Nikola Stanarević, jedan od prvih novinara Politike: Poverenje se stiče samo tačnom informacijom

Februar 1974: Povodom sedamdesetogodišnjice osnivanja našeg najvećeg dnevnog lista "Politika" (25. januar 1904), objavljujemo sećanja najstarijeg živog novinara Nikole Stanarevića, jednog od prvih saradnika "Politike".

Pre punih 70 godina, 25. januara 1904. godine, u Beogradu je počela da izlazi "Politika".

Iz prve redakcije lista danas je u životu samo Nikola Stanarević.

Ove godine "Politika" proslavlja 70 godina izlaženja, a Nikola Stanarević - u 91. godini - 70 godina saradnje u "Politici".

- Pre sedamdeset godina javio sam se "Politici" s člankom: "Budžet pred Skupštinom". Na moje iznenađenje, rukopis je objavljen na prvoj strani. I još jedno priznanje ubrzo je došlo: na konkursu "Politike" "Šta treba uraditi za napredak naše privrede" dobio sam drugu nagradu, dok je prva pripala pok. dr Milanu Vlajincu. Od tog trenutka više se nisam rastajao od pera.


• Od šest stubaca na prvoj strani, ja sam dobio treći i četvrti. Bilo je to značajno priznanje i velika odgovornost za mladog novinara. Tako sam kao jedini saradnik i urednik punih deset godina ispunjavao dva stupca na prvoj strani "Politike".


• "Politika" je pisala objektivno, bez senzacija. Poverenje - govorio je Ribnikar - stiče se samo tačnom informacijom.


• Redakcija je imala jedan telefon koji je bio postavljen iznad glave glavnog urednika i na njemu su se smenjivali svi: prodavci novina, administrativni službenici, tehničko osoblje i mi, novinari - nas desetak.


• Za svaku pojedinost, za svaku vest morali smo da lično obiđemo ustanove, kafane, kancelarije, skupštinu ... Do 11 časova vesti su morale biti spremne za broj koji je izlazio u podne. "Politika" se u početku štampala na četiri stranice. Kad nije bilo struje, radili smo ručno! Uvek sa entuzijazmom!


• Tiraž je u početku bio skroman: dve - tri hiljade prlmeraka, ali je kasnije vrlo brzo rastao. Kad god bi se povećala prodaja lista za jednu hiljadu, Vlado Ribnikar je pozivao čitavu redakciju na večeru.


Nikola Stanarević 1974. godine
(foto: Praktična žena)
• U redakciji nije bilo podele rada. Svako je radio šta je u datom trenutku bilo najaktuelnije i najhitnije. Ako bi se dogodilo da prevodilac zbog bolesti izostane, posao je morao da svrši drugi saradnik. Često sam to sam radio.


• Brzina i tačnost bile su najvažnije odlike kojima smo osvajali nove čitaoce i održavali stare.


• Za deset godina rada, u redakciji se dva puta putovalo službeno. Jednom, zbog značajnog događaja u Rumuniji - "Agrarnog pokreta", i drugi put u Austriju, zbog poznatog "Fridungovog procesa" o kome je u nastavcima pisala bečka "Presia".


• Bilo je dvadesetak odabranih prodavača novina, koji su često bili više cenjeni i od samih novinara. Naročito kada bi prodali po 100 komada "Politike".


• Od značajnih momenata izneo bih dva koja su po interesantnosti ostala najkarakterističnija.


• Jedan je izazvao posebnu pažnju čitalačke publike a i vlade. Rešavao se slučaj našeg kolege Milana Kovačevića u sporu s ministrom policije Nastasom Petrovićem. Ribnikar se lično zauzeo za ovaj slučaj: uzeo je u zaštitu našeg kolegu, napadajući ministra.

Slučaj je dospeo do najviše instance - Kasacionog suda. U sud se nije moglo ući, a trebalo je izvestiti čitaoce o presudi, verodostojno "iz prve ruke" i, naravno, među prvima. Izuzetno interesovanje javnosti ispunjavalo nas je obavezom više.

Naš prijatelj, student prava, izuzetno malog rasta, pokušao je da nam pomogne - da na svaki način prisustvuje suđenju. 

Onako malog rasta, uvukao se u peć i pratio ceo tok suđenja. 

Posle donošenja presude, trčao je "koliko ga noge nose" i, mokar i iznuren, stigao u redakciju nekoliko minuta posle završenog suđenja. Tako smo istog dana prvi objavili vest, ekskluzivnu i autentičnu.


• Još jedan karakterističan događaj ostao mi je u sećanju. Jednom prilikom, iz konkurentske redakcije, kolege su mi preko intimnog prijatelja "poverili" jednu izuzetnu vest: da su skakavci napali istočne delove Srbije.

Podatak je delovao uverljivije jer je moj prijatelj, koji mi je vest preneo, upravo stigao iz tih krajeva. Ali, istog trenutka sam posumnjao i upitao se: kako to da se skakavci pojavljuju u ovo hladno doba godine?

Da bih proverio ovaj podatak, potražio sam zoologiju. U odeljku o skakavcima pisalo je: skakavci se kreću u oblacima - u svako doba! I, ja sam vest objavio! Zamislite pakosne izraze mojih "prijatelja"!

Vlada Ribnikar me nije zbog toga prekoreo. Pokazao se vešt i veliki novinar: u sledećem broju ovu vest je na najprofinjeniji način korigovao. Tako je od nje ispala jedna izuzetno duhovita i vešto sročena šala.


*****



Nikola Stanarević je punio novinske stupce i posle rata, radeći u "Zabavniku", "Politici", "Trgovinskom glasniku", sve do 1969. godine.

Danas, u 91. godini života, duhom vedar i uvek spreman za razgovor, često odsedi u popularnom sastajalištu kraj "Politike" u "Šumatovcu", i tu proćaska s prijateljima.

Ali, ne prestaje da piše. Jer:

- Glumci i novinari ne prestaju s radom - kaže Nikola - oni umiru s pozivom. Prvi na sceni, drugi za pisaćim stolom.

Tekst: M. M. Tivi, obrada: Yugopapir (Praktična žena, 1974.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate