Dejan Đurović, glumac i voditelj: Ne puši, ne pije i ne pravi skandale - a ipak je zanimljiv za novine


7. novembar 1969: Dejan Đurović, rođen 7. novembra, što će reći na današnji dan, od oca Blaže i majke Katarine. Diplomirao 1960. godine na Pozorišnoj akademiji, u klasi Mate Miloševića. Igrao u 12 filmova, počev od "Subotom uveče". 

Na televiziji čitao tekstove u svim emisijama - osim u "Dnevniku". Voditelj mnogih obrazovnih i dečjih tv-emisija. Čest gost na radiju. Prvi spiker na drugom programu. Tri sezone u Narodnom pozorištu i dve u "Bošku Buhi". 

Slobodan umetnik punih pet godina. Utorkom uveče možete ga videti kao vojnika Vukotića u seriji "Kad sam bio vojnik"


*****



Upitao sam ga lepo i prijateljski: Mislite li da ste zanimljivi za novine? 

- One misle da jesam - rekao je uvređeno Dejan. 

Ne bih se složio.

- Zbog čega ste me onda pozvali?!

Verovatno zabunom. Ne, nemojte otići. Kad ste već ovde, da proverimo koliko niste u pravu.

- Kladim se da ćete mi, posle ovog razgovora, češće nuditi da gostujem u raznim rubrikama, pod uslovom da ne pričam o sebi nego viceve.

Na primer?

- Idem pre neki dan ulicom. Na uglu stoje dva mališana. Stariji poluglasno pita mlađeg:

"Poznaješ ovog frajera?"

"Ne" - kaže mlađi.

"To je onaj što žvanjka reklame na televiziji".

Nije duhovito, ali je žestoko kao politička satira. Kvalifikovali ste se za međunaslov:


Zaruke



Očekivao sam da će zaurlati od sreće. Međutim, pravio se zvezda.

Čuo sam u čaršiji da ste pribavili renome kao večiti verenik.

- To je prvi put da čaršija govori istinu. Pretpostavljam da ste čuli i da ne pušim, ne pijem i ne pravim skandale.

Da, ali to nije opravdanje za vaš porok.

- Možda i nije, ali je sigurno da je to jedini porok koji ne škodi zdravlju.

Da li vam je matičar najveća prepreka u životu?

- Ne baš uvek. Eto, ovih dana umešali su se Kapuleti moje najnovije verenice. Izgubljeni smo jedno za drugo.

Koja je to po redu?

- Zvanično sedma, nezvanično 28.

Ako se ne varam, vi ste se već jednom srećno ženili?

- Jesam, ali nisam ništa manje srećno razveden.

Ne svojom krivicom?

- U pravu ste: po članu 42. i 45. Izvinite, ali moram da vas napustim. Treba i zvanično da raskinem zaruke. Videćemo se ujutro.


Došao je sa modricom i sa novom verenicom.


Da li se u slobodnim časovima jedino zaručujete i razručujete?

- Ne, igram i tenis. To mi pomaže da održim kondiciju, liniju i iskompleksiram kolegu i prijatelja Đorđa Nenadovića, koji igra tenis iz istih razloga. On je znatno ambiciozniji, pa krade poene. Srećom, pobeđujem ga rezultatom koji mu odredim pre meča.

Kako to podnosi?

- Kao pravi sportist: hoće da mi se osveti za šahovskom tablom. Još mu nije pošlo za rukom da me ubedi da prihvatim izazov.

Gde se obično viđate?

- Na pozorišnim predstavama, koncertima, izložbama...

Pokušavate diskretno da stavite do znanja čitaocima da ste intelektualac?

- Šta mislite zbog čega već 15 godina nosim naočare? Šta mislite zbog čega godinama gladujem?

Verovatno zato što malo zarađujete.

- Ne! Gladujem ne bi li mi upali obrazi. Hoću da budem intelektualac kakvog može da zamisli i mali Đokica.

Onda ste vi pravi čovek koji može da razjasni misteriju: da li je Gajger - Milerov brojač pronašao Isak Njutn ili neko treći.

- Moj prijatelj Jugin umešan je u tu aferu, ali, molim vas, neka to ostane među nama.


Zamena



Njegove nevolje nisu male.

Često vas brkaju sa režiserom Dejanom Đurkovićem. Na čiju štetu?

- Više na moju. Jednom je stigao njegov honorar na moj žiro račun. Morao sam ne samo da ga vratim nego i da platim porez na tu sumu.

Pošto ga dobro poznajem, siguran sam da vam nije rekao ni hvala.

- Prilika je da ga uvredim, ali neću jer mu je supruga novinar.

I to je sve što ste imali da kažete?

- Ne. Brkaju me sa Stevom Žigonom i Minjom Subotom, kad nosim naočare. Jedno vreme, dok sam manje zarađivao, pozajmljivao sam fotografije od Minje i delio ih klincima. Kad sam bez naočare, onda sam za mnoge Dragan Laković! Najteže mi je bilo kad su me zamenjivali sa Rašom Popovim. Hitno sam promenio crni okvir na naočarima. Još malo pa ću postati Lon Chaney, čovek sa hiljadu lica.

Izvinite, imate li ličnu kartu?

- Da. Zašto?

Hoću da proverim s kim imam posla.

BIO je to zaista Dejan Đurović, ali bi možda bolje bilo da nije.

U prvoj epizodi "Dobro nam došli" iz serije "Kad sam bio vojnik" pojavili ste se nagi. Da li se režiser Stjepan Zaninović namučio dok vas nije ubedio da se svučete?

- Ne. Nagovorio sam ja njega. Kad mogu moje koleginice Brižita, Beba, Ursula, Neda, Rakel i Eva, zašto ne bih i ja?

Da li je to vaše najveće umetničko ostvarenje?

- Najčistije.

Ne čini li vam se da je moja sumnja na početku razgovora, ipak, bila opravdana?

- Ne čini mi se. Ovaj intervju mobilisaće bar deset hiljada novih čitalaca.

Imponuje mi vaša skromnost.

- Nije to ništa. Ispričaću vam i nešto na uvo, da ne čuje prisutna gospođica M. S.

Poverio mi je da je i u Francuskoj imao verenicu po imenu Mari-Kler.

Proverio sam. Mari-Kler je časopis.

Razgovarao: Žika Srećković (TV novosti, 1969.)


Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate