Ahmet Muminović: Crtanje stripova - najlepši i najlakši posao na svetu ako se voli ono što se se radi




Kada se govori o Ahmetu Muminoviću ne može se prećutati njegov dragoceni saradnik - supruga koja mu, na primer, pomaže oko veoma bogate mikroteke u kojoj je skupljena velika istorijska građa. Nije ni potrebno naglasiti koliko ona znači prilikom stvaranja stripova, jer je sve što Ahmet nacrta autentično, propušteno kroz filter istorijskih činjenica

Mart 1983: "Ne treba pisati o crtačima stripa, nego o njihovim junacima" rekao nam je uz smešak Ahmet Muminović, jedan od poznatih i priznatih autora domaćeg stripa. Ipak, složio se s konstatacijom da je strip jedna vrsta estrade. Taj javni nastup razlikuje se od onog uobičajenog samo po tome što je izvođač u drugom planu. Uvažavajući tu činjenicu bio je spreman da "plati danak" popularnosti i ispriča nam nešto o sebi.


*****


Ahmet Muminović
(foto: Strip zabavnik)
I tako krenusmo, kako bi drukčije, nego iz početka. Ahmet Muminović se rodio u bosanskoj varošici, Gornjem Vakufu, 1945. godine.

Srednju školu završio je u Bugojnu, putujući svakodnevno sporim, ali dragim ćirom.

- Iz tog perioda ostala mi je ljubav prema lokomotivama, jer su me u sećanjima vezivale za onu staru, garavu koja je godinama bila svedok mojih mladalačkih maštanja, prvih ašikovanja, drugarstva i svega onoga što je u životu čoveka lepo. 

Kasnije sam, preplićući tu ljubav prema lokomotivi i onu prema sinu, nacrtao meni najdraži strip "Dečak i lokomotiva".

Sigurno zaključujete da je dečak iz priče moj sin.

Stvorio sam četiri epizode ovog stripa.

Ahmet je posle srednje škole završio studije istorije u Sarajevu.

Na drugoj godini počeo je da sarađuje u "Malim novinama" gde je i danas zaposlen kao likovni urednik.


Nikolino - strip moje mladosti



Moj prvi strip zvao se "Nikolino". Njegova radnja se događa krajem XVII veka. Dubrovčanin Nikolino i njegov prijatelj i vodič Emir, iz epizode u epizodu, dobijaju zadatke od Dubrovačke republike da u Carigrad prenesu porez koji Dubrovnik plaća sultanu.


Na putu, sa hrpom zlata (12.000 dukata) doživljavaju razne avanture. U veoma napetoj radnji, dukate čas gube, čas opet nalaze, kažnjavajući ljudsku pohlepu.

Kao borci protiv nasilja i nepravde u tom burnom vremenu kreću se između tri vojske - Mletaka, Austrijanaca i Turaka. Oni brane potlačene, pa se sukobljavaju sa sve tri vojske. To je, u stvari, večna borba protiv militarizma.

Dve epizode ovog stripa objavio sam u "Malim novinama", a docnije, sledećih sedam išlo je u dnevnim kaiševima "Oslobođenja".

Nikolino je junak koji me i danas zaokuplja.


Revolt protiv lošeg



Kao istoričara, njega je prebogata riznica naše prošlosti stalno izazivala da po njoj traga i napaja se zanimljivostima kao na kakvom nepresušnom zdencu. Tako je nastalo desetak epizoda, od po četiri table stripovanih biografija (Njegoš, Gubec, Karadžić...)

- Crtež je postao moj način izražavanja. Pretočio sam u strip priču o jednoj devojčici i dvojici dečaka koji imaju sopstveni TV studio i ubacuju se "divlje" u program televizije, oduševljavajući gledaoce svojim avanturama. Bilo je tu revolta protiv lošeg televizijskog programa.

"Tom protiv rasturača droga" je moj sledeći strip. Objavljen je u "Večernjim novostima".

Docnije, dolaze aranžmani sa novosadskim "Dnevnikom". Posle veoma uspele televizijske serije "Valter brani Sarajevo" ja sam nacrtao desetak epizoda ovog stripa koji je preveden i objavljen i u Kini.

"Moja domovina"



- U "Strip zabavniku" dugo je izlazila serija pod nazivom "Moja domovina", vaši čitaoci se toga verovatno i sećaju. Ona je crtežom i tekstom govorila o zanimljivostima iz naše zemlje. Nešto poput Riplija, ali teme su naše, a uz to je i odgovarajući crtež.


Na sličan način, sa po tri slike u kaišu, obradio sam i stare zanate, koji su bili objavljivani u reviji SAM. Tu seriju su docnije preuzeli izdavači iz SR Nemačke.

Za "Male novine" Ahmet je nacrtao nekoliko epizoda stripa "Kurir Rade", opisujući sudbinu jednog dečaka u ratu na veoma realistički način. Za ovaj strip, sam je napisao scenario.

Međutim, radeći na temu narodnooslobodilačke borbe, on je po scenariju Dragana Markovića nacrtao i preko šesto tabli stripa "Otpisani".

Ali, vratimo se na početak Muminovićevog druženja sa stripom.



Po receptu urednika



- U vreme kada sam ja počinjao, domaći strip i nije bio ono što je danas. On je, tek stidljivo tražio svoje mesto pod suncem. Kada sam svoje prve radove ponudio "Večernjim novostima" urednici su od mene zatražili da oponašam Rejmonda, smatrajući ga vrhuncem crtačkog umeća.

Tako sam, protiv svoje volje, godinama bio pod uticajem A. Rejmonda i dugo mi je trebalo da ga se oslobodim.

Ja sam, naime, oduvek nastojao da izgradim svoj sopstveni stil. No, ja u svakom slučaju cenim rad drugih crtača i naročito mi se dopada Herman jer je pomirio umetnički i komercijalni zahtev.

Od stripova, recimo, veoma rado pročitam "Asteriksa". Međutim, ja najrađe crtam po svom scenariju, na svoj način.

Kada se govori o Ahmetu Muminoviću ne može se prećutati njegov dragoceni saradnik - supruga koja mu, na primer, pomaže oko veoma bogate mikroteke u kojoj je skupljena velika istorijska građa.

Takvu privatnu arhivu, u tom obliku i obimu, gotovo da nema niko u nas. Nije ni potrebno naglasiti koliko ona znači prilikom stvaranja stripova, jer je sve što Ahmet nacrta autentično, propušteno kroz filter istorijskih činjenica.



Neverovatne istine



Najnoviji projekat ovog autora je serija "Neverovatne istine". To su kratki stripovi o čudnim događajima koji su se odigrali ali su na ivici nemogućeg. Svaka priča ima po šest tabli.

- Smatram da će ovaj strip naći čitaoce i van granica naše zemlje.

Radeći po scenarijima drugih, on je pored već pomenutih nacrtao i četiri epizode od po šezdeset strana Velikog Bleka, a upravo radi na stripu "Lun".

- Ovaj scenario me je "izazvao". Smatram da je veoma dobar. Scenarista S. Obradović je majstorski uradio svoj posao. Želeo bih da napomenem da mi imamo veoma talentovanih scenarista. Dragan Marković je jedan od vrhunskih. Dobar scenario je preduslov za dobar strip. "LUN" će, siguran sam, doživeti uspeh jer je lik uzet iz literature.


- Znači, rad na "Lunu" tek predstoji. A koji su još planovi za budućnost?


- Počeo sam s "Nikolinom", pa bih želeo da tako i završim. Taj strip ima sve uslove da ga naši čitaoci zavole, a s obzirom da smo mi zemlja koja je u odnosu na Zapad egzotična, on bi, po mom mišljenju, imao uspeha i u inostranstvu.


- Na kraju razgovora, pitanje: da li je crtanje težak posao?


- Tvrdim da je to najlepši i najlakši posao na svetu ako se voli ono što se se radi.

Napisao: R. Popovski, obrada: Yugopapir (Strip zabavnik, mart 1983.)




Podržite Yugopapir: FB TW Donate