Smak na prekretnici: Zašto je Točak napustio grupu i postoji li šansa da se vrati ... (1978)




Možemo mi njega dobro da shvatimo i razumemo. Mi znamo ko je Točak. Kad sedam godina sa njim radiš, to je kao da si sa ženom sedam godina u braku, pa ako za to vreme ne saznaš koga imaš za ženu, onda šta si se i ženio!?

Smak iz legendi više ne postoji. Kružile su i kruže razne glasine. Pokušali smo da saznamo pravu istinu - zbog svih nas i mita u koji smo se koliko juče kleli...

Putevi retko nadarene, izuzetno uporne i marljive grupe, Smak, od samoga starta nešto su novo i neobično, bar za naše uslove. Grupa junoša, zaljubljenika u (zna se koju) muziku pošla je iz podruma Kragujevačkog Doma omladine, ispraćena očinskim pogledom čika Mirka Đokovića, u susret nevoljama, slavi, iskušenjima, parama, dobrim i lošim svirkama, iskrenim aplauzima i gnevnim uzvicima. 

Upoznali smo ih bukvalno kroz mitove i legende: hromi gitarista isteruje đavola iz gitare! 

U njegovim rukama gitara psuje! 

Anonimna Šumadijska rok grupa ruši sve prepreke pred sobom - kataklizma je na pomolu!

Od vremena "Dinamita" nismo sanjali lepši san.

Tačno tako! Rok muzika ne vredi ni po lule duvana bez snova ljudi koji je grade, bez snova ljudi koji je upijaju.

Otrežnjenje je bilo dosta bolno.

Kada su Točak i drugari, više nego zasluženo pobrali lovorike, zaradili nešto para, izmamili uzvike poštovanja i prodali deo zajedničkih snova - videli smo i shvatili sve: hromi gitarista ne isteruje Đavola iz gitare, jer đavoli, koliko se zna, uopšte ne postoje!

Točak ne psuje na gitari ako to nije pošlo za rukom Kingu, Grinu i Hendriksu, zašto bi on bio izuzetak?

I tako redom. 

Više od godinu dana u nazad pratimo sa priličnom dozom opreza šta rade i kojim putem idu. 

Priželjkujemo, grešni, slom. 

I evo - vreme je da ponovo sanjamo zajednički san. Smak je ponovo pred velikim iskušenjima. 

Točak je otišao. Povukao se natrag u svoj svet siromašnog, napaćenog, bolešljivog dečaka. 

Točak ponovo sanja. Veo misterije opet krije od nas pravu istinu o zagonetnom gitaristi. 

Zoran, Kepa i Boris, lutaju po zemlji u uzaludnoj nadi da će bilo gde, bilo kada i bilo kako pronaći novog Točka. 

Oni ponovo sanjaju san. Samo je jedan Točak.

U podrumu Kragujevačkog Doma omladine čika Mirko brižno očekuje svoju decu da se vrate sa hodačašća.



*****



Razgovor koji sledi vođen je skoro, na izmaku jednog dana, u jednom našem gradu, u nekom podkrovlju, uoči neponovljivo lošeg nastupa, na brzinu sklepane grupe u kojoj su dominirale četiri figure: Zoran, Kepa, Boris i ... majstor Topić. 

Točka nije bilo.

Smak, decembra 1978: Neraspoloženje i neverica
(foto: M. Radlovački)

Započeli smo razgovor sa najpoštenijim namerama da doznamo zašto je ponovo došlo vreme da se sanja. 

Trudili smo se, od srca, da ne povredimo ničije osećaje.

Kepa, Boris i Zoran, naizgled smireni, pričali su bez očekivane gorčine. Nije bilo raspaljenih strasti, uvredljivih kleveta.

Veći deo razovora bio je posvećen novom albumu koji upravo ovih dana stiže u prodavnice.

No, o toj ploči pričaćemo i pisati kada bude vreme za to.

Za sada, evo dela pomenutog razgovora koji je u ovom času mnogo značajniji kada je grupa Smak u pitanju:

- O vama se ovih dana puno i svašta govori.

Boris - Pa jeste, priča se puno čim se nešto desi. I priča se svašta, a najmanje ono što je istina.

Kepa - Eno ti primer "Bijelog dugmeta". Šta ćeš više?

- Ali, ipak, razlaz sa Točkom nije izmišljen. Šta se dogodilo?

Zoran - Ma, niko nikog nije isterao, niti ... razumeš? Jednostavno, posle snimanja ove nove ploče on nije više hteo da radi sa grupom. Evo vidiš - nas trojica smo ostali zajedno. Točak izgleda ima neke svoje planove. Inače, što se tiče dosadašnjeg rada ... zajedničkog rada, sve je bilo O.K.

- To naravno nije razlog za nečiji odlazak iz sastava?

Zoran - Vidi: ima tu puno razloga. Mi možemo sad, da nagađemo ... šta ja znam ... ovo, ono ... ali ko bi tu sad' bio pametan? Da li je tu u pitanju neslaganje sa čisto muzičkog stanovišta, da li smo dosadili jedan drugome ... ko to zna?

- Kako je, ustvari, sve počelo ... mislim to sa Točkovim odlaskom?

Zoran - Znaš kako: još pre snimanja bilo je nekih dubljih i ozbiljnijih razgovora i onda je, na samom snimanju, sve puklo, ali smo album, ipak, završili do kraja i ... nije baš zgodno da mi to govorimo, ali ta ploča je stvarno bolja od "Crne dame".

- Vratimo se, ipak, još malo na taj sukob. Možda je to za nekoga bolno, ali čitaoce će sigurno interesovati. Mislim na konkretan povod.

Zoran - Povod su u stvari bili tekstovi koji su spremani za ovaj novi album. Mislim, tekstovi koje je Boris trebao da peva na engleskom, za ovo izdanje ploče van Jugoslavije. 

Točak je hteo da idu tekstovi Dejvida Mosa, mi se sa tim nismo složili i tako ... 

Ali, kažem ti, to je bio samo povod - koreni skukoba su sigurno mnogo dublji.

- U svakom slučaju, ovo nije baš bezazlen trenutak u istoriji grupe?

Zoran - Pa, kako da ti kažem - do ovoga je izgleda moralo da dođe iako smo mi želeli i dalje da radimo zajedno. Ko zna da li ćemo ikada naći odgovore na sve ovo?

Nije lako u svakom slučaju, ali moguće je da Smak, baš zbog ovoga u buduće radi bolje nego do sada.


Bar da smo otvorili ventile...



- A to u studiju ... jeste li se tuklu ili...

Zoran - Ma kakvi!

Kepa - Jesi li ti lud?! (smeje se) 

Boris - Razumem šta si hteo da kažeš. Nismo mi od tih ... znaš ono - pobijemo se, otvorimo ventile i guramo po starom.

Mada, da budem iskren to i nije loše ponekad raditi.

Ali kod nas nikada nije bilo onakvih svađa u stilu - više nikada neću s' tobom u životu da govorim.

Mi smo uvek to drugačije rešavali. Evo sada - razišli smo se u idejama i gotovo!

Točak je dosta čudan čovek ... nije kao mi, ostali. Ima nešto u njemu zagonetno.

- Znači ni vi ga niste u potpunosti upoznali?

Boris - A ne, nije to to! To je nešto sasvim drugo. Možemo mi njega dobro da shvatimo i razumemo.

Mi znamo ko je Točak.

Kad sedam godina sa njim radiš, to je kao da si sa ženom sedam godina u braku, pa ako za to vreme ne saznaš koga imaš za ženu, onda šta si se i ženio!?

- Sve mi je ovo dosta čudno. Koliko juče mogao sam za vas ruku da dam da se nikada nećete razići.

Zoran - To još uvek stoji. Ako je Točak otišao, to ne znači da i Smak više ne postoji.

- Sve ovo sigurno komplikuje stvar oko potpisanih ugovora, zakazanih koncerata...

Zoran - Ma nije, nismo mi imali zakazane koncerte. Jedini problem je trenutno što nemamo kompletnu ekipu, ali to ćemo brzo rešiti.

Onda, tu je i problem koliko sve ovo nas lično pogađa ...

Boris - Ma, pusti to!

- Ja opet o Točku ... Čuo sam u vezi njegovog povlačenja nešto u smislu da se predao religiji?

Kepa - Gluposti!

Zoran - Vidi: on se bavi nekim stvarima ... tako ... duhovnim. Zen-budizmom i slično, ali to nema veze sa religijom. Nije to razlog.

- A da ga nije opteretila isuviše slava? Biti slavan je, ipak, više teško nego prijatno. Bar za ljude Točkovog kova.

Zoran - Ne bih rekao da je ... ne, nije ni to. On je u svakom slučaju nečim opterećen, ali... razumeš?

Boris - Ne zna se to. Ima on nekih fiks ideja.

- Kakvih?

Zoran - Nemoj to bukvalno da shvatiš. Njega, jednostavno, vodi neka njegova zvezda vodilja. On sluša svoju intuiciju. Točak radi onako kako oseća da treba da bude i verovatno je to za njega jedini pravi način.

Kepa - Ali ne uvek i za grupu.

Zoran - Točak je navikao da radi samo onako kako oseća i kako je sam zamislio. Pazi, da se razumemo - to ne znači da su iza toga stojale loše namere prema ostalima, već jednostavno, takav je i možeš mu ne znam šta raditi - on će uvek ostati takav.

- Kepa reče maločas da vas je to sputavalo ponekad?

Boris - Kako da ne! Godinama. Uzmi samo moj slučaj i biće ti sve jasno. Publika uopšte nema predstavu o pravim kvalitetima moga glasa baš zbog toga.

- Koliko vidim, u vama ipak, ima malo goričine?

Zoran - Znaš šta? Mi bi svi mogli sad' da pričamo - Točak je ovo, Točak je ono i tako redom, ali to nije ... razumeš?

- Gde je trenutno Mihajlović?

Zoran - Kod kuće. Verovatno želi da se povuče za jedno vreme, da bi se kasnije ponovo vratio. Pričao je nešto da će da ode za Ameriku.

- Koliko vam teško, ili lako pada rastanak? Ali iskreno!

Zoran - Kad' malo bolje razmislim, možda će ovaj naš rastanak u stvari svima dosta i koristiti. Čisto da vidimo gde smo, šta radimo, koliko trenutno vredimo ...

Razgovarao: Đorđe M. Vojnović, obrada: Yugopapir (Džuboks, decembar 1978.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate