Goli otok, ekskluzivna reportaža '71: Ko je danas smešten u najozloglašenijem zatvoru u Jugoslaviji?

Novembar 1971: Prvi zatvorenici počeli su da stižu na Goli otok u vreme rezolucije Informbiroa - bili su to uglavnom politički zatvorenici.

Njihove priče o onom šta su tamo preživeli čine glavnu potku legende o Golom otoku kao našem Alkatrazu.

Danas na Golom otoku izdržavaju kaznu samo mladi prestupnici, ali ni njihove priče po povratku kući ne dodaju slici ove kaznionice, kakva je stvorena u našim glavama, nijednu svetliju nijansu.

S druge strane sve je više onih koji se plaše da se nije otišlo u drugu krajnost. "Oni" tamo rade, mogu da se kreću po ostrvu, siti su, pa kakva je to onda kazna?

Naša redakcija je odlučila da baci više svetla na ono što se dešava na Golom otoku. Evo šta je prilikom posete tom "ozloglašenom" zatvoru zabeležio reporter Mića Adamović.


Sloboda okružena morem



Valja odmah reći da Goli otok nije ono što većina zamišlja. Istina, na njemu je ograničeno kretanje osuđenih za vreme radnog vremena, ali kada osuđeni imaju slobodno vreme celo Ostrvo (u proseku prečnika oko dva i po kilometra) je njihovo.

Ostrvo je dobrim delom pošumljeno. Betonske saobraćajnice i pešačke staze povezuju mnoge pogone sa naseljem u kome borave osuđeni, sa upravom doma, zgradom hotela, restorana itd.
Kada se podigne vodovod, a to se očekuje još ove godine, na Otoku će biti još više zelenila, svetlih hala sa ventilacionim uređajima i savremenim mašinama.

Goli otok još više će promeniti izgled, još brže demantovati lažne glasine koje o njemu, kao o nečem sumornom, kruže. Ali, bez obzira kako će on spolja izgledati, kazneno-popravni dom na Golom otoku i dalje će ostati mesto za prevaspitavanje mladih ljudi koji su krenuli stranputicom.


Prijemno-otpusno odeljenje



U prijemno-otpusnom odeljenju mlade osuđenike dočekuju psiholog, psihijatar i pedagog. Savremenim metodama rada kao što je, recimo, psihoterapija - osuđeni se rasterećuju napetosti i
stresova koji su nastali kao posledica hapšenja, suđenja, izricanja presude, kidanja emotivnih veza sa roditeljima, devojkom, prijateljima i poznanicima. U tom odeljenju osuđeni se psihološki pripremaju za život i rad u domu.

- U radu prijemno-otpusnog odeljenja, pripremu za rad smatramo vrlo važnim zadatkom - kaže psiholog Mijat Ravlić (33). - Sticanje radnih navika je naš centralni zadatak u procesu resocijalizacije većine delikvenata, koji uglavnom krivična dela čine protiv privatne i društvene imovine. Na Golom otoku osuđeni mladići stiču radne navike veoma brzo u pogonima za izradu stolica, keramičkih pločica i druge robe koja se izvozi - isključivo u Sjedinjene Američke Države.

Ravlić nam je rekao da u prijemno-otpusnom odeljenju provode 20, pa i više dana ne samo oni mladići koji dolaze na izdržavanje kazne već i oni koje za mesec-dva dana čeka sloboda. Posle završenog radnog vremena, osuđeni mladići se vraćaju u svoja naselja. Ona, mora se priznati, više liče na neko omanje selo, nego na zatvor. Odatle jedni odlaze u školu, drugi u biblioteku, tv-salu, na sportske terene...


Avionom na odmor



Uprava Kazneno-popravnog doma Rab na Golom otoku, veliku pažnju posvećuje onim osuđenicima koji treba da koriste godišnji odmor. Onima koji su se u toku godine naročito istakli i zalagali na poslu, dozvoljava se da godišnji odmor koriste van Golog otoka.

Osuđeni Ljupče Taškov, iz okoline Skoplja, koji na Golom otoku izdržava dužu vremensku kaznu, želeo je da do kuće leti avionom. U upravi KPD Rab, dugo su razmišljali da li da mu to dozvole.

- Postojala je, naime, bojazan pojedinih vaspitača da Taškov ne kidnapuje avion - kažu u KPD Rab. - Reskirali smo...

Zatvorskim brodićem Ljupče Taškov se prebacio do Jurjeva, a zatim autobusom nastavio do Rijeke. Sa aerodroma na ostrvu Krku, vinuo se avionom put Skoplja.

Sumnje pojedinih vaspitača da će Ljupče eventualno kidnapovati avion i naterati pilota da sleti na neki aerodrom u inostranstvu, bile su bez osnova. Posle isteka odmora, on se vratio na Goli otok.

U periodu od 1. januara do 31. avgusta ove godine, godišnji odmor van Golog otoka koristilo je 175 osuđenih. Osim toga, u istom periodu uslovno je pušteno na slobodu njih 85, rešenjem upravitelja zatvora Ivana Saftića još 81, rešenjem Republičkog sekretarijata za pravosuđe i opštu upravu SR Hrvatske. Tome treba dodati i podatak da je uprava doma dozvolila mladim osuđenicima neograničeno dopisivanje sa rodbinom i posete svake nedelje.

- Nastojimo da roditelji postanu aktivan faktor u prevaspitavanju osuđenika - kaže upravnik Ivan Saftić. - Samo za osam meseci ove godine osuđenicima je došlo u posetu 1.150 posetilaca. Oženjeni imaju poseban popust. Po pravilu, žena osuđenika može, ako to želi, i više dana da ostane u poseti svom suprugu. Smatramo da je to veoma važno radi čuvanja integriteta bračne zajednice.


Poslednji "trzaj"



Sumornost, strog režim i česte kazne za svaku sitnicu, danas ne postoje na Golom otoku. Ali ne treba se zavaravati. Goli otok je ipak mesto na kome osuđenima ne "cvetaju ruže". To je zatvor, istina, sa nešto blažim tretmanom nego drugde, ali ipak zatvor.

Činjenica je da osoblje KPD Rab sve čini da olakša život osuđenima. Koliko u tome uspeva - posebna je priča. Sudeći po anketama koje uprava sprovodi među osuđenima koji uskoro treba da izađu sa Golog otoka, proces grupnog prevaspitavanja sa uspehom prolazi najveći broj osuđenih. Neki, međutim, i dalje ostaju čvrsto uvereni da je životni put koji su odabrali - najbolji.

- Bio sam lopov pre dolaska na Goli otok, ali lopov kakvog će zemljina kugla zapamtiti, tek ću postati - kaže jedan osuđenik iz Rijeke, koji je ovamo poslat da izdržava nekoliko godina kazne
zbog teških provala. On, inače, smatra da je "nevino osuđen" i da mu na sudu niko nije verovao.

- To većina njih izjavljuje u svojim autobiografijama, kažu u prijemno-otpusnom odeljenju. - U stvari, to je, može se slobodno reći, "poslednji trzaj" osuđenog da na sebe skrene pažnju kao na eventualnog kandidata za uslovnu slobodu, jer se zbog fame o Golom otoku osuđenik uplaši još dok ga nije ni ugledao, nita upoznao mehanizam prevaspitavanja koji ga ovde očekuje.


Osuđeni o otoku



- Svi smo mi sazdani "od neba i pakla" - kaže Rudolf Martinović (23) iz Tuzle, koji već pet godina izdržava kaznu zbog ubistva suseda. - Imam još sedam godina da izdržim. Kada izađem iz zatvora imaću 30 godina. Mladost sam u njemu proveo. Ali, nadam se da neću zakasniti sa životom. Mislim da će me društvo, kada izađem, prihvatiti.

To su njegovi planovi. Ali šta misle o svom boravku na Golom otoku, tretmanu, drugim osuđenima, svojim vaspitačima?

- Iako sam došao na izdržavanje kazne zbog najtežeg krivičnog dela, plašio sam se Golog otoka. Najviše zbog priča koje sam o njemu slušao od drugih zatvorenika. Goli otok nije ono što se o njemu priča. Istina, on je zatvor kao i svaki drugi. Red i disciplina, moraju se poštovati. Ali ovde osuđenik može da se kreće mnogo više nego u bilo kom drugom jugoslovenskom zatvoru. Osuđenik sam i zato nemam prava, bar tako mislim, da zahtevam nešto više od onoga što mi se ovde nudi... Ipak, jedine moje primedbe odnose se na veliku normu koju moramo postići u pogonima. I možda bi, budući da ovde kaznu izdržavaju uglavnom moji vršnjaci, hrana trebalo da bude nešto jača.


Nemile pojave



Ispred prijemno-otpusnog odeljenja upoznali smo Beograđanina Dragana Šećerovskog (20) koji je zbog krađe automobila osuđen na 22 meseca zatvora. Na Golom otoku je već sedam meseci. Dakle, do slobode ga deli nešto više od godinu dana.

- Ne mogu da podnesem homoseksualce, kaže Šećerovski. - U naselju tačno znamo ko su oni. Najgore je, međutim, kada se nekoliko homoseksualaca udruži, sačekaju u WC-u nekog mlađeg osuđenika i siluju ga. To je i za zatvorske prilike užasno.

Dr Vasilije Puljević nam je potvrdio postojanje homoseksualaca.

- Da li su homoseksualci pokušali da ti priđu i da li su sa tobom tražili vezu i prijateljstvo - jedno je od pitanja koje postavljamo učesnicima ankete - kaže dr Puljević. - Od 162 osuđenika koji su ove godine učestvovali u anketi, njih 11 odsto odgovorilo je da su imali "takve prilike". Prema tome, negirati postojanje ovakvih pojava u KPD Rab na Golom otoku, bilo bi suprotno stvarnosti. Tih pojava ima, kao i na drugim mestima gde boravi duže vremena veći broj muškaraca.

Treba razlikovati one "pasivne" i one "aktivne" homoseksualce. "Pasivni" su u manjini, ali zato "opasniji". "Aktivnih" homoseksualaca ima više. Prema njima često izričemo vaspitne kazne odvajanjem u druge prostorije, samice ili odeljenje sa pojačanim nadzorom. Sa "pasivnim" homoseksualcima situacija je komplikovanija. To su većinom psihopate kojima je homoseksualnost sastavni deo života. Njih tretiramo kao bolesnike i preduzimamo određenu medicinsku terapiju.


Bekstva i "bekstva"



I pored nastojanja uprave, psihologa da kod osuđenih razviju pozitivne društvene osobine, u toku ove godine njih pedesetak je imalo takvih teških trenutaka da su pokušavali da pobegnu (što ovde nikome nije uspelo), izvrše samoubistvo ili da se povrede...

- Samoubistvo pokušavaju psihopate - kaže dr Vasilije Puljević. - Na otoku imamo bolnicu sa psihijatrijskim odeljenjem sa deset kreveta. Tu se leče neurotičari.

Od ukupnog broja osuđenih koji ovde izdržavaju kaznu, skoro 70 odsto ima neurotske osobine. Nešto više od pet pacijenata osuđenih su debili i imbecili. Pravih psihopata ima oko 12 odsto.

Pre nego što smo napustili Goli otok, još jednom smo posetili prijemno-otpusno odeljenje. Jedni osuđeni dolaze, drugi se vraćaju na slobodu.


Lična karta osuđenih



U vaspitno-popravnom domu Rab na Golom otoku kaznu izdržava 676 osuđenih mladića, starosti između 18 i 27 godina. Najviše ih je iz SR Hrvatske - 463, Srbije - 125, BiH 55, Makedonije 29, Crne Gore 3 i jedan iz SR Slovenije.

Od 1. januara do 30. septembra 1971. godine, pušteno je na slobodu 58 osuđenih i to po isteku kazne, 87 pušteni su uslovno rešenjem komisije, 96 - rešenjem upravnika zatvora dok su osmorica osuđenih pomilovani.

Najveći broj osuđenika izdržava kaznu strogog zatvora - 57 odsto, običan zatvor - 35 odsto, maloletnički zatvor 8 odsto.

Kaznu zatvora do jedne godine, od 676 osuđenih, izdržava pet odsto, od 1 do 2 godine 43 odsto, 2 do 3 godine 25 odsto, dok 27 odsto osuđenih izdržava na Golom otoku kaznu veću od 3 godine.

Inače, najveći broj mladića koji kaznu izdržavaju u kazneno-popravnom domu Rab prvi put su osuđeni - 91 odsto.

Povratnika ima 5 odsto, a 4 odsto čine oni koji su višestruki povratnici.


Kad dođe njihov dan...



Slavko Sarić (22) iz Knina, krojač, za mesec dana izlazi na slobodu posle tri i po godine provedene u KPD Rab zbog provalne krađe. Za mesec dana na njega niko neće moći da uperi prst i da ga nazove lopovom. On to više nije. Pomalo se plaši slobode, susreta sa devojkom koja ga očekuje.

Slavko Sarić će otići kući, reče nam da će raditi kao krojač. Nikada više neće izneveriti slobodu, pa makar svakog dana živeo "na suvoj kori hleba". On zna šta znači provesti nekoliko godina daleko od društva, roditelja, događaja...

To zna i većina mladića koji ostaju na Golom otoku, a koji će jednog dana, "njihovog dana", kako reče osuđeni Dragan Šećerovski, postati novi ljudi, druge ličnosti...

Napisao: Mića Adamović (Susret, revija mladih, 1971.)


Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate