Međunarodni skup naučnika u BG '61: Kako zamišljaju dalji razvoj elektronike i budući izgled sveta?

Maj 1961: Od 15. do 20. maja Beograd je bio domaćin jednog velikog skupa: u Domu sindikata, naučnici iz blizu 30 zemalja održali su Konferenciju o nuklearnoj elektronici, na kojoj su razmatrani dosadašnji rezultati i dalje mogućnosti primene atomske energije u mirnodopske svrhe.

Konferenciju je organizovala Međunarodna agencija za atomsku energiju u saradnji s jugoslovenskom Saveznom komisijom za nuklearnu energiju...


Detektori, radijacije... Elektronska kola za klasične i brze sisteme... Monitorni instrumenti... Stručni izrazi koji neupućenima malo govore. Pa onda otkrivanje i merenje radijacije... Poluprovodnici i scintilacioni materijali za detekciju zračenja... Pojmovi daleki, nerazumljivi, čak pomalo tajanstveni.

To je svet nauke, nuklearne fizike, budućnosti.

To su termini kojima je samouvereno baratalo 400 naučnika iz celog sveta okupljeno u beogradskom Domu sindikata. I koji, ma kako nam čudno i strano zvučali, sve više prodiru u život prosečnog čoveka, sve intenzivnije prožimaju naš rad, odmor, razonode.

Jer, prevedeni na jezik svakidašnjice, to su radio-aparati, magnetofoni, televizori... Mašine za razna komplikovana računanja i merenja... Roboti... Elektronski mozak... Pa vasionski brodovi, let u svemir...

Na izložbi je prikazan i - jedini u svetu - monitor za zračenje s alarmnim uređajem,
delo naših stručnjaka, saradnika instituta "Boris Kidrič" u Vinči...

"Čuda tehnike" koja su brzo prestala da budu čuda. Koje smo primili s divljenjem i oduševljenjem, ne razmišljajući o dugotrajnim ispitivanjima, naučnim eksperimentima i procesima čiji su rezultat.

I ako jednog dana, možda u doglednoj budućnosti, čujemo glas spikera radio-Meseca, ili ako nam ambulantni lekari, u sklopu uobičajenog pregleda, budu merili psihičko raspoloženje pomoću malog aparata za registrovanje talasa koje emituje mozak, prihvatićemo i te novine kao nešto što nam pripada i na šta, u ime vremena u kome živimo, imamo potpuno pravo.

A upravo to je svrha svih napora na polju atomske fizike i elektronike: primena nuklearne energije u industriji, medicini i poljoprivredi u cilju poboljšanja uslova života i stvaranja novih perspektiva za podizanje blagostanja čitavog čovečanstva.


Nova revolucija u nauci - već za dve-tri godine 



U velikoj sali i u predvorju Doma sindikata vrlo je živo. Čuje se desetina jezika, lica ljudi nose razna obeležja. Dominira mladost... Jer, elektronika je mlada nauka... Naučnici iz Engleske, Francuske, Sovjetskog Saveza, Sjedinjenih Država... Iz Holandije, Norveške, Belgije, Čehoslovačke.. Iz Brazila, Kanade... Iz Gane, Indije, Finske... I ljubazni jugoslovenski domaćini...

Podnose se referati, diskutuje se, traže se objašnjenja. Simultani prevodioci, zatvoreni u staklenim ložama, imaju pune ruke posla. Govori se na četiri jezika: engleskom, francuskom, ruskom i španskom.

I, zahvaljujući slušalicama na ušima i brzom radu tumača, nema nesporazuma.

Diskusije se nastavljaju i u pauzama. Naučnici stoje u manjim ili većim grupama, prilaze jedan drugom, raspituju se o pojedinostima problema koji ih interesuju.

Amerikanac, Rus i Italijan... Englez i Nemac... Čeh, Kanađanin i Danac... Nauka ih je ujedinila. I zajednička želja: da svoja istraživanja i napore posvete čoveku, stvaranju boljih uslova njegovog života.

Prilazimo pojedinim naučnicima u želji da čujemo: kako zamišljaju dalji razvoj elektronike i budući izgled sveta. Da li će i u kojoj meri nauka u dogledno vreme preobraziti naš život...


Sovjetski naučnik Zabijakin ljubazno odgovara na naša laička i nevešto postavljena pitanja.

"Kosmos, novi letovi... Verujem da će revolucija u nauci izbiti već za dve-tri godine. Mogućnosti su ogromne.

Elektronika pomaže čoveku, olakšavajući njegov rad. Proizvodni proces se automatizuje. Mašine koje istovremeno obavljaju nekoliko poslova sve više zamenjuju ruke radnika.

Čovek upravlja... Verujem da ćemo u bliskoj budućnosti doživeti potpunu automatizaciju u svim granama proizvodnje."


Moći ćemo da spavamo za volanom



Francuski naučnik Laberi očekuje "nove stvari, kakve danas nismo u stanju ni da zamislimo... Kao što, uostalom, nekad nismo mogli da zamislimo mogućnost da iz svojih stanova pratimo opersku predstavu ili fudbalsku utakmicu.

Eto, danas vozimo kola, jurimo autostradama po 150 kilometara na sat... Ponekad preteramo u brzini, pažnja nam popusti... Sudarimo se... Jednog dana - koji, ubeđen sam nije tako daleko - moći ćemo i da spavamo za volanom.

U radu motora sve će biti automatizovano. Čak će i brzina vožnje automatski da se smanji pred nekom opasnošću! Sudari neće više biti mogućni".


Nemačhi naučnik Ricler smatra da je proces razvitka nauke daleko brži od procesa mišljenja i da stoga nismo u stanju ni uz pomoć najživlje mašte, da predstavimo sebi budući izgled stvari.


"Verujem da se svet neće mnogo izmeniti, bar ne za deset godina! - kaže finski naučnik Nurmija.

Možda će, pomoću novih aparata, jedan učitelj moći da predaje istovremeno u nekoliko škola... Možda će metod nastave biti bolji. efikasniji. Pa ipak, deca će učiti, nastavnici predavati...

Omladina će igrati... možda uz zvuke nekog ... fona koji istovremeno šalje muziku u deset lokala i možda ne više rok i kalipso. Ali će ipak igrati kao i sada..."


Sami ćemo postavljati sebi dijagnoze



"Imamo razne mašine koje množe, dele, sabiraju, izračunavaju procente - kaže poljski naučnik Roman.

Što ne bi jednog dana dobili male, džepne aparate koji bi registrovali naša zapažanja, naše trenutne misli i ideje koje obično zaboravljamo!

I koji bi nas podsećali šta tog trenutka treba da uradimo, kuda treba da odemo, šta da kažemo...

Možda ćemo za deset ili dvadeset godina mnogo ređe posećivati lekara. Možda ćemo biti u stanju da pomoću aparata postavimo sami sebi dijagnozu... Temperatura... Pritisak... Puls... Stomačna kiselina... Radi se o toj i toj bolesti. Terapija - takva i takva. Dijeta..."


"Bojim se da za petnaestak godina nećemo imati šta da radimo ako aparati budu mislili, pa čak i osećali umesto nas! - dodaje u šali austrijski naučnik Vajze. - Ne čini vam se da će postati pomalo dosadno na svetu?"


Stoprocentna zaštita od radijacije



"Moja vizija budućnosti? Eto, zamišljam sebe... za dvadeset godina... pred aparatom u svom stanu u Pizi. - rekao je italijanski naučnik Francineti. - Posmatram pustolovine jedne ekspedicije na Južnom polu. A možda čak i neki film koji se daje na Mesecu!"


"Na volim smele zalete mašte - primetio je norveški naučnik Sunde. - Ali, ubeđen sam da ćemo za dve decenije moći da "skoknemo" u Nju Delhi na neku baletsku premijeru ili na Azorska ostrva na plažu, i to svojim malim "aviončićima" čiju brzinu danas još nismo u stanju ni da zamislimo!"


Dva poznata naučnika - Amerikanac Roberts i Italijan Gati - često su u pauzama zajedno. Njihove diskusije su, kako izgleda, neiscrpne, no ipak nisu spremni da radoznalim novinarima dočaraju sliku budućnosti.

"Najvažnije je to što će se instrumenti za ispitivanje radijacije usavršiti i omogućiti da se otkriju i tačno izmere opasna zračenja - izjavio je Gati. Tako će čovek biti stoprocentno zaštićen od vrlo štetnog uticaja radijacije."

"Elektronika će igrati veliku ulogu u svim poduhvatima čoveka - rekao je Roberts. - A pre svega, ona će mu olakšati rad i stvoriti bolji, srećniji život."

Zabeležila: Nada Mijatović, obrada: Yugopapir (Sport i svet, 1961.)

Amplitudni analizator za snimanje energetskog spektra
radioaktivnog zračenja zagrebačkog instituta
"Ruđer Bošković"



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate