Na koncertu Dugmića kod Hajdučke česme bilo je i razočaranih: Ovako su prošli Hazim i Nešo...

Septembar 1977, "Pisma čitalaca": Nadamo se da ćete nam ustupiti malo prostora da bismo vam ispričali kako smo se proveli na čuvenom koncertu "Bijelog dugmeta" kod Hajdučke česme u Beogradu. Evo šta se dogodilo.

Menadžer "dugmića" Gradibor Veljković nas je zamolio da pomognemo oko postavljanja ozvučenja (što nije mali posao) i obećao nam da ćemo zauzvrat dobiti po jednu majicu sa utisnutim "Bijelim dugmetom".

To će nam - rekao je - dati odmah kad završimo posao, na koji smo prionuli iz sve snage, jer vi znate šta za obožavaoce "dugmića" znači majica sa njihovim amblemom. 

Međutim, trebalo je raditi mnogo više nego što je predviđeno, pa nam je slatki Gradibor obećao da će nam dati ne po jednu, nego po dve majice

Uradismo mi posao i pošteno se zamorismo, a "poslovođa" nam tad reče da ćemo obećanu nagradu dobiti posle koncerta. 

Šta smo mogli: složismo se, ne sluteći ništa. 

Kada smo se, posle koncerta, javili Gradiboru, on nam reče da ćemo majice dobiti kad spakujemo opremu, tešku više od deset tona. 

Možda bismo, i pored svih muka pristali i na to - da nas milicija nije udaljila, te tako ostadosmo praznih šaka.

Dragi drugovi, ne znamo kome na čast može da služi ova prevara, osim Gradiboru, za koga smo čuli da nosi nadimak "mister ružnoće" i čiji postupak ispada u skladu sa ovom "titulom".

Molimo vas da objavite ovo pismo da i ostali pročitaju kako je menadžer "dugmića" pažljiv i darežljiv prema obožavaocima našeg najboljeg pop-ansambla.

Hazim Džanić i Nešo Mihajlović, Brčko

( RTV revija, 1977.)





Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate