Za društvo se nikada ne može reći da je bilo probrano. Rame uz rame bili su šminkeri i "pravoverni" pankeri u obaveznim "Destroy" majicama i crnim kožnim jaknama. U svakom slučaju, svi su bili raspoloženi za koncert, pa čak i oni najumorniji koji su u Zagreb stizali popodnevnim vozovima
*****
U podnaslovu ovog značajnog kulturnog
događaja stajalo je "Festival moderne muzike". Opravdanje
ovakve namere nije izostalo.
Organizatori Bijenala, SIZ za kulturu
Zagreba i Koncertna direkcija, uz pomoć JRT, RTZ i velikog broja
institucija i centara za kulturu i infrormisanje iz zemlje i
inostranstva, pobrinuli su se da naprave što raznovrsniji i
maštovitiji izbor moderne muzike.
Umetnici iz Kanade, Italije, SAD, SR Nemačke, Engleske, Jugoslavije, Francuske, SSSR, čitavu nedelju i danju i noću animirali su publiku.
A bilo je zaista svega, muzike u njenoj najpunijoj formi: izvedena su muzičko-scenska dela, pantomima, dogovarani muzički kabarei i kasna noćna druženja sa pesnicima-satiričarima, svirana je eksperimentalna i elektronska muzika, nastupila je, konačno, i Zagrebačka filharmonija.
Pored tih "ozbiljnih" i manje ozbiljnih svirača i fantasta, koji su tokom nedelje punili dnevne emisije iz kulture i kulturne rubrike raznih časopisa, nastupili su i nosioci one struje u muzici koju su nedalekovidi i uskogrudi ljudi davno proglasili kontrakulturom, a koja je, hvala bogu, doživela i trenutke da joj se punopravnost i zrelost prizna i kod nas - rok muzičari.
"Električni orgazam", "Laboratorija zvuka", "Classix Nouveaux", "Haustor", "Šarlo akrobata" i "Gang Of Four" imali su čast da svojom svirkom stave tačku na jednu veoma složenu muzičku rečenicu koju su ove godine u Zagrebu ispisali njihovi istomišljenici iz svih krajeva sveta.
Umetnici iz Kanade, Italije, SAD, SR Nemačke, Engleske, Jugoslavije, Francuske, SSSR, čitavu nedelju i danju i noću animirali su publiku.
A bilo je zaista svega, muzike u njenoj najpunijoj formi: izvedena su muzičko-scenska dela, pantomima, dogovarani muzički kabarei i kasna noćna druženja sa pesnicima-satiričarima, svirana je eksperimentalna i elektronska muzika, nastupila je, konačno, i Zagrebačka filharmonija.
Pored tih "ozbiljnih" i manje ozbiljnih svirača i fantasta, koji su tokom nedelje punili dnevne emisije iz kulture i kulturne rubrike raznih časopisa, nastupili su i nosioci one struje u muzici koju su nedalekovidi i uskogrudi ljudi davno proglasili kontrakulturom, a koja je, hvala bogu, doživela i trenutke da joj se punopravnost i zrelost prizna i kod nas - rok muzičari.
"Električni orgazam", "Laboratorija zvuka", "Classix Nouveaux", "Haustor", "Šarlo akrobata" i "Gang Of Four" imali su čast da svojom svirkom stave tačku na jednu veoma složenu muzičku rečenicu koju su ove godine u Zagrebu ispisali njihovi istomišljenici iz svih krajeva sveta.
Posle nekoliko otkaza
Čuđenje će možda malo spasti ako
kažemo da su dve rok večeri uvrštene u program Bijenala tek pre
dva meseca, kada su neki od predviđenih učesnika otkazali dolazak.
Evo šta o toj situaciji kaže Dražen Vrdoljak, novinar Radio-Zagreba, inače ove godine zadužen za rokerski deo Bijenala:
Evo šta o toj situaciji kaže Dražen Vrdoljak, novinar Radio-Zagreba, inače ove godine zadužen za rokerski deo Bijenala:
- Mene su zadužili da odaberem program za te dve večeri, a
desilo se da je u to vreme jedan od "Jugotovonih" ljudi
išao u London, pa sam mu dao spisak od desetak grupa, čije
kompanije imaju ugovor sa "Jugotonom". Posle nekoliko odbijenih ponuda, naišao je
na "Classix Nouveaux" koji su odmah pristali da dođu, a
zatim i "Gang Of Four". Od naših grupa, učešće su mi
otkazali "Idoli", pa je umesto njih u kombinaciju upao
"Šarlo akrobata".
Prvo veče: Šminkeri uz pankere
Zagrebački, beogradski i ko zna još
koji pankići žurili su kroz hladni i vlažni Zagreb sa "Solid Gold" albumom koji je istog dana izašao. U Press-centru je bilo
još dosta karata za koncert, po ceni od 120 i 150 dinara (Magazin Zdravo je koštao 15 dinara - op. Y.) ali oni
kojima je stvarno bilo stalo da dođu kupili su ih još nekoliko dana
ranije.
Oko osam, kada su zasvirali Gile i
kompanija - bilo je oko hiljadu ljudi u zagrebačkom Domu sportova.
Za društvo se nikada ne može reći da je bilo probrano. Rame uz rame bili su šminkeri i "pravoverni" pankeri u obaveznim "Destroy" majicama i crnim kožnim jaknama. U svakom slučaju, svi su bili raspoloženi za koncert, pa čak i oni najumorniji koji su u Zagreb stizali popodnevnim vozovima.
Za društvo se nikada ne može reći da je bilo probrano. Rame uz rame bili su šminkeri i "pravoverni" pankeri u obaveznim "Destroy" majicama i crnim kožnim jaknama. U svakom slučaju, svi su bili raspoloženi za koncert, pa čak i oni najumorniji koji su u Zagreb stizali popodnevnim vozovima.
"Električni orgazam" je u Zagrebu - koji
je Giletu, Marini, Jovecu i Ljubi drugi dom - isto toliko popularan
kao u Beogradu, pa ljubiteljima zvuka beogradskih podruma kao ni
slučajnim kupcima "Paket aranžmana" nije bilo teško da
pevaju sa svojim mezimcima.
A ovi ih, kao i ranije, nisu izneverili.
Standardni repertoar od pet-šest kompozicija odsvirali su žestoko i u jednom dahu, uz obaveznu Giletovu vokalnu i scensku paranoju i Ljubino divljanje za klavijaturama i povremeno mikrofonom, gde mu je smetao snimatelj Televizije Zagreb.
Zvuk u sali je bio standardno nejasan, a lajt-šou neusklađen i monoton.
Moj utisak o "Orgazmu" se ne poklapa sa reakcijom publike. Mislim da se ponavljaju i da grupna i pojedinačna inventivnost srlja nadole.
A ovi ih, kao i ranije, nisu izneverili.
Standardni repertoar od pet-šest kompozicija odsvirali su žestoko i u jednom dahu, uz obaveznu Giletovu vokalnu i scensku paranoju i Ljubino divljanje za klavijaturama i povremeno mikrofonom, gde mu je smetao snimatelj Televizije Zagreb.
Zvuk u sali je bio standardno nejasan, a lajt-šou neusklađen i monoton.
Moj utisak o "Orgazmu" se ne poklapa sa reakcijom publike. Mislim da se ponavljaju i da grupna i pojedinačna inventivnost srlja nadole.
"Laboratoriji zvuka" je ovo
bio prvi koncert u Zagrebu i čini mi se da su se potpuno uspešno
predstavili. Čitav nastup ko-zna-koliko-brojne postave
podsećao je na predstavu Pajtonovog letećeg cirkusa.
Samopouzdan, zaokružen scensko-muzički nastup objedinio je furioznu, do perfekcije uvežbanu svirku predvođenu braćom Vranešević i bleštavi provokativni nastup glasova, grudi i nogu ženskog dela grupe.
Uz pomoć malog Vilmoš-kauboja, Petra i Irene Čelik i dve zgodne balerine, Laboratorija je završila svirku izvodeći jedan hevi-metal "Poletarac".
Lucidno, vedro i vešto.
Samopouzdan, zaokružen scensko-muzički nastup objedinio je furioznu, do perfekcije uvežbanu svirku predvođenu braćom Vranešević i bleštavi provokativni nastup glasova, grudi i nogu ženskog dela grupe.
Uz pomoć malog Vilmoš-kauboja, Petra i Irene Čelik i dve zgodne balerine, Laboratorija je završila svirku izvodeći jedan hevi-metal "Poletarac".
Lucidno, vedro i vešto.
"Classix Nouveaux" je grupa o
kojoj smo svi vrlo malo znali pre koncerta, pa se njihovom delu
programa prišlo s malo rezerve. Međutim, bilo je dovoljno desetak
minuta da njihovu svirku, sa jedne strane žestoku, s druge,
umetnički obojenu, a uz sve to i igrivu, prihvati cela sala.
Nemirni, maštoviti tonovi gitare Gerija Stedmena, raspevanog basa Mika Svinija, izražajnih sola Sela Sola na mikro-mugu i njegovih nadrealističkih i izuzetno efektnih glasovnih afektacija, kao i razigrano bubnjanje Bi Pi Hardinga oduševili su publiku.
Momke iz južnog Londona svrstavaju u red sa "Spandau Baletom", ali je njihova muzika daleko određenija i čvršća.
Možda bi i poređenje sa ekspresivnom muzikom grupe "The Skids" takođe našlo mesta u opisu "Classix Nouveaux".
U svakom slučaju, izvrsno.
Publika ih je dva puta zvala na bis i oni su bili oduševljeni.
Nemirni, maštoviti tonovi gitare Gerija Stedmena, raspevanog basa Mika Svinija, izražajnih sola Sela Sola na mikro-mugu i njegovih nadrealističkih i izuzetno efektnih glasovnih afektacija, kao i razigrano bubnjanje Bi Pi Hardinga oduševili su publiku.
Momke iz južnog Londona svrstavaju u red sa "Spandau Baletom", ali je njihova muzika daleko određenija i čvršća.
Možda bi i poređenje sa ekspresivnom muzikom grupe "The Skids" takođe našlo mesta u opisu "Classix Nouveaux".
U svakom slučaju, izvrsno.
Publika ih je dva puta zvala na bis i oni su bili oduševljeni.
Drugo veče: Do usijanja
Drugo veče je u Zagrebu bilo lepo i
vedro, kao stvoreno za dobar koncert. Pre podne je bilo strahovanja
da "Gang Of Four" neće doći zbog birokratskih komplikacija na italijanskoj
carini. Gil, King, Bernhem i Alen su ipak došli.
Koncert je počeo na vreme. Ponovo isti
sastav publike - samo tri puta uvećan.
"Haustor" mogu da otvore svirku. Od prvog tona se oseća razlika u odnosu na jučerašnji zvuk - oprema čuvenog londonskog benda i profesionalac za miks-pultom približavaju zvuk u sali onome na ploči. Rundek i kompanija su svirali rutinski, znači vrlo dobro.
Tih dana su završavali snimanje velike ploče pa su zvučali izvrsno izbalansirano, a novi aranžmani dopadljivo.
Njihova teatarsko-kabaretska muzika i sumorna kritika sveta zadržali su sok i mislim da će ploča biti još jedan biser jugoslovenskog novog talasa.
Svirali su kratko, sa jednim bisom.
"Haustor" mogu da otvore svirku. Od prvog tona se oseća razlika u odnosu na jučerašnji zvuk - oprema čuvenog londonskog benda i profesionalac za miks-pultom približavaju zvuk u sali onome na ploči. Rundek i kompanija su svirali rutinski, znači vrlo dobro.
Tih dana su završavali snimanje velike ploče pa su zvučali izvrsno izbalansirano, a novi aranžmani dopadljivo.
Njihova teatarsko-kabaretska muzika i sumorna kritika sveta zadržali su sok i mislim da će ploča biti još jedan biser jugoslovenskog novog talasa.
Svirali su kratko, sa jednim bisom.
Koja, Milan i VD, iliti "Šarlo
akrobata", krenuli su besno i izuzetno raspoloženi. Milanova
nekontrolisana gitara počela je da uništava pojačalo, a VD za
bubnjevima i Koja na basu divlje su grizli naš mozak zahvaćen
opštim vrtlogom.
Izazvana mikrofonija, strašni vriskovi i virtuozna buka bubnjeva, zvučali su kao napad na naše uši, posle hladnog i preciznog zvuka "Haustora".
Momci su se setili da odsviraju i nekoliko starih stvari, kao "Stojadina" na primer, što je za svaku pohvalu.
Šarlo je bio pravi uvod za ono što je dolazilo.
Izazvana mikrofonija, strašni vriskovi i virtuozna buka bubnjeva, zvučali su kao napad na naše uši, posle hladnog i preciznog zvuka "Haustora".
Momci su se setili da odsviraju i nekoliko starih stvari, kao "Stojadina" na primer, što je za svaku pohvalu.
Šarlo je bio pravi uvod za ono što je dolazilo.
"Gang Of Four" nastup je
počeo potpunim mrakom, kontra-činelom Hjuga Benhema i kuckavim
basom Dejva Alena - "Paralysed" sa "Solid Gold" albuma.
Iz mraka izranja Andi Gil povijene glave i otkida čuvene akorde iz svog naručja.
Za njim na scenu iskače Džon King i usijana svirka počinje. To usijanje, kako na sceni, tako i u našim mislima trajaće do kraja koncerta.
Smenjuju se stvari sa prvog i drugog albuma, ali u ušima ostaje da bruji i draži ona neverovatna gitara, gitara koja nas čita i preobraćuje. King je neobuzdan. Ritam sekcija pulsira, diše ubrzano i uzbuđeno, a opet tako nenormalno hladno i odmereno, gotovo programirano.
"Gang Of Four" vas svojom svirkom i tekstovima ismevaju, izvrgavaju ruglu, oni su zlobni i moćni. Jezivi realisti. A nekontrolisani zvuci šaraju salom i pogađaju ravno u mozak i srce.
Svirka je nemilosrdna. Mi ne bismo da ikada završe. Ali oni to čine.
Nije nam teško da ih pet minuta čekamo na prvi i još dva-tri na drugi bis.
Njih će iskoristiti da nam odsviraju davni "It's a Factory" i najnoviji "To Hell With Poverty" singl. Oba odlično zvuče.
Napisao: Zoran Božić, obrada: Yugopapir (Zdravo, maj 1981.)
Iz mraka izranja Andi Gil povijene glave i otkida čuvene akorde iz svog naručja.
Za njim na scenu iskače Džon King i usijana svirka počinje. To usijanje, kako na sceni, tako i u našim mislima trajaće do kraja koncerta.
Smenjuju se stvari sa prvog i drugog albuma, ali u ušima ostaje da bruji i draži ona neverovatna gitara, gitara koja nas čita i preobraćuje. King je neobuzdan. Ritam sekcija pulsira, diše ubrzano i uzbuđeno, a opet tako nenormalno hladno i odmereno, gotovo programirano.
"Gang Of Four" vas svojom svirkom i tekstovima ismevaju, izvrgavaju ruglu, oni su zlobni i moćni. Jezivi realisti. A nekontrolisani zvuci šaraju salom i pogađaju ravno u mozak i srce.
Svirka je nemilosrdna. Mi ne bismo da ikada završe. Ali oni to čine.
Nije nam teško da ih pet minuta čekamo na prvi i još dva-tri na drugi bis.
Njih će iskoristiti da nam odsviraju davni "It's a Factory" i najnoviji "To Hell With Poverty" singl. Oba odlično zvuče.
Napisao: Zoran Božić, obrada: Yugopapir (Zdravo, maj 1981.)
