"Da nije nekih od vas, nekih novinara, ovaj rat bi mnogo, mnogo kraće trajao."
Kad je to izrekao jedan naš novinar i
veoma staložen čovek, izgledalo je da preteruje. Međutim, vreme
je, na žalost, pokazalo da je bio (i jeste) u pravu.
U ovom stravičnom ratu na našim
prostorima...
... od prvog trenutka, kad su u Sloveniji skinute granične
table sa oznakom SFRJ, pa do danas, mnogo se izveštača ogrešilo o
elementarno pravilo novinarstva: piši istinu - i samo istinu!
I da nije bilo takvih, posebno da nije
bilo takvih na televiziji, sigurno je da bi sve ovo - mnogo kraće
trajalo.
Jer, mnogim znanim i neznanim (dotad)
ratnicima i političarima, generalima i samozvanim herojima,
probisvetima i kukavicama, strahovito je godilo da se pojavljuju pred
kamerama i govore ono što im tog trenutka padne na pamet, što su
izmislili ili - što ONI misle da koristi "njihovoj stvari".
Njima je (a u to ubrajamo i "ratne reportere") bilo važno jedino da se vide i čuju, da ih vide i čuju njihove žene,
ljubavnice, komšije, poznanici, piljar sa ugla, pretpostavljeni - bez
obzira da li je ono što kažu istina, poluistina ili totalna laž!
Gladni mediji
S druge strane, novine, radio i
televizija, koji su decenijama izveštavali o dozlaboga dosadnim
događajima, sad su se dočepali "dinamičnog" materijala.
I,
gladni senzacija i nekakvog "razmrdavanja", a pri tom
uvereni da će im to doneti bolje mesto u njihovoj informativnoj
kući - izveštači su čitaocima i gledaocima servirali sve.
Baš
sve.
Bez ikakvog proveravanja. A šta to košta - nije važno...
Najzad, u nedostatku pravih, oprobanih,
proverenih novinara, ljudi od ugleda i časti koji, kad su se
javljali, nisu činili takve, blago ih nazovimo, greške - svako je
mogao da bude izveštač nekog lista, radio ili televizijske stanice.
Praktično svako je mogao, a to se i dešavalo, da podigne
telefonsku slušalicu u nekom gradu i izdiktira stenografu, ili
direktno u program izgovori najstupidnije rečenice, koje blage veze
sa istinom nemaju, ali zvuče veoma bombastično.
I, što je još gore - rečenice koje
podjaruju mržnju, krvoločnost, želju za osvetom.
Kako još nije došlo vreme za prozivku
(i vrlo verovatno odgovornost), besmisleno je, u ovom trenutku,
navoditi imena tih "ratnih izveštača". Ali, nije naodmet navesti samo
nekoliko od bezbroj slučajeva:
Crni primeri
Naravno, već su antologijski
postali primeri "bombardovanja" Banskih dvora u Zagrebu kad niko
nije ni čuo ni video, a kamoli snimio avion, ali je zato kamera HTV-a slikala, iznutra, razrušenu odaju iz koje je "baš malo prije
izašao predsjednik Tuđman" i farsa sa četiri SRPSKE kuće, jedine srušene u Dubrovniku, i to odozdo, a ne odozgo, koje su, slikane iz različitih uglova bile glavne glumice u bezbrojnim
HTV-storijama o "razaranju grada pod Srđom"...
O njima je dosta rečeno. Ali, ima i
drugih primera, verovatno manje zapaženih.
PRIMER PRVI: Izveštač jednog
beogradskog dnevnog lista javio je da su "Ustaše srušile branu
i potopile Baranju".
Objavljeno je to na šest stubaca, a nije bilo
istina. Kad je novinarka tog istog lista srela dotičnog "ratnog
izveštača" i pitala ga kako je takvu izmišljotinu mogao da pošalje, jer je baš tog dana ona, suvih
noga, bila u Baranji, ovaj je slegnuo ramenima:
"Pa... ništa se
tog dana nije dešavalo... Morao sam nešto da pošaljem!"
PRIMER DRUGI: Hrvatska televizija je jedan duži period
posvetila "stravičnim zločinima srbočetničke i agresorske vojske" i uz izveštaje iz Dalja, Vukovara, Tenje, Trpinje, Karlovca, Borova, Novske, pa kasnije iz Mostara, Dervente, Bihaća i Sarajeva
prikazivala UVEK ISTE snimke nekoliko izmasakriranih osoba,
snimljenih iz različitih uglova koji nikakvo obeležje svoje
nacionalnosti nisu imali...
PRIMER TREĆI: Setite se stravične
priče o četrdesetoro zaklane dece, nađene u makovima u Borovu
naselju. Vest je objavljena, nekoliko dana eksploatisana na
beogradskoj TV i u beogradskoj štampi, i nikom ništa! Leševi
nikad nisu nađeni, nikad nijedan od osamdeset roditelja nije
potražio svoje dete koje je, navodno, zaklano.
A veoma autoritativni
predstavnici ekipe za identifikaciju VMA, sa punim imenom i
prezimenom izjavili su, mnogo kasnije, da je to bila obična
izmišljotina jednog, dotle anonimnog fotoreportera strane agencije i
frustrirane italijanske novinarke.
Uzgred, sa VMA je stigao i demanti
novinske vesti da tamo leži borac kome su ustaše izvadile oči, pa
ga naterale da ih proguta! Nikad takav momak nije bio na VMA!
PRIMER ČETVRTI: Nekoliko puta smo na
našim TV ekranima mogli da vidimo mladića sa povezom preko očiju
koji je, pred kamerom, izjavio da je u Vukovaru, pred očima
roditelja, zaklao njihovo dvoje dece, onda ubio dva vojnika JNA i,
najzad, silovao pa ubio, nasred ulice, jednu devojku.
Užas!
Ali, nekoliko meseci kasnije, taj isti monstrum pojavio se pred kamerama
HTV, u reportaži o razmeni zarobljenika, i objasnio da je pušten iz
našeg zatvora jer je - nevin! To je potkrepio presudom Okružnog suda
u Somboru (koju su gledaoci jasno mogli da vide) kojom je oslobođen
krivice, jer je u redovnom sudskom postupku dokazano da spomenute
zločine nije počinio!
Tu je sve nas neko žestoko obmanuo!
Ko?
PRIMER PETI: Vest beogradske TV, koju
je unjkavim glasom javio potpuno nepoznati "dopisnik", o
pogibiji četvorice krajiških dobrovoljaca glasila je:
"Jedan
srpski teritorijalac ubijen je kad je izašao iz kola da bi dao
hranu starici hrvatske nacionalnosti, a trojica poginulih
teritorijalaca su nastavili da voze..."
PRIMER ŠESTI: Izveštač Beogradske televizije javio je da su u
Mostaru poginula dva brata, ozloglašeni rukovodioci HOS-a. U
sutrašnjem dmevniku HTV-a obojica su, živi i zdravi, govorili o tome
kako je sad jasno da "četničkoj televiziji ne treba vjerovati
ništa!"
PRIMER SEDMI: U sva tri tragična
događaja u Sarajevu, kad su na ulicama ginuli građani od "srbo-četničkih projektila", čekajući u redu za hleb, prolazeći
mirno ulicom ili sahranjujući svoje najmilije, nekoliko kamermana
HTV i TV BiH, sasvim slučajno se našlo "iza ćoška".
Ti
"podvizi" strahovito su podsetili na slučaj jednog
italijanskog reditelja koji je, da bi scene ratovanja u Africi, za
jedan svoj film, što realnije snimio - angažovao grupu kriminalaca
da pokolju stanovnike jednog crnačkog sela.
PRIMER OSMI: U isto vreme kad izveštač
jednog beogradskog lista javlja kako u sarajevskom Zoo-vrtu
divlje životinje hrane srpskom decom, o čemu svedoče ponoćni
krici, TV mreža CNN objavljuje reportažu o tom istom zoološkom
vrtu, o životinjama koje umiru od gladi, o čuvaru, Srbinu, koji ih
pod stalnom muslimanskom snajperskom paljbom obilazi i hrani - koliko može i čime može - otpacima dobijenim od suseda, pa čak i
od vojnika UNPROFOR-a.
Slike lavova, tigrova, pantera i risova sa
rebrima koja se lako broje i upalim stomacima - nisu davale utisak o
bogatim noćnim gozbama.
A ta vest je zvučala stvarno monstruozno.
PRIMER DEVETI: Kao što je, svojevremeno, imala fazu "monstruoznih
zločina", tako HTV sada ima fazu "koncentracionih logora".
I svako veče pred kamerama HTV učestvuju razni internirci, uvek bez
imena i prezimena, i pričaju o tome kako su mučeni i izgladnjivani
u srpskim logorima.
Međutim, pažljivom i pasioniranom posmatraču
nije promaklo da se u razmacima od po nekoliko dana, pojavljuje isti
čovek, nekad obrijan, nekad neobrijan, uvek drukčije obučen,
pušten iz nekog zatvora u Bosni, treći put - oslobođen iz Sremske
Mitrovice...
PRIMER DESETI: Jedne iste večeri, u
dve emisije - jednom u Dnevniku, a drugi put u emisiji "Slikom na
sliku", HTV je emitovala ISTE snimke uz dva različita teksta.
Radilo se o bilijar sali, televizoru, muzičkom stubu, luksuznom
kupatilu i udobnom ležaju koji je, u prvom slučaju poslužio
uredniku da dokaže kako su "Srbi, pred dolazak stranih
posmatrača, našminkali zatvor u kojem se nalaze Hrvati i Muslimani,
ali ih nisu mogli prevariti"...
U drugom Dnevniku HTV, drugi
urednik, pustio je te iste slike kao originalnu storiju CNN-a o
zatvoru u kojem je bio i iz kojeg je pobegao Eskobar, kralj
narko-mafije!...
*****
Primer jedanesti, dvanaesti, trinaesti... tako u nedogled!
U ovom prljavom, besmislenom i surovom
ratu, svoj doprinos još većem mulju dali su pseudonovinari koji su, za sve ovo što se dešava, jednako odgovorni kao i mnogobrojni patološki zločinci.
Jer, kao što jedan nacionalizam rađa
drugi, tako jedna mržnja rađa drugu, osveta samo osvetu povlači!
Ne mora se samo puškom i granatom
ubijati. I olovka može da ubija!
A to su - kaže zakon - ubistva sa
predumišljajem!
Napisao: Aleksandar Pajić (RTV revija, 1992.)
