Srećna Nova 1991: Ko je i šta nam priprema Isak Džirlo, tvorac "džirlo proizvoda za džirlo narod"...



I tako se Džirlo sprema za čuvenu nastupajuću 1991. Svi nam prete dogodovštinama u toj godini i možda će nam Džirlova pretnja najlakše pasti

Proglasili su ga - davno to beše - tehnomenadžerom i protivnikom samoupravljanja, a on, Isak Džirlo, poče da prodaje šibice pod svojim imenom. Sada mu je "Džirlo" zaštitni znak, a devojke koje reklamiraju njegove "sitnice", imaju ulogu provokatora. Baš tako kaže tvorac najzagonetnijeg spota na našem tržištu.


*****



Seđimo u foajeu sarajevskog hotela »Evropa«. »Stara dama« zadržala je šarm prošlih vremena. Čak se i gosti tako ponašaju - kafa se pije sporo, novine se dugo prelistavaju i vode beskonačni razgovori.

No jednog momenta sve se poremeti.

Sa oblakom snega, u salu uleće pomalo čudan čovek: veliko čelo, razbarušena duga kosa ispod koje proviruju špicaste uši tako da pridošlici daju izgled kao da je iz nekog naučno-fantastičnog filma.

Čovek, kao da je na rolšuama, napravi krug po sali, pa se zaustavi ispred našeg stola i sede, iako nas nikad nije video, pa reče:

- Zdravo. Hajde, odmah da radimo, jer nemam mnogo vremena. A znam šta ćeš prvo da me pitaš: šta je to džirlo? E pa vidiš, to sam ti ja. Zovem se Isak Džirlo. Nemoj da me slikaš. Jer, danas bi mnogi bezvrednjaci sve dali, samo da stanu ispred televizora ili da ih smeste u novine. 

A ja pravim kontraintrigu. Slikam se samo s leđa. To ti je manipulacija sa psihom kupca. Jer, nema biznisa bez trača. Uostalom, i ceo Holivud počiva na intrigama.


Mlađani direktor



Stiže nam i druga kafa. Džirlo je brzo ispi i nastavi da priča:

- Ja sam ti Sarajlija. Tu sam završio Ekonomski fakultet i magistrirao na marketingu. Ubrzo sam postao direktor jedne radne organizacije. U stvari, sa 24 godine bio sam najmlađi direktor i magistar u Jugoslaviji.

Krenuo sam na posao sa puno žara i elana, uostalom, kako i danas radim. Donosio sam firmi milijarde poslova, radili smo izvrsno i zarađivali.

A onda, kao iz vedra neba, 1977. godine tako dobro poslovanje nije odgovaralo mnogima, jer kud je smeo jedan balavac da radi uspešno a oni matorci su sahranjivali firme. Proglase me tehnomenadžerom i da sam protiv samoupravljanja, pa pravac na ulicu...

Tri godine sam bio bez posla. Gde god sam počeo da radim, ubrzo je zazvonio telefon i opet na ulicu.

- Ne delujete ogorčeno dok pričate o samoupravljanju?

- Jok, brate! Sve je to normalno kad u jednoj zemlji ne deluju ekonomski zakoni. Pa čim malo digne glavu neko ko je sposobniji, moraju da mu je skinu. Tako sam ja mukotrpno gradio svoj imidž sve do »džirlo« devojaka - manekenki koje govore.

- To, verovatno, mislite na onu devojku koja se pojavi na ekranu i histerično cikne: »Za džirlo narod - džirlo proizvodi«.

- E, tačno to. Ja sam tom spotu dao nadrealizam. Nešto sam nagovestio, a svakom sam prepustio da misli šta je to. Manekenke koje govore za mene su samo bočni biznis. U stvari, samo trošak i stvaranje imidža, dobre reklame, a to je moguće postići jedino preko žene. 

Mnogi mi zameraju da devojke loše izgledaju. One deluju onako kako ih ja prikažem, a cilj mi nije privlačnost, nego provokacija. Po njoj pamtiš ono što je u spotu.

Na primer, u poslednjem spotu pojavljuje se devojka koja govori za dve oktave više. Vrišti kao da je došla iz ludnice. Ona je to morala da ponovi ispred kamere 400 puta, dok stvarno nije poludela. A na kraju spota pojavljuje se ona znojna, crvena u licu, plavuša koja deluje kurvanjski i čulno kaže »samo džirlo«.

Sve se to zna u marketingu.

Kompletan projekat ima tri faze: prvo su se ljudi smejali, zatim komentarisali, a onda su ozbiljno počeli da shvataju.

- Skrenusmo pažnju našem sagovorniku da bi mnogi pucali u televizor kad se pojavi njegova reklama. On se samo nasmeja i reče:

- Odlično! Onda ću ja prodavati televizore! Naši ljudi su najbolji potrošači na svetu, jer nemaju mogućnost izbora i trgovci im diktiraju kulturu i sve ostale uslove kupovine...

Na konkurs za »Džirlo« devojku stiglo je 50.000 pisama. Eto, to je ta nelogičnost. Svi kažu da su ribe bez veze, a njih se javilo u tolikom broju.

Moraš im dati prosek da bi se i druge prijavile. U beogradskom »Hajatu« je izbor za »Džirlo« devojku. Pet srećnica koje budu izabrane, u 1991. godini biće devojke za maltretiranje televizijskih gledalaca.

Ja ne trčim za novcem. Ja sam nametnik u svom poslu, jer "Džirlo" je postao stil. Niko normalan i racionalan ne bi uložio ovoliko samo da bi stvorio imidž.


"Džirlo" deklice



U kafanu ulaze dve devojke i stadoše da razgovaraju s kelnerom. On se okrenu i pokaza glavom prema našem stolu. Devojke skidoše kapute i prilazeći doteraše kosu. Jedna proceni koji je od nas "pravi" i reče:

»Jesi li ti Džirlo«? 

Naš sagovornik odgovori potvrdno a devojka skoro ljutito nastavi:

»Gdje si bre, lutamo po cijelom Sarajevu već dva sata! A htela sam ti reć, mi smo iz Tuzle. Poslale smo slike i na tvoj konkurs. Slik'o nas je neki fotograf i možda ti se neće svidjeti, pa je bolje da nas vidiš uživo«. 

I tu se okrenuše ispred nas kao na pisti. Zgledaše se u Isaka, očekujući reakciju, pa druga progovori:

»A, šta veliš? Kakve smo? Jedna bez druge ne idemo«.

Džirlo zapisa imena i poruči im kafu za susednim stolom.

- Tako ti je to svakodnevno. Sada mi ide projekat Džirlo djevojke Mađarske, Nemačke, Poljske, Bugarske. U sledećoj godini krećem sa Džirlo modom. Problem ti je radna snaga. Ne mo'š da nađeš ljude da ti rade, jer samoupravljanje je odgojilo generaciju mladih neradnika.

Svi bi da sede u kancelariji i podižu telefonsku slušalicu.

Najveći broj pisama dobijam iz Slovenije. Jer, one izgleda smatraju da u potpunosti odgovaraju toj ideologiji novog biznisa.

Na kraju izbora 300 devojaka ući će u poslovni katalog, što znači da bilo koja firma ili privatnik može preko mene da ih iznajmi za propagiranje svojih proizvoda, a pet srećnica biće, ekskluzivni Džirlo tim za prezentaciju i propagandu pokreta.

Ove dve koje viđate na televiziji, nisu Džirlo devojke. One su, rekao sam, bile jednostavno provokatori da bi se druge javile. Ona prva kovrdžava zove se Žaklina. Srednjoškolka je iz dobro situirane porodice koja živi u okolini Pariza. Vrlo je specifična i originalna u ponašanju.

Ona druga plavuša zove se Nena. Iz Zagreba je. Skoro je bila jako bolesna i zahvaljujući popularnosti s televizije, primili su je u bolnicu u kojoj je imala pravi tretman. Inače, kad se pojavi u diskoteci, nastane panika. Zato neću da se suviše eksponiram.

- Stiče se utisak da sve ono što prodajete čine sitnice bez kojih se može.

- Znate, i šraf je sitnica, a bez njega se ne može. Takav vam je i pipi alarm ili onaj sušač laka za nokte. U stvari, važno je ponuditi nešto čega nema na tržištu. Mnogi me pitaju u šali da li ću da osnujem svoju stranku.

A ja isto tako odgovorim, svi imaju svoj narod a ja ne znam kojoj naciji pripadam i zato sam izmislio svoj narod koji je iz dana u dan sve brojniji.

I tako se Džirlo sprema za čuvenu nastupajuću 1991. Svi nam prete dogodovštinama u toj godini i možda će nam Džirlova pretnja najlakše pasti.

Napisao: Vojin Kaćurić, obrada: Yugopapir (Nada, decembar 1990.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate