Kako su izgledali prvi minuti emitovanja "Dvestadvojke", 27. VI '69: Mladi voditelji odmah "gurnuti" u etar

Jun 1969: Od petka, 27. juna slušaoci Beograda 202 mogu da provode vreme od jutra do ponoći uz muziku, reklamu i zabavu, uz radio-program sa koga su "prognane" reči ...

- Dobro jutro svima koji ste već odavno budni, čili i orni. Dobro jutro i vama koji tek sada ustajete. Dobro jutro svima koji me sada slušate ... Govori vam Hanija Gaković... Ja sam voditelj današnjeg jutarnjeg programa Beograd 202. Ostajem sa vama do osam časova. Nadam se da prihvatate moje društvo ...

Černobil, godinu dana nakon katastrofe, novinarska poseta: Noću se dobro videla jaka svetlost iz reaktora

Svibanj 1987: O černobilskoj nesreći i nastavku rada atomske centrale, tj. dva njena reaktora, napisano je mnogo novinskih tekstova. U njima su stručnjaci iznijeli svoja gledišta o tome zašto je do katastrofe došlo. Ipak, mnogo je toga ostalo tajnovito i neobjašnjeno. U tim tekstovima nije bilo izjava onih koji su bili neposredno uz reaktore i koji danas tamo rade.

Zahvaljujući angažmanu Vjesnikova dopisnika iz Moskve, Branka Vlahovića - Studio objavljuje ekskluzivnu reportažu koju su za nas napisali novinari moskovskog radija, Igor Gorjaev i Aleksej Gluhovski.

Beogradsko proleće '71: Bisera Veletanlić i Arsen Dedić "oteli" prvo mesto Loli Novaković i Draganu Antiću

Maj 1971: Prvi put u istoriji priredbe koja je dobila zvučan naziv "Beogradsko proleće" publika je postala pravi junak celog događaja dokazavši da je vremenom prozrela sve trikove i naučila da vrednuje stvari prema razumljivijim kriterijumima. Da nije bilo toga, Arsen Dedić ne bi u minut do dvanaest bukvalno razorio pokret "koraćizma" i premoćno osvojio obe prve nagrade, publike i žirija.

U ovom podvigu svesrdno mu je Bisera Veletanlić, pomogla.

Start '89: O vedrom i radosnom danu kada će Srbi u Hrvatskoj moći da kažu: "Da, ovo je Srbija"

Rujan 1989: Zamislimo zaprepaštenost slučajnih prolaznika da se čikaški Poljaci pojave na Wabash Aveniji s transparentima "Ovo je Poljska" ili da se njujorški Židovi prošeću Times Squareom vičući iz petnih žila "Ovo je Kanaan", ili da u Münchenu neka mala grupa zanesenjaka izdere grlo parolom "Ovo je Baden-Württemberg". 

Nema sumnje da bi i prolaznici i pozornici takve pojave držali za neku niskobudžetnu uličnu reklamu kakvog alternativnog političkog kazališta pred zatvaranjem...

Alija Mamutovski '68: Njegove ruke su podigle i spustile, okupale i obukle na hiljade ljudi ugašenih zenica

Avgust 1968: Pedesetogodišnji Alija Mamutovski dve decenije oprema ljude ugašenih zenica s ljubavlju koju mnogi od nas teško mogu i da razumeju...

Ispred mrtvačnice na ulazu u kliničku bolnicu u Beogradu dvadesetak rođaka i prijatelja iznosilo je sanduk u kojem je ležao nesrećni mladić. Umro je iznenada, mesec dana pre venčanja.

Roditelji su plakali. Suze nisu uspevali da prikriju ni oni koji su umrloga bliže poznavali.

Mesec dana od odlaska Radivoja Koraća: Ugao u Knez Mihajlovoj ulici Beograđani sada zovu Žućkovo ćoše

Jul 1969: "Ugao u Knez Mihajlovoj ulici kod Jugoeksporta, gde se Radivoj Korać uvek nalazio sa svojim društvom, sada Beograđani zovu Žućkovo ćoše"

Prošlo je mesec dana kako Radivoja Žućka Koraća nema više među nama. 

Prošlo je mesec dana kako je preko deset hiljada Beograđana otpratilo Radivoja do njegove večne kuće. Prošlo je mesec dana kako je na jednoj hladnoj kamenoj ploči naređano 153 venca. 

Radivoj Korać '68: Nekadašnja zlatna levica YU košarke sada briljira u Belgiji... ali bolje da nije za volanom

Januar 1968: "Navikli smo da pišemo, uglavnom, lepo o našim fudbalerima koji igraju u inostranstvu. Kad se dogodi da su eliminisani iz ekipe, pronalazimo 1001 razlog da ih opravdamo. A kad treba napisati nešto zaista pohvalno, recimo o jednom košarkašu - osećamo se nelagodno... kao da izdajemo naš omiljeni sport. Iako nam je fudbal drag, još draža nam je istina... "

Jedan od naših basketbolista koji je ne u punom smislu reči, već u prepunjenom smislu uspeo, jeste donedavno član OKK Beograd - Radivoj Korać.

Bregović podržava Antu Markovića: Manje je važno hoće li se Jugoslavija raspasti - samo da se ne pobijemo

Studeni 1990: "Uvijek ste izjavljivali kako ne želite da politika bude vaš život, a sad se javnosti predstavljate kao jedan od agitatora Markovićeve stranke.

- Moj je odnos prema politici prije bio na razini djetinjarija i zapravo sam se sad prvi put u životu izjasnio. Ne želim biti tek duhovit cinik koji će sve promatrati iz naslonjača, premda iza njegovih vrata vlada kaos. Treba sudjelovati, jer ovo je možda prvi put u našoj povijesti da imamo priliku stvoriti nešto primjereno čovjeku, organizirati dobar život za sebe.