Cveće, novo ime YU rocka / Kepa (Smak): Slavu sam stekao u bendu sa pomalo apsolutističkim šefom

Februar 1984: "Na inicijativu Međuopštinske konferencije za istraživanje stresa kod arktičkih pingvina i univerzalne veštine za gubljenje vremena, dana 12. 10. 1982. god. je doneta odluka da se osnuje Složena samoupravna interesna mirišljava organizacija udruženog muziciranja (SSIMOUM) "CVEĆE"... " - citat iz promocionog materijala...

Promocionalni materijal je jedno, a stvarnost drugo: Kada je SMAK prestao da postoji, svaki član ovog (mora se reći) legendarnog sastava je samostalno...

... zakoračio u ne baš mirišljavi muzički svet. Rezultati su vam uglavnom poznati.

- Ja sam, moglo bi se reći, rock muzičar starog kova, a da stvar bude još gora - slavu sam stekao u bendu sa pomalo apsolutističkim šefom. I zato sam prvo morao da promenim moj odnos prema muzici, način razmišljanja i da počnem od početka.

Posle Smaka, bukvalno sam pao na zemlju - zato se moj prvi sastav i zvao ZEMLJA.

A sve što padne na zemlju može i da nikne! Eto, niknulo je CVEĆE, a esencija je naša prva ploča "Polenov prah"!

To tvrdi Slobodan Stojanović - Kepa nekadašnji bubnjar Smaka. Izmenio se - od nekadašnjeg ortodoksnog rockera pretvorio se u "indijanca", ako je suditi po njegovoj odeći.

I preostali članovi "furaju svoj fazon". Gitarista (Srećko Maksimović) nosi džokejsku uniformu, klavijaturista (Chris Nicolls), je navodno vlasnik ogromne jahte, a basista (Branko Cvetković) kao da još nije izašao iz vojske!

Da li je sva ta maskarada bila i neophodna ostaje da se vidi.

Muzički, grupa Cveće deluje veoma kompaktno i uvežbano, čemu su sigurno doprineli i neprestani nastupi po hotelima u okolini Beograda (trenutno sviraju u Šapcu). Oni očigledno vole da sviraju i za razliku od mnogih svojih kolega smatraju da muzičar treba da svira, što češće i na svakom mestu. A to je dobro...

"Polenov prah" - PGP RTB: Za "CVEĆE" vreme kao da je stalo. Oni su još uvek u reci klasičnog poimanja rocka sa početka 70-ih, što u današnje doba prezasićenosti publike elektronskim ritmovima i ne mora da se shvati kao pokuda.

Sve to pomalo i još uvek podseća na Smak, a naročito pevanje. Što sve zajedno može da bude i velika šansa za ovu grupu.

Ritmički doterana muzika uz uobičajenu manjkavost u produkciji - nepretenciozni tekstovi i mnoštvo kompromisa - valjda će sledeći put biti bolje!

Napisao: Nikola Erneri (Rock, 1984.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate




No comments:

Post a Comment