Borut Bassin Taubi: Kako je naš najmanji i najmlađi košarkaš - izluđivao američke divove (1967)



Ne razumem, zašto zabranjujemo dugu kosu. To je za mene diskriminacija i krnjenje lične slobode mlade generacije. Moji klupski drugovi nagovorili su me pre odlaska u Madrid, pa sam otišao i ošišao se... ali uspeli su prvi i poslednji put!

Nezaboravna priča Boruta Basina još uvek nas vraća u senzacionalnu noć na stadionu Nacional: Jugoslavija - SAD 69:59 u odlučnim utakmicama šampionata sveta u Santjagu de Čile 1966.

Američki divovi u dresovima SAD dotrčali su na parket u belim, svilenim dresovima:

Kendal Rajn (215 cm), Leon Klark (210 cm), Džaj Miler (205 cm)...

Ali, ipak - "'heroj noći", postao je najmanji i najmlađi pod reflektorima: Borut Basin.

Borut je u dirigentskim akcijama u alternaciji sa Daneuom, artističkim i žonglerskim driblinzima sasvim izludeo američke centre, temperamentnim uletanjima i neuporedivim refleksom sakupio mnoge odbijene lopte ispod koševa - Jugoslavija je postala svetski šampion.

Čileanski dnevnik "El Merkurio" zapisao je tada:

"Košarka za bogove!"

Aleksandar Nikolić je uporno tvrdio da je Basin premalen za reprezentaciju Jugoslavije ...

Ali je Ranko Žeravica već na prvim utakmicama na svetskom šampionatu u Santjagu de Čile uvideo da je "Taubi" sa svojom brzinom, temperamentom i refleksom idealan čak i za njegove odbrambene kombinacije protiv "velesila" Brazila, SSSR i SAD, koje su doputovale u Čile sa centarforovima visokim preko 210 cm ...

Borut Basin je ipak zaigrao sa "zlatnim dečacima" Daneuom, Koraćem, Cvetkovićem, Skansijem ... i "El Merkurio" je zapisao:

"Košarka za bogove ... "


Borutov najzapleteniji put do koša



Plavokosi Borut Basin oduševio je milione ljubitelja košarke na dramatičnim utakmicama sa belgijskim šampionom Rasingom i na finalnom turniru za "Evropski kup" - Olimpija je poražena sa ... ali je Basin ipak ostao najzapaženija ličnost evropske revije košarke.

- Šta vas je u košarci uvek najviše oduševljavalo?

- Dinamika, brzo menjanje rezultata, žonglerstvo, munjeviti kontranapadi ... rezultat je uvek neizvestan do poslednje sekunde.

- Vaši novi zadaci u reprezentaciji Jugoslavije i petorki Evrope?

- Na festivalu evropske košarke očekujem visoku pobedu reprezentacije Evrope nad novim evropskim šampionom Realom, koji je prvi samo zahvaljujući temperamentnim gledaocima i neobjektivnim sudijama ... zato ćemo igrati za publiku! 

U plavom dresu sa brojem 4 na svetskom šampionaitu u Montevideu očekuju me mnogo odgovorniji zadaci: mislim, da je naše prvo mesto iz Santjaga de Čilea neponovljiv uspeh ... ali se nadam, da ćemo ponoviti odlične igre sa svetskim velesilama - SAD, SSSR i Brazilom.

- Šta razmišljate za vreme utakmice? Ponekad se ima osećaj, da ste izabrali najzapleteniji put do koša?

- U munjeviitim akcijama nema vremena za razmišljanje... ali mislim da su moje akcije rezultat improvizacije i trenutne inspiracije ...

Sportska dvorana u Tivoliju sada ima novoga heroja - Boruta Basina, koji ima u svojim mladenačkim transformacijama ličnosti mnoge svetle i ponekada dramatične fragmente:


  • prijateljstvo s mladima, koji su jednoglasni zagovornici njegovoga temperamenta; 



  • vragolanstvo, koje u njegovom mladenačkom okviru i veselim životnim kombinacijama nije huliganstvo; 



  • svojstveni nemir, koji u Basinovom portretu prelazi iz životne, ponekad, u avanturističke filozofije i košarkašku virtuoznost, koja je zablistala u punom sjaju u Moskvi, Madridu ...


... I još posebno istorijskom pobedom Jugoslavije 69:59 sa SAD u Santijagu de Čile 1966.

Sportska priča o Borutu Basinu započela je pre dvanaest godina isto tako u Tivoliju ... ali na starom, peščanom igralištu AŠK Olimpije između zelenih parkova uz Celovšku cestu.


Prvi profesor košarke: Ogrin



Roman Ogrin prvi trener Basina, ima još i danas zapisane u starom, oguljenom notesu podatke o pioniru Borutu Basinu: plavokosi dečak je sa velikim talentom, dovitljivošću i iskrenošću, malim dečačkim vragolanstvom i izvanrednim osećajem za dribling i ostale tehničke elemente.

Borut Basin je u zaista rekordnom vremenu osvojio tri najvidnije sportske oznake: "prva savezna liga"... "državni reprezentativac" ... "svetski šampion".

Skromni i mirni Roman Ogrin prepustio je ambicioznoga štićenika posle šest godina napornoga rada u košarkašku školu inž. Borisa Kristančiča.

Skoro anonimni ljubitelj sporta Roman Ogrin otkrio je zvezdu, koja će biti još dugo neobjašnjiv fenomen i zagonetka za najbolje trenere sveta: Bisnela, Rubinija, Fernandeza ...

Novinar Drago Kranjc je zapisao u "Sportskim novostima":

"Urednik madridskog sportskog dnevnika "Marca" Ferdinandis Cuesto upitao me je posle utakmice Real - Olimpija:

"Recite nam, ko je otkrio Basina, ko je bio njegov prvi trener?"

Cuesto me je zamolio, da prenesem u Ljubljanu poruku:

"Sinjoru Ogrinu, moje čestitke! Takvi igrači ne rađaju se svaki dan. To je fantastično!"



Sa desne strane ispaljuje rakete



Ferdinandis Cuesto je ujedno zapisao u svoj novinarski notes:

Borut Basin

Datum i mesto rođenja: 6. juna 1944. u Ljubljani.

Student četvrtog semestra Ekonomskog fakulteta

Visina: 178 cm. Težina: 77 kg.

33 nastupa u reprezentaciji Jugoslavije.

Međunarodni debi i prvi koš u seniorskom dresu: Padova 1959.

Prvi put na evropskom šampionatu: Lajpcig 1963.

Svetski šampion: Santjago de Čile 1967.

Temperamentan, izvanredan refleks, virtuozna tehnika, savršena dodavanja, efikasnost sa desnoga ruba: "rakete".

Borut Basin još uvek razmišlja i o Romanu Ogrinu:

- Da - tada je za dečake u Ljubljani bila "moda" - košarka ... kao danas bit muzika! Daneu se preselio iz Maribora i svi mi pioniri sanjali smo o njegovom svojstvenom stilu i trčali za košarkaškom loptom. Daneu je značio za nas i slovenačku košarku nedostižni ideal... kao Cerar u gimnastici!

Roman Ogrin je sa istrajnošću i jednostavnom ali efikasnom logikom tražio po ljubljanskim školama nove talente.

Sa jednakim uzbuđenjem sećam se prvog susreta sa Ogrinom ... kao i prve utakmice u istom dresu sa Daneuom.


Bit muzika me zagreje kao košarka



- Za vreme američke turneje, zimus, gledao sam TV-emisije sa sastavom Mankis (majmuni) koji su u Bostonu, Majamiju i ostalim velikim gradovima, koje smo posetili, veoma popularni. Oni su zaista spektakl ... i ubeđen sam, da će doći vreme kada će bit muzika osvojiti jugoslovensku televiziju... i njene najpopularnije emisije.

Zaista i sam ne znam, šta me najviše oduševljava u bitu: ritam, svojstveni muzički izraz, svojstvena vatra, koja me zagreje - kao košarka ili moja vespa ...

Ne razumem, zašto zabranjujemo dugu kosu.

To je za mene diskriminacija i krnjenje lične slobode mlade generacije.

Moji klupski drugovi nagovorili su me pre odlaska u Madrid, pa sam otišao i ošišao se... ali uspeli su prvi i poslednji put!


Borut Basin je brz i u svim životnim situacijama: mnogo puta već sam jurio njegovom vespom ("Vespa Sport Special") sa ljubljanskom registracijom 17344 na moje novinarske izlete.

Basin je uvek oduševljen za munjevite odluke i zato su njegovi sportski idoli i Oskar Robertson, Žan-Klod Kili i Mihail Talj.

Na gorenjskoj magistrali Ljubljana - Bled, za vreme jurnjave na desetu šahovsku partiju meča Talj - Larsen u okviru turnira kandidata, samo sam još jednom uvideo, da je Basin jednak u svim životnim epizodama: munjevit, brz, jednostavan i samouveren.

- Moj vozački rekord na betonskim cestama je 120 km na sat, kada sam na vespi bez štitnika i sam... Sudija za prekršaje moj je stari prijatelj ... i najviša kazna do sada bila je 15.000 dinara.

Napisao: Aleksandar Pasternjak, obrada: Yugopapir (Tempo, maj 1967.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate