Ante Miročević, najbolji crnogorski fudbaler: Miljanić se bez potrebe ljuti zbog mog odlaska... (1980)

Oktobar 1980: Otišao je još jedan as: Ante Miročević, kapiten i najbolji igrač titogradske Budućnosti i standardni reprezentativac - obogatio je dugu nisku naših fudbalskili bisera u inostranstvu. "Tonkovoj" igri aplaudiraće u postojbini fudbala, u Engleskoj - postao je član drugoligaške ekipe Šefilda.

Menadžer Džeki Čarlton, slavni centarhalf engleske reprezentacije, ne krijući ambicije kluba da se plasira u prvoligaške društvo, kao glavno pojačanje angažovao je jugoslovenskog internacionalca.

- Za vreme pregovora, bio sam gost Džekija Čarltona u njegovoj kući - ispričao je Miročević pred polazak za Englesku. - Primili su me u klubu kao da sam njihov član sto godina!


Pod utiskom prvog susreta sa novom sredinom, ne može da prikrije zadovoljstvo što će karijeru nastaviti u Engleskoj. I finansijski uslovi su dobri: transfer iznosi 150 hiljada funti sterlinga!

- Čast je za svakoga da igra u kolevci fudbala, pa i u drugoligaškom klubu. To mi ne smeta, jer u Engleskoj nema velike razlike između klubova prve i druge lige.


Zašto ljutnja, Miljane?



Ne raduje se odlasku Miročevića (bar ne u ovom trenutku) savezni kapiten Miljanić. On je to nezadovoljstvo i javno ispoljio izjavom da je igrač Miročevićevih kvaliteta neophodan državnom timu.

- Ne vidim razlog Miljanićeve lutnje. Ispunio sam uslove za odlazak u inostranstvo, iskrsla mi je povoljna ponuda, pa, zar treba da je odbijem? U razgovor sa novim klubom uneta je klauzula da u svakom trenutku mogu da branim boje svoje zemlje. Miljaniću ću biti i dalje na raspolaganju kad god "plavi" budu igrali. Čak će mi poziv bili draži od ijednog prethodnog!

Miročević je od najprefinjenijeg fudbalskog soja.

Sve konce igre drži u svojim rukama, prefinjen je tehničar, uspelim potezima često gledaoce podiže na noge... Pravi majstor u baratanju loptom.

Ostaće, upamćen kao fudbaler zakasnelih priznanja. Iako je godinama blistao u timu Budućnosti, nacionalni dres obukao je prvi put - tek u 26. godini!

- Da sam bio u Hajduku ili Crvenoj zvezdi, verujem da bih sada imao više igara za državni tim. Ranije su status reprezentativca mogli da steknu samo fudbaleri iz velikih klubova. Srećom, došao je Miljanić i razbio zablude u jugoslovenskom fudbalu.



Ružna uspomena



U dvogodišnjem reprezentativnom stažu nanizao je šest utakmica za najbolju selekciju i 30 za olimpijsku reprezentaciju. Jedan od iskusnijih u olimpijskoj generaciji "plavih" bio je među najboljima, u Kijevu i Moskvi nosio je kapitensku traku.

Olimpijadu želi što pre da zaboravi, ostaće mu kao najružnija uspomena. Zato nerado komentariše moskovske dane:

- Ne bih želeo nikog da napadam. Mi, igrači, imamo najviše krivice, svi podjednako. Šta drugo da kažem, sve smo već rekli na terenu...

Očitava se nezadovoljstvo na njegovom licu, kao da je u pitanju griža savesti za blede partije u gromoglasno najavljivanom jurišu na olimpijsko zlato:

- Verujem da će biti još prilika da dokažem da je bila u pitanju samo prolazna kriza. Takva se igra više nikad neće ponoviti.


Na Morači - osam godina



Najbolji crnogorski fudbaler svih vremena teška srca se rastao od Budućnosti. U gradu na Morači proveo je deo života, a u dresu Budućnosti - nezaboravnih osam godina.

Mogao je odavno da promeni sredinu, dobijao je primamljive ponude, ali sve je odbijao. Nigde nije lepše nego u svom gradu i klubu. 

Ljudi iz Budućnosti su znali da cene "Tonkovu" vernost i nisu se mnogo kolebali da mu odobre odlazak u inostranstvo.

- Bili su vrlo korektni, izišli su mi u susret, iako to nisu bili dužni da učine.

Napominje, na kraju, da će (sa suprugom i kćerkom) pratiti rezultate Budućnosti, da će biti u mislima sa dojučerašnjim drugovima:

- Ne brinem za sudbinu Budućnosti, dok je predvodi trener Spasojević. Siguran sam, od Budućnosti će stvoriti stabilnu sredinu - da se više nikad ne strepi za prvoligaški status.

Razgovarao: Zoran Milović, obrada: Yugopapir (Tempo, 1980.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate