Rock koncert za Palestinu / Beograd, Trg Marksa i Engelsa, 9. jul 1982: Čorba, Orgazam, Točak, Aki


Izveštaj Džuboksa: U petak 9. jula, u Beogradu je održan veliki miting solidarnosti sa borbom palestinskog naroda. Na Trgu Marksa i Engelsa okupilo se preko trideset hiljada mladih, odajući priznanje i podršku Palestincima, protiv izraelskog agresora.

Zauzimanjem većeg dela nezavisnog Libana i okupacijom glavnog grada, Bejruta, izraelska vojska je stavila pred svršeni čin narod Palestine, koji se već dugi niz godina bori za ostvarivanje svojih legitimnih prava. Sprovodeći brutalnu agresiju, Izraelci se koriste tako poznatim fašističkim metodama, u istoriji dobro poznatim. Kao da su zaboravili sve strahote Drugog svetskog rata, u kome je jevrjeski narod pretrpeo ogromne žrtve.

Mladi Beograda su u punoj meri iskazali svoju solidarnost. U organizaciji Saveza Socijalističke Omladine, priređen je, miting pod nazivom "Smrt fašizmu - sloboda narodu".

Sve prisutne je pozdravio narodni heroj, general-pukovnik, Dušan Korać, koji je govorio o borbi palestinskog naroda i podršci koju naša zemlja toj borbi pruža.

Predstavnik PLO u Beogradu, Mohamed Naphan, zahvalio je narodima i narodnostima Jugoslavije na pomoći i solidarnosti. Za vreme koncerta, pročitan je telegram upućen ovom skupu, Savezu boraca i omladini Jugoslavije, od strane vođe palestinskog naroda, Jasera Arafata.

Tokom muzičkog dela pojavili su se: R. M. Točak sa pratećom grupom, Električni orgazam, Aki Rahimovski i Riblja čorba.

Uglavnom su to bili kratki nastupi, međutim vrlo efektni.

Riblja čorba je izvela nekoliko svojih poznatih numera, kao i nekoliko novih, za koje je Bora rekao da će se naći na sledećem albumu, čiji se izlazak očekuje u toku jeseni. Treba napomenuti da je ovaj koncert za naše domaće iskustvo imao dosta kvalitetan zvuk, što je svakako napredak za buduće poduhvate.

(Džuboks, 1982.)


Efikasnijom organizacijom poruka mitinga je mogla biti još jače istaknuta




Izveštaj RTV revije: U petak 9. jula u Beogradu na Trgu Marksa i Engelsa, održan je veliki miting podrške borbi palestinskog naroda protiv izraelskih agresora. Prvo je govorio narodni heroj general-pukovnik Dušan Korać u ime Kongresa Saveza boraca narodnooslobodilačnog rata, a zatim Mohamed Naphan, predstavnik Palestinskog oslobodilačkog pokreta.

"Kongres smatra da se agresija može upoređivati, po svireposti obračuna sa civilnim stanovništvom, naročito sa palestinskim izbeglicama, samo sa nacističkim zločinima koje su Hitlerove horde vršile po zemljama Evrope za vreme drugog svetskog rata, one horde koje su u gasnim komorama poubijale i istrebile milione Jevreja, pored desetina miliona sinova i kćeri evropskih naroda, žrtava nemačkih i drugih fašista", pisalo je na letku koji je deljen.

Kako jedna nepravda brzo rađa drugu, moglo se videti kada se među mnogim transparentima na arapskom jeziku pojavio i jedan od retkih na srpskohrvatskom na kome je pisalo "Judini sinovi - osvetićemo Bejrut".

Istovremeno, kružio je i letak sa izvodom iz pisma Benjamina Gohe, profesora Univerziteta u Tel Avivu, objavljenog u "Mondu" 19. juna 1982, u kome se ističe kako svi Izraelci ne podržavaju politiku vlade koja diktira rat i ubijanje.

"Mi ovde, kaže Gohe, poput Palestinaca tamo, potpuno smo usamljeni, napušteni čak i od naših najbližih i pobeđeni."

"Učinite, ja vas molim, dragi prijatelji, sve što je u vašoj moći da Begini i Šaroni ne postignu svoj dvostruki cilj: konačnu likvidaciju (upotrebljavam izraz koji je ovih dana ovde u modi) Palestinaca kao naroda i Izraelaca kao ljudskih bića".

Posle govora zvaničnika, uspostavljena je direktna veza sa dopisnikom Tanjuga iz Nikozije čija su potresna svedočanstva izazvala buru protesta među okupljenima na trgu.

Jedinu negativnu reakciju publike je izazvao voditelj mitinga koji je uspostavljajući vezu rekao da na trgu u tom trenutku ima oko sto hiljada ljudi, dok ih je u stvari bilo najviše 6 do 7 hiljada.

Nastavak mitinga je bio zamišljen kao rok-koncert, ali je u delu u kome je nastupila grupa iz Beograda "Električni orgazam", potpuno zakazao, jer publika nije pokazala ni najmanje razumevanja za lošu pank-muziku.

Broj prisutnih je narastao na tridesetak hiljada kada je na scenu stupila popularna "Riblja čorba". Bez obzira na otkaze pozvanih, organizatori nemaju opravdanje za mnoge propuste.

Efikasnijom organizacijom poruka mitinga je mogla biti još jače istaknuta.

Tekst: B. P., snimili: Leon Pijade, Radivoj Bajac (RTV revija, 1982.)



Jesmo li onog predvečerja svi tako nečasno izigrani?




"U sred srede", kolumna Petra Popovića u Rocku 82: Letnja, jednomesečna nedoumica: da li smo i koliko izigrani? Četiri i po nedelje pošto je održan onaj veliki miting-koncert Solidarnosti sa borbom palestinskog i libanskog naroda na najvećem beogradskom trgu, pošto su uzburkane strasti dobile vrlo konkretna obličja i pošto su zagovornici jedne druge Solidarnosti svoje odležali a razni moćnici svoje lekcije podelili, meni ni dan-danas, kada sam svestan da jedan od najlepših gradova koje sam video, Bejrut, više i nije grad nego stravična gomila ruševina, nije sve jasno. 

Čak daleko od toga: jedna tiha muka ne prestaje. Jesmo li onog predvečerja svi tako nečasno izigrani?

Pre svega: Ko Mi?

Pod Mi podrazumevam muzičare, organizatore i publiku koja se sjatila na Trg Marksa i Engelsa da na najljudskiji način uz pomoć muzike i ljudskog apela, uputi reč razuma u pravcu sile koja ne preza od stravičnog genocida. 

Mi smo, znamo to, tako prepuni i naših nedaća i naših urlika, ali je ovo stvar iznad nas.

U nesrećnom (a možda i nužnom) sticaju okolnosti taj je miting i taj koncert ostao (sudeći po dijametralnim reagovanjima) više po svemu drugome u uspomeni nego po svojoj osnovnoj zamisli.

Reči su kazane, muzika se svirala, ljudi su pokazali da su uz taj nesrećan narod u Bejrutu, ali grupa mladih ljudi je uhapšena i osuđena. 

Strana štampa se zgražava nad činjenicom da je u jednoj demokratskoj zemlji na mitingu-koncertu solidarnosti neko lišen slobode (što i svima nama nije drago) deo naše štampe se zbunjuje nad programom grupa, drugi deo štampe je izneo niz netačnih podataka o broju učesnika rock mitinga i opštoj atmosferi koja je tamo vladala, neki treći deo naše štampe je (namerno) propustio da i jednom rečju spomene rock muziku, sve skupa pretvarajući u čisto politički skup. 

Postojali su i oni četvrti. Ćutolozi. Njih to nije zanimalo.

Omladinska organizacija na svim nivoima (od Saveznog do gradskog) je zadovoljna celim poduhvatom, svesna da je bilo i nekih propusta. Spremna je i ubuduće da se uključi u slično mada se opako suočila sa nizom nemilih istina oko realizacije ovog poduhvata.

Nijednom mladom čoveku iz organizacije neće biti dugo vremena pravo što će neko taj 9. jul 1982. nositi sa pelinom u duši.

Nikom ne služe na čast one potezane i isticane žestoke diskvalifikacije i optužbe, one drakonske kazne i poneka neistina kao argument.

A muzičari? Oni koji su otvorena srca tu došli? Bregović je odavno pevao: "Pristao sam biću sve što hoće."

Da li su muzičati samo deo igre uprkos zvaničnoj informaciji SSOJ, SSOS i SSOB, SKC-a i Doma Omladine Beograd u kojoj se kaže, od reči do reči: 

"Naši poznati rock-muzičari koji su se odazvali pozivu organizatora manifestovali su visok stepen spremnosti da se angažuju u manifestacijama od opštedruštvenog značaja, što je nesumnjivo nova i pozitivna pojava na domaćoj rock-sceni"?

Rockeri su uvek bili tu, valjda će tu i ostati.

Onaj crv ne daje mira: Da li smo svi bili nužna hemikalija za eksperiment u ogromnoj retorti u kojoj se stvaraju nova čuda? 

I još nešto: da li su ti Idoli toliko pokvareni ili toliko mudri kada su odlučili da se ne pojave na tom rock-mitingu?

Zbog sebe ne smem da verujem kako su oni sve predvideli.

Napisao: Petar Popović (Rock 82)



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate