Leb i sol na putu da postanu velika jugoslovenska grupa: Po čemu su ubedljiviji od Dugmića i Smaka?

April 1978: Koncert koji su "Leb i sol" priuštili mladim Beograđanima (i obrnuto) 12. aprila u sali Doma omladine bio je jedan od događaja kojim će vas oni što su bili na licu mesta, "gnjaviti" sledećih nekoliko godina.

Isto kao što je to slučaj sa nastupima Korni grupe u Domu omladine i Pravnom fakultetu, Smaka na Filozofskom ili Dugmeta u Domu sindikata na godišnjici emisije "Veče uz radio".

Jednostavno, bilo je to veče kada kao da su se sklopili elementi velike slagalice u jednu celinu.

Raspoložena publika i izvođači, pogodna sala i pristojan razglas doprineli su da se Beograđani uvere da "Leb i sol" nisu provincijska atrakcija koju su naduvali dokoni novinari u oseci senzacija domaćeg rocka.

Veoma pametan potez bilo je to što nije megalomanski potegnuto za koncertom u jednoj od beogradskih sportskih hala. U mnogo intimnijoj sali Doma omladine sporazumevanju publike i muzičara nije bilo prepreka. Ostvaren je jedan humaniji odnos za koji se nadam da se neće izgubiti kada "Leb i sol" dostignu pozicije kojim streme.

Pre Makedonaca nastupila je mlada beogradska grupa "Kvazar". Delovali su dosta uvežbano, izvodili su svoje kompozicije i imaju potencijalno dobru pevačicu. Međutim, oni, kao i većina ostalih mlađih beogradskih grupa, zvuči isuviše "srednjački", bez živosti i duha kojim bi se opravdala mladost i neiskustvo.

Uostalom, šta su "Leb i sol" ako ne mlada grupa?

Repertoar glavnog događaja večeri, uglavnom je bio sastavljen od materijala sa LP ploče. Tu su se provukle još neke kompozicije kao što su "Jovano, Jovanke", "Aber dojde Donke" i muzika koju pripremaju za pozorišnu predstavu "Oslobođenje Skoplja".

Pošto je o osobinama muzike koju sviraju "Leb i sol" bilo više reči u prošlom broju, zadržaću se uglavnom na izvođačkim kvalitetima koji su viđeni tom prilikom.

Zaključak je da "Leb i sol" bolje zvuče na koncertu nego na ploči!

Način na koji je obavljen producentski posao na albumu bio je ispod standarda ponuđenih materijala
i grupa je u nekim momentima zvučala suviše mlako. No, koncert je sasvim druga priča!

Zvuk je tvrđi, eksplozivniji i odiše veselošću i svežinom. Za razliku od "mračne" atmosfere na pozornici Smaka ili teatralnog poziva na zabavu kog Dugmeta, momci iz "Leb i sol" stvarno se dobro zabavljaju na sceni.

Sa usana gitariste Stefanovskog nije silazio osmeh. To nije bio osmeh profesionalnog zabavljača koji vremenom preraste u grč, već osmeh čoveka kome je drago što je na pozornici, što svira i što publika to voli.

Ako uspeju da zadrže tu osobinu, uz sve umeće što poseduju, ništa im ne stoji na putu da zaista postanu velika jugoslovenska grupa.

Sličnog mišljenja je bila i publika koja ih je aplauzima dva, tri puta vraćala "na bis".

Desilo se i to da je grupa iscrpla svoj repertoar originalnih kompozicija pa je posegnuto za jednim bluesom Petera Greena. Narod nije imao ništa protiv.

Iako u gledalištu nije bilo pandemonijuma koji je karakterističan za nastupe Smaka i Bijelog dugmeta, publika jednostavno nije htela da napusti salu. Pomoglo je samo zvanično obaveštenje o zatvaranju Doma omladine.

Neki poseban zaključak i nije potreban. "Leb i sol" su trenutno najzanimljivija stvar domaćeg rocka.

Napisao: Branko Vukojević (Džuboks, 1978.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate




No comments:

Post a Comment