Međunarodni praznik rada i ove godine
proslavljen je širom Jugoslavije i u mnogim zemljama sveta uz pesmu
i igru. Kod nas je praznovanje počelo 30. aprila uveče.
U Beogradu ispred Skupštine Jugoslavije, okupilo se više stotina amatera, glumaca, solista, balerina, muzičara, koji su pozdravili praznik rada muzičko-scenskom priredbom, nakon koje je usledio tradicionalni vatromet.
Počasnom paljbom, ispaljivanjem plotuna iz artiljerijskog oružja, takođe je obeležen praznik. Ali, prava priča o Prvom maju počinje mnogo, mnogo godina pre našeg rođenja.
U Beogradu ispred Skupštine Jugoslavije, okupilo se više stotina amatera, glumaca, solista, balerina, muzičara, koji su pozdravili praznik rada muzičko-scenskom priredbom, nakon koje je usledio tradicionalni vatromet.
Počasnom paljbom, ispaljivanjem plotuna iz artiljerijskog oružja, takođe je obeležen praznik. Ali, prava priča o Prvom maju počinje mnogo, mnogo godina pre našeg rođenja.
Davne 1516. godine, Tomas Mor se u
svojoj "Utopiji" zalagao za skraćivanje radnog vremena.
Više od sto pedeset godina posle toga francuski književnik Deni Vera u socijalnom romanu "Istorija Sevaramba" izneo je ideju o osam časova rada, osam časova odmora i osam časova kulturnog uzdizanja. Bilo je potrebno mnogo vremena, reči, dela i prolivanja krvi, da bi pokret, koji je nazvan "tri osmice" bio i ostvaren.
Borbu za prava radničke klase nastavili su Marks, Engels i njihovi sledbenici. Godine 1886. Federacija strukovnih sindikata Amerike odlučila je da pokrene masovne štrajkove pod parolom "tri osmice". Najvećih razmera bio je pokret u Čikagu 1. maja 1886, gde se okupilo oko četrdeset hiljada radnika štrajkača. Sledećeg dana pridružilo im se još dvadeset i pet hiljada.
Trećeg dana poslovni i politički krugovi angažuju policiju, koja svojom akcijom za vreme održavanja mitinga ispred fabrike poljoprivrednih mašina pokušava da prekine štrajk. Poginulo je nekoliko radnika, a pedesetak ih je bilo povređeno. Ipak, demonstracije se nastavljaju i narednih dana. Usledila su hapšenja, krvoprolića.
Četrnaestog jula 1889. godine u Parizu održan je osnivački kongres Druge Internacionale. Tom prilikom Prvi maj je proglašen za međunarodni praznik rada koji će biti obeležavan masovnim demonstracijama. Narednih godina na taj dan hiljade i hiljade kolona radnika išle su ulicama Pariza, Liona, Londona, Beča, Ciriha, Brisela, Budimpešte, Barcelone, Praga...
U Jugoslaviji proslava Prvog maja počela je 1890. godine. Svoj praznik slavili su prvenstveno hrvatski i slovenački radnici, mitinzima, štrajkovima, zborovima. Tek u novoj Jugoslaviji Praznik rada proglašen je za državni praznik.
Više od sto pedeset godina posle toga francuski književnik Deni Vera u socijalnom romanu "Istorija Sevaramba" izneo je ideju o osam časova rada, osam časova odmora i osam časova kulturnog uzdizanja. Bilo je potrebno mnogo vremena, reči, dela i prolivanja krvi, da bi pokret, koji je nazvan "tri osmice" bio i ostvaren.
Borbu za prava radničke klase nastavili su Marks, Engels i njihovi sledbenici. Godine 1886. Federacija strukovnih sindikata Amerike odlučila je da pokrene masovne štrajkove pod parolom "tri osmice". Najvećih razmera bio je pokret u Čikagu 1. maja 1886, gde se okupilo oko četrdeset hiljada radnika štrajkača. Sledećeg dana pridružilo im se još dvadeset i pet hiljada.
Trećeg dana poslovni i politički krugovi angažuju policiju, koja svojom akcijom za vreme održavanja mitinga ispred fabrike poljoprivrednih mašina pokušava da prekine štrajk. Poginulo je nekoliko radnika, a pedesetak ih je bilo povređeno. Ipak, demonstracije se nastavljaju i narednih dana. Usledila su hapšenja, krvoprolića.
Četrnaestog jula 1889. godine u Parizu održan je osnivački kongres Druge Internacionale. Tom prilikom Prvi maj je proglašen za međunarodni praznik rada koji će biti obeležavan masovnim demonstracijama. Narednih godina na taj dan hiljade i hiljade kolona radnika išle su ulicama Pariza, Liona, Londona, Beča, Ciriha, Brisela, Budimpešte, Barcelone, Praga...
U Jugoslaviji proslava Prvog maja počela je 1890. godine. Svoj praznik slavili su prvenstveno hrvatski i slovenački radnici, mitinzima, štrajkovima, zborovima. Tek u novoj Jugoslaviji Praznik rada proglašen je za državni praznik.
Kada se spominju borbe i zalaganja za
skraćivanje radnog vremena treba spomenuti i jednog kralja. Filip
II, kralj Španije, 1579. godine izdao je edikt, u kome je pisalo:
To je naredio jedan kralj, a zarad toga vekovima nakon njega će vojevati radnička klasa.
"... Hoćemo i naređujemo da rudari rade osam sati dnevno i to u dve smene, svaka po četiri sata..."
To je naredio jedan kralj, a zarad toga vekovima nakon njega će vojevati radnička klasa.
Sama proslava Praznika rada nekad je
značila druženje i izlazak u prirodu. Tako, na primer, u susednoj
Italiji mnogi kažu da se praznik danas proslavlja laički. Nekada je
bilo radnički i borbeno. Nakon mitinga, radnici su sa crvenim karanfilima u rukama ili u
reverima odlazili u duge šetnje van grada, u prirodu, gde se jeo bob
sa suvim ovčijim sirom.
Prva seljačka prvomajska proslava u
Srbiji bila je 1895. godine u selu Duboni, blizu Mladenovca. U
zapisima Milije Radovanovića našli smo i ovaj opis :
"Zbog bojazni da nam žandarmi ne ometu proslavu, organizovali smo je tajno i uglavnom sa mladima, jer u starije nismo imali poverenja. Na sam dan proslave sakupili smo se na jednom proplanku u šumi Bukovčić, koji je zaklonjen od vidika sela. Pekli smo jaganjce, igrali, pevali, klicali "Živeo Prvi maj". Na reverima su nam bili crveni karanfili ili grančice belog jorgovana..."
Prvomajske vatre, po tradiciji pale se
u praskozorje. Organizovani zajednički izleti i radnički majski
uranci propraćeni su pleh muzikom, narodnim i revolucionarnim
pesmama. Stanovnici gradova odlaze na zelene površine, izletišta.
Zagrepčani su na Maksimiru, Ljubljančani u Rižniku i Rašici, Mariborčani na Brešterničkom jezeru, Sarajlije na Vrelu Bosne, Prištinci u Grimiji, Kragujevčani u Šumaricama, gde se u kazanima kuva kačamak sa sirom i kajmakom i pije se kuvana rakija. Dubrovački uranci i budnice propraćeni su i salvama trombunjera.
Zagrepčani su na Maksimiru, Ljubljančani u Rižniku i Rašici, Mariborčani na Brešterničkom jezeru, Sarajlije na Vrelu Bosne, Prištinci u Grimiji, Kragujevčani u Šumaricama, gde se u kazanima kuva kačamak sa sirom i kajmakom i pije se kuvana rakija. Dubrovački uranci i budnice propraćeni su i salvama trombunjera.
Ipak, ovakvo druženje na urancima,
okupljanje i razmena ideja, stavova i akcija, jedno vreme su bili
izgubili svoju izvornu draž.
Svetkovina rada i radnih ljudi pretvorila se u dva slobodna dana, u automatizovano slavlje. Ljudi su se povlačili u sebe, u svoje kuće i vikendice, ili su kretali na kraća turistička i šoping putovanja.
Ove godine kao da smo se vratili starim običajima. Beograđani su na najlepši mogući način proslavili praznik i vratili se staroj tradiciji. Više desetina hiljada stanovnika glavnog grada prvomajske praznike provelo je na Ušću, na Adi Ciganliji i u Košutnjaku. Mlađi žitelji grada prvog prazničnog dana su se dobro naspavali i oko podne su krenuli u prirodu.
Svetkovina rada i radnih ljudi pretvorila se u dva slobodna dana, u automatizovano slavlje. Ljudi su se povlačili u sebe, u svoje kuće i vikendice, ili su kretali na kraća turistička i šoping putovanja.
Ove godine kao da smo se vratili starim običajima. Beograđani su na najlepši mogući način proslavili praznik i vratili se staroj tradiciji. Više desetina hiljada stanovnika glavnog grada prvomajske praznike provelo je na Ušću, na Adi Ciganliji i u Košutnjaku. Mlađi žitelji grada prvog prazničnog dana su se dobro naspavali i oko podne su krenuli u prirodu.
Svi Beograđani koji su se prazničnog
dana našli u prirodi, često su pogled skretali u visine, u plavo
nebo. Tamo se nalazio dvomotorac "Cesna" koji je nadletao
Beograd. Avionom je upravljao instruktor letenja i reporter Beograda
202, poznati disk-džokej Zoran Modli.
Osim što je izveštavao slušaoce iz vazduha, on je avionom provozao i Predsednika gradske Skupštine Aleksandra Bakočevića i pružio mu priliku da vidi Beograd uzduž i popreko.
Osim što je izveštavao slušaoce iz vazduha, on je avionom provozao i Predsednika gradske Skupštine Aleksandra Bakočevića i pružio mu priliku da vidi Beograd uzduž i popreko.
Iako uranci nisu kao nekad, jer su
modernizovani, ove godine očigledno je da su prihvaćeni masovno i
da je inicijativa Veća saveza Sindikata o vraćanju starog sjaja
proslave Praznika rada i prvomajskih uranaka urodila plodom, odnosno
toplo pozdravljena.
Razgovarajući sa građanima koji su se zatekli na urancima, zaključili smo da su željni ovakvog druženja i veselja. Jer, to je prilika da se izađe na svež vazduh, razonodi uz rekreaciju i dobar program i da se prijateljski popriča sa ljudima.
Razgovarajući sa građanima koji su se zatekli na urancima, zaključili smo da su željni ovakvog druženja i veselja. Jer, to je prilika da se izađe na svež vazduh, razonodi uz rekreaciju i dobar program i da se prijateljski popriča sa ljudima.
