Leto 1991 - Zašto su se posvađali Bata Živojinović i Boris Dvornik: Igra gluvih telefona...




Očekujem da se stabilizuju ovi očajni odnosi među narodima u Jugoslaviji i da se nas dvojica ponovo sretnemo i progledamo kroz prste jedan drugom. Zbog njegovih sinova, zbog moje dece i zbog sve ostale dece

Bata Živojinović i Boris Dvornik, glumački tandem i donedavno simbol prijateljstva koje traje zauvijek, nedavno su jedan drugom rekli "zbogom".

Prvo je Dvornik uputio pismo Bati u "Slobodnoj Dalmaciji", podsjećajući ga na prijateljstvo između njihovih porodica i privilegije koje je do juče imao, što je olako zaboravio i svrstao se u red onih koji pozivaju na ubijanje i mržnju.




Bata Živojinović mu je odgovorio da su njegove riječi krivo tumačene i da nikada nije pozivao na rat, a pogotovu da ni u snu ne bi rekao: "Hrvate treba poubijati".

Ali, i nakon izmijenjenih pisama mnogo toga ostalo je nejasno.

Pozvali smo Borisa Dvornika, ali on nije bio oran za razgovor na tu temu:

- Što sam imao, ja sam napisao u pismu i ne znam što bih više mogao reći.

Batu smo našli u njegovoj kancelariji u Skupštini Srbije i pitali ga da li su njegove riječi:

"Ako treba, Srbija će u treći rat. Ugledajmo se na Ameriku, ona nikad ne ratuje na svom terenu. I mi ćemo ratovati u Hrvatskoj i Sloveniji."

- Jesam, to su moje reči, ali nigdje nisam rekao da su to Slovenija i Hrvatska. Rekao sam da je Srbija jedan od uzroka prvog i drugog svetskog rata i da se sa Srbijom ne treba igrati i dovoditi je u genocidnu situaciju, jer će biti trećeg svetskog rata. 

Ali, čini mi se da Srbija ovoga puta neće ratovati u Srbiji, već će ratovati van nje. 

Nisam rekao krenimo na hrvatsku decu, kao što Boris to meni citira. 

To mi ne pada na pamet.


Ćorci i manipulacije?



- Boris vam očigledno zamjera što ste uplovili u političke vode i podsjeća vas da sada pucaju pravi meci, a ne ćorci.

- Znamo svi kakva je situacija u Jugoslaviji, ja i Boris smo često razgovarali telefonom. Nije mu smetao moj rad u Skupštini. 

Odjednom, to mu je zasmetalo.

Mislim da sam vrlo svestan toga da je ovoga puta ispalio ćorak iz Hrvatske televizije, koja je pokušala da prikrije i poremeti posao koji sada imam u Skupštini Srbije.

- Izražavate sumnju da Boris nije napisao to pismo?

- U svemu tome nema nimalo Borisa Dvornika, Borisa sa kojim sam živeo, družio se i snimao filmove. Družili smo se kao braća. To je njemu neko napisao. 

Čudi me da se uplašio i da je to prihvatio. 

Zbog toga ja ne znam sa kim sada polemišem, sa njim, Vrdoljakom ili sa nekim hohštaplerima tamo koji su uspeli da ga izmanipulišu.

- Pitali smo Batu Živojinovića, kao poslanika Srbije, da li imamo šanse da izbjegnemo novo prolivanje krvi?

- Kako god hoćete, ako hoćete da ja molim Boga da se stvar smiri, da prestanu Hrvati, ne svi Hrvati, nego oni što su naterall narod na poslušnost, da prestanu sa građenjem logora za Srbe u Hrvatskoj. Jer tačno se znaju lokacije novih logora koje prave.

Prema tome, ako neko vama sprema logore, jame, sprema ne samo 750 hiljada ubijenih, nego ne znam koliko više, onda to treba sprečiti.

- Da li je most velikog tandema Boris i Bata potpuno uništen?

- Niko mi ne može uzeti Borisa i Radka Poliča. U mojoj svesti oni postoje i postoje u meni kao čoveku i umetniku.

Oni postoje kao moji prijatelji i ja očekujem da se stabilizuju ovi očajni odnosi među narodima u Jugoslaviji i da se nas dvojica ponovo sretnemo i progledamo kroz prste jedan drugom. Zbog njegovih sinova, zbog moje dece i zbog sve ostale dece.

(AS, jul 1991.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate