Aleksandar Đorđević '91: Dubiću na trepavicama, ješću parket - samo da igram za reprezentaciju

Jul 1991: Košarkaš Partizana Aleksandar Đorđević, zvani Lepi Sale, opet je, posle četiri godine pauze - u reprezentaciji Jugoslavije. 

Debitovao je kao 20-godišnjak na Evropskom šampionatu u Atini 1987. kod selektora Ćosića. Kasnije ga nije bilo među izabranicima kormilara državnog tima, Dušana Ivkovića, zbog čega je ovaj bio izložen oštrim napadima "dela beogradske štampe". 

Međutim, kako je reprezentacija iz godine u godinu...

... znala samo za uspehe, kojima se nije imalo šta osporiti, napadi su jenjavali, pa su i najstroži Ivkovićevi kritičari ustuknuli pred činjenicom da "Đorđević nije neophodan". 

Naime, koncepcija igre državnog tima u prethodnom periodu uglavnom se bazirala na Draženu Petroviću kao plejmejkeru i strelcu - istovremeno. On je u toj ulozi bio neprikosnoven. A Ivković je, kao verovatno i svaki drugi trener od autoriteta, na klupi želeo lojalnog igrača, saradnika, poput recimo Obradovića, za kojim je najčešće posezao, a ne čoveka koji bi bio nezadovoljan što ne igra (više).

Kuloarima skloni tvrde da Ivković Đorđeviću nikada nije zaboravio što je ovaj u ime svojih drugova, reprezentativaca iz Partizana (Divca, Paspalja i Pecarskog) uoči Olimpijskih igara u Seulu, tražio nešto duži odmor, posle napornog finala plej-ofa.

Selektor kao ozbiljan čovek ove priče u stilu "rekla-kazala" nikada nije komentarisao, smatrajući da ne zavređuju pažnju odmahivao je rukom, dok su vrhunski rezultati bili najbolje ogledalo njegovog rada i visokog rejtinga.

Spisak kandidata za Evropsko prvenstvo u Rimu nije izazvao veće iznenađenje: na njemu nije bilo Đorđevića, prednost je dobio Sretenović zbog fantastičnih partija u "žutom" dresu i obilja osvojenih klupskih trofeja. 

Međutim, povlačenjem Obradovića na trenersku klupu Partizana, u jeku priprema državnog tima, otvorilo se mesto za još jednog plejmejkera...


Srce je htelo da mi iskoči od sreće



- Po promovisanju Obradovića u trenera Partizana nadao sam se pozivu, priželjkivao sam ga, ali nisam verovao da će stići, pa sam otputovao u Pariz da završim neke poslove privatne prirode, ranije utanačene. Posle četiri dana boravka, u hotelu me je zatekao poziv da se priključim reprezentaciji i od mene, tada, nije bilo srećnijeg čoveka. Prvim avionom vratio sam se u Beograd, popričao sa Kićanovićem i on me je prebacio u Novi Sad. 

Srce je htelo da mi iskoči od sreće. Samo sam se smejao...


- Jesi li osećao nelagodnost, da li je bilo treme pri prvom susretu?


- Nije isto kao kad dođeš prvog dana priprema, ali za dva dana sve je bilo kao nekad. Sa svim igračima sam se znao iz reprezentativnih selekcija; jedino nisam nastupao sa Sretenovićem, ali sa njim sam kao klinac igrao "basket" na Kalemegdanu. Lepo su me primili, pojasnili akcije koje nisam znao, i mom oduševljenju nije bilo kraja. 

Dobro sam shvatio šta u karijeri jednog igrača znači reprezentacija! Kad do nje dođeš lako, kao ja prvi put kod Ćosića, ne ceniš to dovoljno. Međutim, kad se pomučiš (kao ja u međuvremenu) tek onda to vrednuješ na pravi, adekvatan način. Za ovu sreću sam se sam izborio!


- I ubuduće ćete gledati samo svoja posla?


- To radim već duže vreme.


- Sve šanse koje vam je Ivković ukazao iskoristili ste na zadovoljavajući način...


- U reprezentaciji se igra drukčije nego u klubu - svi individualni kvaliteti podređeni su uspehu kolektiva. Sve što od mene selektor zatraži - ispuniću! Dubiću na trepavicama, ješću parket - samo da ostanem u reprezentaciji. Biću najbolji i na klupi, a ako kroz igru stigne i lična afirmacija tim bolje.


Ubedljivo najbolji jugoslovenski košarkaš svih vremena...



- Posebno dobro slažete se sa Kukočem?


- On u igri može sa svakim da se složi, jer je izuzetan as. Po strukturi ličnosti i po osvojenim trofejima Kukoč je, uz sve poštovanje Kićanovića, Dalipagića i Dražena Petrovića, ubedljivo najbolji jugoslovenski košarkaš svih vremena. 

On je na svim takmičenjima na kojima je nastupio - dominirao. 

Još nešto: nikad nisam doživeo da mi se u Grčkoj aplaudira, a nedavno kad nas je Kuki kao kapiten predvodio na "Akropolis turniru'' bili smo dočekivani ovacijama i pljeskom. Jugoslovenskoj reprezentaciji se danas mnogo više i češće plješće nego ranije...


- Povlačenjem Obradovića našli ste se među kandidatima za Rim i tako ste stekli šansu da zaigrate na Evropskom prvenstvu, što ste iskoristili. Da li ste mu se zahvalili?


- Dok jednom ne smrkne - drugom ne svane! Pred Olimpijadu u Seulu ja sam se povredio i Željko je uleteo umesto mene. Znači, računi su izravnati! 

Šalim se... Željko mi je rekao da očekuje poklon iz Rima. Nameravao sam da mu kupim pištaljku, ali čuo sam da ju je nabavio, tako da ću mu doneti bič, a pokloniti zlatnu medalju!

Razgovarao: Predrag Miljuš (Tempo, 1991.)





Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate






No comments:

Post a Comment