Džajić: Šta o svom kapitenu pričaju (lepo i manje lepo) Zvezdini igrači Bogićević, Duja, Kule, Karasi




Pa, ja strašno volim da Džaju iznerviram! To uglavnom postižem kad igramo na male goliće jer uvek igram protiv njegove ekipe koju moja uvek ubedljivo pobeđuje. To ga ponekad toliko iznervira da je u stanju da demonstrativno napusti trening




DUJKOVIĆ



- Džaja i ja smo došli u Zvezdu pre deset godina, u razmaku od nekoliko meseci. On je došao posle mene, nije imao gde da spava pa sam ga primio za podstanara. Mesec dana smo se gurali u jednom krevetu, koji je bio tesan i za mene samog a kamoli obojicu... I danas, kad odemo na neku turneju, gledam da izbegnem sobu u kojoj on spava, jer odmah se setim dana kad smo se rvali u jednom krevetu...


FILIPOVIĆ



- Za sve ono što sam postigao u fudbalu, dugujem Džaji. Da njega nije bilo ja nikada ne bih ušao u prvi tim Zvezde a time ni u reprezentaciju. Većinu golova koje sam postigao plod su njegovih izvanrednih centar-šuteva. Inače, pre svake utakmice, on me savetuje kako treba da se postavim i kad najbolje da reagujem.


BOGIĆEVIĆ



- Džaja je svakako najzaslužniji što sam se iz Maribora vratio u Zvezdu. Kada je Dojčinovski trebalo da ode u vojsku, on je predložio da se vratim u Zvezdu što je Miljan odmah prihvatio. To je bila moja šansa, ko zna kada bih, kasnije, zaigrao za Zvezdu. Nadam se da mog kapitena nisam razočarao svojim povratkom...


AĆIMOVIĆ



- Pre nekoliko godina vraćali smo se avionom u Beograd iz Rima, gde smo igrali utakmicu. Raspoloženje je bilo veselo sve dok jednog trenutka avion nije počeo da propada. Nastao je opšti haos, piloti su bili nemoćni, mi smo počeli da se ljubimo među sobom i opraštamo... Jednog trenutka Džaja mi predloži da iskočimo iz aviona jer ćemo se možda nekako spasti, ko zna. No, avion se ipak ispravio i podigao. Ne znam šta bi bilo da smo Džaja i ja iskočili malo pre toga...


KLENKOVSKI



- Ja sam sa Džajom od početka svoje karijere. Nikada jedan drugome nismo rekli nešto što bi moglo da nas zavadi, niti bih mogao sebi da dozvolim da se zamerim čoveku kao što je naš kapiten... Dok sam se nalazio u bolnici, lečeći povrede zadobijene u saobraćajnoj nesreći, jedan od prvih igrača koji su me posetili bio je Džaja...


KARASI



- Pa, ja strašno volim da Džaju iznerviram! To uglavnom postižem kad igramo na male goliće jer uvek igram protiv njegove ekipe koju moja uvek ubedljivo pobeđuje. To ga ponekad toliko iznervira da je u stanju da demonstrativno napusti trening...


NOVKOVIĆ



- Kad je sudija isterao Džaju na onoj utakmici, protiv Karl Cajsa, ja sam bio jedan od onih koji su ga umirivali. On je nameravao da udari sudiju jer ga je zaista nepravedno isterao napolje. U toj opštoj gužvi, Džaja me je slučajno udario u bradu i ja sam pao kao pokošen. Međutim, smogao sam snage da odmah ustanem i onako umirujem. Nije mi bilo lako, kao ni nama svima. Džaja je džentlmen na terenu, ali sudija je prevršio tada svaku meru.


JANKOVIĆ



- Džaja je prijatelj nad prijateljima. Kad, recimo, igram loše, on me teši i govori da će idući put biti bolje. Zato posle svake utakmice njega pitam kako je bilo jer sam siguran da će mi on to najpoštenije kazati. Džaja me i za vreme igre savetuje šta da radim a naročito u kojem trenutku da centriram kako bi Filipović postigao gol...


ANTONIJEVIĆ



- Pre nekoliko godina trebalo je da odem iz Zvezde u neki drugi tim zbog nediscipline. I kada sam pomislio da je sve gotovo - Džaja je na Savetu igrača predložio da mi Miljan oprosti jer ima moje obećanje da se takve i slične greške neće ponavljati. Posle nekog vremena, na Džajinu intervenciju, vraćen sam u prvi tim Zvezde. Otada nisam pravio gluposti koje bi ugrozile moj opstanak u timu...


KRIVOKUĆA




- Posle onog slučaja sa avionom i bekstvom sa aerodroma, pročitam negde Džajinu izjavu u kojoj je on kategorički tražio da napustim klub. To me je mnogo naljutilo jer smo Džaja i ja bili odlični prijatelji. Kad se Džaja vratio s turneje, pokažem mu isečak i pitam šta to znači. On, međutim, kaže da to nikome nije izjavio niti bi to rekao za bilo koga a kamoli za mene.. Tako smo ostali i dalje prijatelji i bilo mi je krivo što sam poverovao nekom novinaru a ne Džaji...

Obrada: Yugopapir (Karavan, septembar 1971.)


Podržite Yugopapir: FB TW Donate