"Triba san igrat' u Velom mistu": Oliver u ćaskanju sa Runjićem, Zalepuginom, suprugom Vesnom...

Vreme: April 1979. Mesto: Redakcija magazina "Praktična žena".

Gost redakcije: Oliver Dragojević u ulozi reportera...

- Koga ću zvat? Nešto pitat! E a da li su doma? Vrag bi ih zna!

Ja niman puno prijatelja, ko zna jesu li pravi?

Puno njih je bivših, a i ja ću s njima!




MARKO BREŠKOVIĆ, član "Dubrovačkih trubadura"



- Halo, je l' Marko kod kuće, Oliver ga triba!

• Da, zdravo stari moj!

- Jesan li te probudija?

• Ne, nisi, uveliko ti radim.

- A jeste li dobro odmorili, kako si prijatelju stari?

• Ti znaš ...

- Jesi li uklonija dicu? Ima ih dosta, puna kuća.

• Ja niman toliko ko ti, i blizance.

- Ko ti je kriv, ća me nisi narućija. Kako je inaće žena?

• Odmara, u petom je mesecu.

- Je l' mora ležat', neće bit' problema?

• Dobro je, sasvim dobro.

- Sad si pravi otac, čoveče! U ovom poslu biti otac, to je teško. Misliš da nije? A da ti rečem nešto. Jesi li još na kakvu džitu bija?

• Ne moreš stić'! Kad?

- Sad je važno da si ti u ovom trenutku praktična žena. Razumiš! Pošto sad čuvaš dicu, vodiš ih van, praktičan si muž, jer sve radiš.

• Predloži redakciji da pravi i jedan muški list, za nas.

- Bilo bi poželjno. Jer, za nas nikad ništa nima. A kad prođe slava imaćemo šta čitat'!

• Pravo kažeš.

Pozdravi mi sve tamo. Bog. Adio!


Da zovem Hajduk... Evo, niko se ne javlja. I od ovog ništa. Jurica je u Cirihu, ni' kod kuće! Oćemo opet Jasminu? Halo! Niko se ne javlja. Telefon zvoni. "Uske žice"!


TATJANA BOŠKOVIĆ, glumica



- Tatjana, dobar dan. Jesan li te probudija?

• Ne, čitam knjigu. Pripremam novu ulogu. Biće mi zadovoljstvo da te čujem, pošto učim splitski za novu TV seriju.

- A ća to spremaš?

• To je još tajna.

- Je l' o "Velom mistu"?

• Kako znaš?!

- Ja san upoznat sa svin, jer ja radin sa Smojon. Čak san ja triba igrat'.

• Biće mi lepo dve-tri reči s tobom, baš fino.

- Čuj Tatjana, bilo je dobro ono sa "Sedmoricon mladih".

• Nisam tako mislila. Bila sam lepa?

- Da, ali ne triba se puno za to trudit.

• Ne razumem?!

- Tu se nima šta popravit, to je priroda dala, rođena tako. Je l' ti to iz postelje?

• Da, ležim i čitam knjigu.

- Asti gospu, što je sad tamo vruće! Slušaj, zaškakljala me ona slika u novinama.

• Ona je tako ružna. Stid me!

- Nije stid, nego sram. Ja te navodim da govoriš splitski, a ti meni to...

• Zaboga miloga ...

- Pa polako, nisan ti reka strašnu stvar. Pitaj ti mene nešto.

• Koliko je sati?

- Po ure do jedanaest. Jel' znaš kako se reče dalmatinski 13?

• Ne znam.

- Bot!

• Nisam znala.

- A pola jedan - po bota.

• Jedva čekam kad ću u Split.

- O čemu ćemo razgovarat? O salati. Koja je najbolja dalmatinska?

• Nemam pojma o salati!

- Ozbiljno! Ne možeš doć' u kavanu tražit' samo kruha. Imaš salate od škampi, od liganja ... Moraš znat' je l dobro?

• Zlatan si, ja te obožavam, ja sam ti rekla.

- A, je l' a šta mi nisi blizu da te pridržim. A kad je tako, je l' si bila na moj koncert?

• Nisam mogla. Jesi li ti bio na mojoj predstavi?

- Znaš, i ja nisan moga. Da si došla, pala bi u nesvist, ja bi te pridrža' i - onda bi oba pali!


- Dobro sinjorina Tatjana, nastavi čitat'. Ćao, adio!


SAŠA ZALEPUGIN



- Sašu Zalepugina ... Oliver Dragojević ga triba.

• Zdravo, šta je, Galebe?

- Kako si?

• Kišno!

- Zašto?


- Iman jednu pismu za tebe.

To je bila pisma iz filma "Nacionalna klasa".

Mirna je, onako nježna, odličan tekst Marine Tucaković.




• Kad dolaziš u Zagreb?

- Dolazim petoga, javiću se.

• Hoćemo li se negde naći?

- Zvaću te, 'oćeš li bit' doma? Hoćemo li u "život"?

• Zovi me sutra u 10. Kad me probudi život.

- Kako je vrime tamo? Inaće, si okej? Je l' viđaš nekoga iz ekipe iz Lipljana? A di je ona "sinjorina sprej"? Asti boga što je bila... Ima si sriću šta si sedija naprid. Ja san bija tri ure u nesvist. Dobro, da te ne zadržavam, imaš opet sastanke, čujem. Vidimo se, bog!

• Čujemo se, Oliver, sutra u 10, adio!


ZDENKO RUNJIĆ, kompozitor



- Jesi l' doma Zdenko? Šta radiš?

• Pišem pismu.

- Za "Jugoplastiku"?

• Da, čućeš je.



- E, dobro je. Da ti rečem nešto. Dogovorija san se za snimanje na TV i za emisiju "Sedan plus sedan". Onu pismu Simjanovića...


- Kako mala Ivana?

• Fino, gleda televiziju.

- Ja san za tri dana u Skoplju, pa idem u Zagreb.

• Dođi obavezno u Split, moramo probat' stvari, imaš snimanje.

- Kakvo snimanje?

• Zaboravija si, "Pepel in kri".

- Pa, zar oni to već petog prave?

• Ne ovog, već petog maja!




- A, u redu. A kako mogu kad san u Opatiji?

• To sve za tri dana, O.K.!

- Dobro... dobro... Slušaj, bija san na utakmici Zvezda - Hajduk.

• Kako si moga, a koncert?

- Otkaza' san. I čuj, sidija san do Nikitovića. On je pisa recke koliko igrači leže na zemlji. Hajduk je vodija sa 6:1. Ležali su po dva minuta. Ali, Hajduk je bija bolji. Vujović je igra strašno. Halo, halo! Je l' me ti to čuješ?

• Da, odlično!

- Ni jedne akcije nije bilo. Ali, mali Vujović je genijalac. Fali mu utakmica. Teško bi reka - Slaviša ili...

• Dobro, stari moj, dogovorili smo se, čujemo se.

- Bog.

• Adio, ćao.


DRAGAN MIJALKOVSKI



- Dragane, zdravo, Oliver ovde.

• Zdravo, kade si?

- U Beogradu, u "Praktičnoj ženi". Kako tamo vrime u Skoplju?

• Prolet. Ovdeka proleta stasuva poprven, poradi pogodnata klima. Pod uticajot klimata od Egejsko more koja se prostire po dolinata na rekata Vardar.

- Vježbaš pisme, je li se pripremaš za naš zajednički nastup?

• Toa se znae, site pesni gi pesme!

- Šta radiš, pivaš?

• Ne, se odmoruvam, ja čuvam familijata i čekam prinova - novorođenče.

- Pošto često pivaš, ko ti čuva suprugu?

• Sinot, se znae!

- Svakako, a ko bi!


RATO TVRDIĆ



- Halo, kad će doći Rato?

• Zovite ga u radionu.

- Zvali smo ga, ali ga ni tamo ni!

• Dobro, a što ćemo? Doć' će do 12. Ostavite poruku.

- A ko je na telefonu?

• Žena.

- Dobar dan, Oliver ovde. Da nije on negdi svrnija?

• Nema gdi! Kuda bi?

- A, ne govorim ja to... Da nije negdi otiša, u "štetu"?

• Ajd’ k vragu, šegomanu.

- Samo da dođe doma zdrav, a nego šta!

• Doće, doć'!


LOKICA STEFANOVIĆ



- Dobar dan, je li Lokica kod kuće?

• Nije, otputovala je u Njujork.

- A zašto i vi niste?

• Ja nemam godišnji odmor.

- A, izvinite. Srećno vam bilo, pozdrav od Dragojevića.


JASNA DULIĆ - "Lokica"



- Zdravo, kako si?

• Snalazim se.

- Kako ti je bez Lokice, šefovice?

• Odmaramo se, sad će doći uskoro.

- Je l' dobro?

• Dobro je, a kako VI?

- Eto ti, otkud to...? Je l' ti to meni "VI"?

• Moram!

- Zašto? Meni nije svejedno. Ja bih više volija da je "TI".

• Dobro, kako si TI?

- Ja san odlično, a Vi?

• Idemo u Dubrovnik, snimamo "Sedam plus sedam".

- A vi stalno snimate. Onda smo zajedno. I ja sniman za majsku emisiju. Čuj, mogu li zvat Zdravka?

• Ne znam broj, nemam telefon, zovi druga na ovaj broj...

- Hvala ti puno. Zdravo! I... na TI smo, dakle dobro!?

• OK! Zdravo!





VESNA DRAGOJEVIĆ



- Jesi li ti ženo?

• Nisan ti poznala glas.

- Imaš pravo, grub je od umora.

Kako si, je l' kiša pada?

Kako dica? Narasla na kiši?

• Imaju 9 kila!

- Ne skupa! Ko će nosit' 18 kila, ženo!

• Bili smo sinoć u kino. Gledali smo ABBE.




'Oćeš doć' u sridu?

- Doću na jedan dan, a onda - ća ... A kad se vratim, onda još jedno dite više.

• Zva te je otac!

- Kako mater i otac? A znaš odakle se javljan? Iz uredništva "Praktične žene".

• E, ti se sve slikaš sa ženama, vidin novine.

- Ma, to je radi štampe. Ti znaš kaki iman posa'!

• A kad se sa mnom slikaš, odmakneš se.

- Dobro, jedan put ću se slikat s tobon bliže ... pa će drugi reć' "da mi je ovo nova ženska"! Daj mi malo Dina.

• Tata!

- A di si?

• Vidija san te na sliki!

- Jesan li grub na sliki?

• Jesi... ne, nisi! Tata, Marica rekla da si na sliki grub.

- Jesu li braća dobro?

• Ubiće te mama, tata!

- Zašto, Dino? Zašto će me ubit' mama?

• Zato!

- Dobro, ajde spavat', doć' će tata sutra. Šta 'oćeš da ti tata kupi?

• Željeznicu!

- Nima tračnica u Dubrovniku. Poslaću ti, ćao, lipo svima - Damiru, Davoru, Dinu, mami!


MARINA BRAJEVIĆ



- Nas štampa mora zbližit, Marina, zar ne!

• Ona ponekad jedne zbliži, ali i - rastavi!

- Lipo mi je bilo u emisiji. Ti si dobro vodila u "Vikend programu" - dopalo mi se.

• Hvala, i ti si lepo pevao, bio si drag gost emisije.

- Je l’ su primetili gledaoci da nisan zna' tekst, da san ga mora' čitat!

• Pesma ih je osvojila, divna je.

- Biće od tebe jednog dana dobar voditelj. Koliko imaš godina?

• Osamnaest sam napunila.

- Eto, mlada si i imaš peršpektivu. Živila, naprej!


Evo, nima više nikoga, ovo ća je bilo - bilo je. Ća je život? Šaka suza, vrića smija, ća je život vengo - fantažija! 

Da... fantažija! 

Dežurni u redakciji: M. M. Tivi (Praktična žena, 1979.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment