užasno prljav potez.

U svojim tihim samoćama, u toj osami, na šta najčešće misliš, šta tad hoćeš, kud se krećeš, šta poželiš? Kakve su samoće glumca kad završi posao u koji mnogo uloži?

- Ne znam, nije to... Obično čitam neku dobru knjigu, pišem nešto, neki dnevnik. I, ne znam, često razmišljam, mnogo razmišljam o sebi, o svojoj okolini. Neke stvari treba upamtiti, urezati u sebe, zbog nekih iskustava koja će mi sutra koristiti. Mora mnogo toga da se doživi, da bismo bili bogatiji. Ne sme glumac da živi mirno, tiho.

Da li si nekad poželela da budeš neko drugi, ne mislim u umetničkoj identifikaciji, nego ovako, ljudski? Da li si nekom pozavidela zato što je nešto što ti nisi?

- Nikada!

Potpuno si zadovoljna sobom ovakvom kakva jesi?

- Da, da. Ponekad treba nešto menjati, treba radili, ali...

Nema kod tebe definitivnog vezivanja za prostor, stvari, ljude... Sve je podložno promenama?

- Podložno promenama. Jedino što ne volim da menjam, da "otkačinjem", da tako kažem, su prijatelji. Postoje ljudi za koje sam jako vezana, sa kojima sam godinama.

Da li bi mogla, pod pretpostavkom da sad nisi vezana, da ne voliš toliko...

- Da, ali ja opet nisam vezana.

Znači, to nije nekakvo ograničavanje slobode, sputavanje tebe?

- Hoću da kažem, ja ne želim sebe da vezujem zato što ne bih htela da naiđem na razočarenje. Hoću da ostanem slobodna, sama sa sobom, i mislim da je to jedino zdrav i pravi odnos - biti jako slobodan. Ima u indijskoj poeziji jedan fantastičan stih (neka moja životna filozofija): "Ko me daje drugima, imaće me".

Ja ne mislim tu na telesno davanje, nego na slobodu. Koliko god te puštam da radiš sve što želiš, toliko te volim, to je moja ljubav prema tebi. A to što ja nekog volim, nikako ne znači da bez njega ne mogu. Ja mogu bez svega. Mislim da mogu bez svega.

Nisi ljubomorna, posesivna?

- Ne, nimalo, uopšte.

Misliš da je to kvalitet?

- Ja mislim da jeste.

Da li bi mogla da odeš sa mužem svoje najbolje prijateljice?

- To što sam ja slobodna, ne znači da ne poštujem osnovne principe ovoga društva i nekakva merila morala. Vrlo ih poštujem, vrlo...

Tekst: S. P. (Halo u poverenju, 1982.)


Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate




No comments:

Post a Comment