Oliver Mandić '85: Da li će njegov novi LP postati jedan od najznačajnijih YU albuma svih vremena?



Nemam na šta da se žalim: ono sto sam želeo da postignem - postigao sam, ono sto sam želeo da doživim - doživeo sam, ono što sam želeo da imam - imam. Ali, šta ja imam od šest kuća, petoro kola, mnogo para i toga što se zovem Oliver Mandić? 

Oliver Mandić konačno privodi kraju realizaciju svog dugo najavljivanog albuma. Ploča se zove "Dođe mi da kriknem tvoje ime" i pojaviće se u prodaji oko Nove godine u izdanju "Književnih novina" iz Beograda.

Posle preslušavanja još nedovršenih snimaka utisak je da se radi o njegovom dosad najubedljivijem projektu, a možda i jednom od najznačajnijih u jugoslovenskoj muzici uopšte.

- Ova ploča je najbolja u odnosu na sve dosadašnje koje sam napravio. Projekat odražava bol, patnju i stvaralaštvo jednog čoveka koji mora da oblači suknje, da se šminka i da bude lud kako bi spasao sebe od samoubistva.

Teško mi je zato što već petnaest godina dobijam poštovanja od svih muzičara u Jugoslaviji, a ona mi ništa ne znače, jer su svi gori od mene.

Da apstrahujem muziku - za stvaralaštvo je bitan ljudski faktor, jer ne možeš da budeš mali a da želiš da praviš veliku muziku.

Onda kad shvatiš da ta muzika nije velika, ljutiš se na sve, na državu, na ženu, na prijatelje.

Ja se ne ljutim ni na koga, ali mi je dosadilo da me poštuju.

Zato bih želeo da odem negde u inostranstvo, negde gde ću ja nekog da poštujem, da bih mogao da napredujem, da ne bih ostao zatucan.

Meni jedan prijatelj, koji je svirao sa najvećim svetskim imenima jazza, kaže:

- Olivere, ja odem u inostranstvo, gledam klince od 18 godina kako sviraju i osećam da je moj život promašen.

E, zamisli ti sad gde sam ja u odnosu na tu priču. A gde su tek ovi iza mene...


Moj mali inat



Ja nemam na šta da se žalim: ono sto sam želeo da postignem - postigao sam, ono sto sam želeo da doživim - doživeo sam, ono što sam želeo da imam - imam.

Ali, šta ja imam od šest kuća, petoro kola, mnogo para i toga što se zovem Oliver Mandić?

Da sam malo gluplji, ubio bih se.

Ovako, znam kako da spasem sebe i kako da ono što ne znam što pre naučim.

Jer, sve ono što sam hteo, što sam mogao maksimalno da napravim u ovim uslovima, to je ova ploča. Više od toga nema dalje.

To je kraj.

Dalje moram da se obrazujem, moram da napišem jednu operu, jedan mjuzikl, jednu muziku za film, da održim jedan solo-koncert kao Kit Džeret na klaviru.

To je ono sto me sada interesuje.

Ploču će izdati "Književne novine". Želim, dakle, da ovaj projekat, koji baš zaslužuje jedan kulturni odnos i tretman, ostvarim u jednoj firmi koja to već i poseduje.

Ti ljudi su jednostavno poželeli da učestvuju u tome, s tim da bih ja trebalo da postanem glavni muzički urednik te nove diskografske kuće, koja će se baviti isključivo talentima neshvaćenim u velikim kućama. 

To je moj mali inat: celog života su o mojoj karijeri odlučivali ljudi koji su daleko ispod mog mentalnog nivoa i stalno me zajebavali, pa sam zato sad smislio da malo sam sebi budem direktor.

Ne znam kako će to funkcionisati jedno s drugim, ali voleo bih da istovremeno upišem neku od svetskih čuvenih akademija. Mislim da bi to bilo korisno za ceo svet.

Obrada: Yugopapir (Rock, jesen 1985.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate