Smak, nastajanje YU rock fenomena (3. deo): Kornelije Kovač i Točak u novoj supergrupi?



Istovremeno izlaze dve singl ploče u izdanju dve diskografske kuće sa istom "udarnom" kompozicijom: "Ulazak u harem". Bez obzira što je tehnički nivo snimaka slab, ploče su pobudile interesovanje i na pomolu je bio skandal. Materijal za Suzy je stvarno snimljen, a ono što se našlo na ploči RTV Ljubljana je presnimljeno sa trake koja je bila u arhivi redakcije "Nova muzika"

Džuboks, avgust 1975: Šumadijska rok grupa koja, objektivno, nema popularnost BIJELOG DUGMETA, legendarnost ni iskustvo INDEXA, sigurnost YU GRUPE, sjaj i veličinu ansambla TIME, ozbiljnost KORNI GRUPE, ali istovremeno i sastav bez koga bi današnja jugoslovenska muzička scena bila siromašnija za istinsku atrakciju

... Točak je uvek nudio gorčinu života i neke svoje istine sa kojima se nikada niko nije bavio kod nas. Bar ne u muzici. O tome smo često pričali. Mene je uvek zanimalo njegovo mišljenje, jer znam da smo na neke stvari drugačije gledali.

Stekao sam trajni utisak da je Točak uvek imao osećaj da pravilno oceni situaciju i relacije u kretanjima rock muzike. On nikad nije bio bespotrebno fin i ćutao, a kasnije "spuštao rampe". Nikada nije vređao ni omalovažavao rad drugih, ali se nije ustezao da iznosi svoje mišljenje i poglede. 

Jednom prilikom priznao je nešto o svojoj muzici: 

- Ovo što mi sada sviramo nije ono čemu težimo i nije ono zbog čega se bavimo muzikom. Ovo je samo jedna faza u našem razvoju koja je neophodna. Ona će trajati dok ne pridobijemo publiku. A tada ćemo svirati ono što stvarno želimo. To će biti naša verzija džeza. 

Tada ćemo svirati za publiku koja zna šta je muzika. Bez štosova i efekata. 

Prosto, sviraćemo muziku za slušanje. I siguran sam. svi će slušati. To je moj cilj, naš cilj. Naša muzika traži razumevanje... ne vrisku i nerazumno odobravanje. Mi tražimo pažnju ...

Ujesen 1974. godine stvorili su se objektivni uslovi da u trenucima krize koja je zahvatila beogradsku pop scenu SMAK nađe svoje mesto.

KORNI GRUPA je preživljavala poslednje trenutke, YU GRUPA je u situaciji bez Dragog izgubila mnogo čari, DAH je pošao u inostranstvo da traži afirmaciju, POP MAŠINA imala u celoj koncepciji druge aspiracije. 

U vakumu kada beogradska publika nije imala prave junake, SMAK je bio najpogodniji da bude opšte prihvaćen.

Tako se stvarno i zbilo. 

10. novembra 1974. na šestom rođendanu emisije VEČE UZ RADIO u Domu sindikata u programu predstavili smo dve "buduće grupe": BIJELO DUGME i SMAK.


Dugme na jednu, Smak na drugu stranu



Točak (foto: Džuboks)
Reakcija publike bila je prosto fantastična. 

BIJELO DUGME su uskomešali dvoranu i otišli, no SMAK je publiku "dotukao". 

Mada su i pre toga tri-četiri puta gostovali, ovoga puta imali su pravi "tretman", dobru opremu i pravu publiku.

Ceo koncert smo snimali i delovi nastupa zvučali su veoma kvalitetno. 

Jedan bluz tada snimljen može se i sada ponekad čuti u ponoćnom programu Radio Beograda. 

Sutradan posle koncerta, sabirajući utiske, Točak je prekinuo razgovor sa molbom da mu nabavim neku fotografiju gde se oni vide na sceni Doma sindikata. 

"Da se jednog dana mogu hvaliti mom sinu da sam svirao u najboljoj dvorani".

SMAK je uistinu osvojio Beograd pet dana kasnije na koncetu na Filološkom fakultetu. 

Atmosfera u velelepnoj sali Heroja bila je izuzetna za sviranje. 

To nije bio prvi rock koncert na Filološkom, ali se od prethodnih dosta razlikovao. Neposredno pred polazak u Brajton na Pesmu Evrovizije tu su svirali KORNIJEVCI. 

Gledalište je bilo puno i sve je zvučalo i izgledalo lepo. Nekoliko nedelja pre toga svirala je YU GRUPA i dvorana je bila još punija a atmosfera bolja. 

Sa SMAKOM se desilo nešto u šta nisam pre smeo ni da poverujem. Sastav sa samo jednom singl pločom i bez ikakve reklame imao je najviše publike i doživeo najbolju reakciju. 

To je bio stvarno doživljaj. 

Najinteresantnije je bilo gledati kako "pada" beogradska akademska publika. Lično nisam bio zadovoljan dužinom sviranja, jer ne volim maratonske koncerte koji se izduže u sate, ali je bilo zanimljivo pratiti razvoj događaja. 

Većina studenata je čula da se tu može nešto desiti i na početku je prilično konvencionalno pratila program, da bi se kasnije sve pretopilo u ovacije. 

Tako je SMAK na jedan način zamenio KORNI GRUPU. 

Tih dana je BIJELO DUGME sa "uspešnim rockom" otišlo ka slavi i parama, ali je tih dana SMAK definitivno u žanru "ozbiljnijeg YU rocka", "preuzeo vlast".

Spomenuti koncert ostaje u uspomeni još zbog dve stvari. 

Tu se prvi put, kao gost, pojavio orguljaš Laza Ristovski, koji će se uskoro i pridružiti postavi i tog dana članovi grupe potpisali su, prilično brzopleto i naivno, ugovor sa disko kućom RTV Ljubljana.

Može se reći da je 1974. godina za SMAK bila uspešna. Veliki deo publike ih je prihvatio. Muzičari su ostali dosledni u različitim mišljenjima. Stručnjaci su ih priznavali, ali često isticali potrebu "čvrste i sigurne školovane muzičke ruke." 

Možda se niko sada neće ljutiti ako otkrijem nešto što se ne zna. 

Po raspadu KORNI GRUPE Bata Kovač je pokazivao interesovanje za Točka i vođeni su neki razgovori. 

Koliko znam, Točak je nudio kompletnu grupu i na takvim razgovorima se sve svršilo. 

Ostalo je obećanje vrsnog muzičara da će ubuduće drage volje pomoći grupi i biti producent na snimanjima. Da su ti razgovori imali drugačiji ishod i da je oformljen nov ansambl sigurno je da bismo imali kombinaciju neiscrpnih mogućnosti: 

Točka sa kompozicijama i majstorstvom. 

Batu sa znanjem i osećanjem mere i grupu koja bi svirala "baš kako treba".

Sredinom januara saznali smo da dolazi mađarska grupa OMEGA i da valja praviti koncert u Beogradu. 

Umešan u sve to, insistirao sam da uz goste nastupe i SMAKOVCI. U glavi sam imao kombinaciju: 

"Najslavnija mađarska pop grupa" i "Jugoslovensko rock iznenađenje za 75". 

Sećam se da su odgovorni u Domu sindikata pokazivali čuđenje: otkuda nam petlja da u najskuplju i najelitniju dvoranu u Beogradu dovodimo "tamo neke Mađare" i "nepoznatu grupu iz Kragujevca." 

Čak su nas i naše prijateljice sa blagajne sažaljivo gledale misleći da će koncert propasti. 

Ali posle prvog dana pretprodaje svi su ponovo bili iznenađeni. Blagajnice su se čudile i pričale: 

"Dolaze neka deca i prave čudo. Samo traže karte za taj SMAK SVETA. Ko je to?" 

Koncert je brzo rasprodat. 

Čak izvanredno brzo kada je ova muzika u pitanju.


Opatija 75: Anton Marti oduševljen



Mogli smo da rasprodamo još jedan koncert, ali ja sam bio izričito protiv. Nisam želeo da trgujemo muzikom. Tako smo na kraju balade ponovo svi ostali bez para, što nije ništa novo. Posao su jedino napravili tapkaroši.

Te večeri, poslednje u januaru SMAK je ponovo pobedio u Beogradu. Nekadašnji instrumental na gitari "Ulazak u harem", nekoliko dana pre toga snimljen u studiju VI Radio Beograda, bio je pravi hit. 




Dvorana je bila prepuna a atmosfera po običaju odlična. Čak preterana, jer je publika u euforiji iskidala četiri stolice, što je prilično koštalo. 

OMEGE su ostavile dobar utisak i lično mislim da je to bio jedan od boljih i prijatnijih koncerata ove muzike u Beogradu.

Sledeći korak usledio je na festivalu Opatija 75. 

Na smotri domaće konvencionalne muzike prijatelji iz POP INTEGRALA napravili su dva koncerta rock muzike sa željom da na neki način prisutnima stave do znanja da se i na ovom planu nešto dešava, a što oni u Opatiji uvek prisutni "manipulatori muzičkim sudbinama" - novinari, kompozitori, urednici, saradnici, producenti, "muvatori" - retko kada žele da primete. 

Dakle, ekipa iz POP INTEGRALA ponudila je u svojim programima ljubljansko JUTRO, SELEKCIJU KORNELIJA KOVAČA i SMAK.

To je bio moj poslednji "civilni" koncert (pre odlaska u vojsku) i možda sam malo pristrasan, ali znam da je SMAK tu zadobio simpatije i izazvao interesovanje jugoslovenskih sindikalnih muzičkih stručnjaka. 

Reditelj TV snimanja Anton Marti nije krio oduševljenje. 

Prijatelji iz disko kuće SUZY pojavljuju se kao interesenti, a tu su i brojni "organizatori". U svakom slučaju Opatija im nije bila beskorisna. 

Malo su svirali, malo su se kupali, a kao i obično svi su im obećavali sve i svašta, oni su odatle pošli kući da razmisle "šta i kako" dalje i kome carstvu da se priklone a ja, ja sam otišao direktno u Vojsku.

Od 15. februara grupu SMAK sam video tačno tri puta: jednom u Sinju (gde su svirali za moje drugove vojnike), drugi put u Beogradu, kada se uglavnom pričalo o predstojećem BOOM 75. festivalu i poslednji put u Aranđelovcu, kada smo se uz bogatu diskusiju i planove bogato i napili. 

Dakle, o njima sada mogu pričati samo ono što sam čuo, pročitao u novinama ili njihovim pismima i ono što sam "između redova" zaključio. Ličnih utisaka je malo. 

Pođimo redom:


20. februar, KONGRES ROCK MAJSTORA u Zagrebu 



Prvo gostovanje u najvećem gradu Hrvatske i pun pogodak. Točak nije izabran u "četvoricu najboljih". Objašnjenja ima raznih. U svakom slučaju ta koncepcija ni njemu nije odgovarala, jer je imao obaveze prema matičnoj grupi koje u to vreme Boček, Vedran, Goran ni Bata nisu imali. 

Važnije od svega je uspešan debi pred publikom u Zagrebu.


16. mart, KONCERT DEEP PURPLE u Beogradu 



SMAK se pojavio ispred slavne grupe pred prepunom halom Pionira. Za nastup saznali dan uoči koncerta. Zanimljivo, sami su doneli i sami namestili opremu i sami o njoj vodili računa. 

Organizator im obećao za nastup 100.000 starih dinara, ali do danas nije izvršio svoju "veliku" finansijsku obavezu. 

Ako ovo pročita drug Šević će se možda setiti svojih dugova. Inače, reakcija Beograđana je bila tradicionalno dobra. Prisutni Englezi su se iznenadili i pozvali ih na probno snimanje. 

O tome da je grupa SMAK svirala i dobro primljena kod publike nigde niko nije napisao ni reč ... To je YU SHOW BUSINESS.




April



Istovremeno izlaze dve singl ploče u izdanju dve diskografske kuće sa istom "udarnom" kompozicijom: "Ulazak u harem". Bez obzira što je tehnički nivo snimaka slab, ploče su pobudile interesovanje i na pomolu je bio skandal. 

Materijal za SUZY je stvarno snimljen, a ono što se našlo na ploči RTV LJUBLJANA je presnimljeno sa trake koja je bila u arhivi redakcije "Nova muzika".

Obe ploče su počele da se dobro prodaju, pa je onda utvrđeno da Suzy nema pravo da izdaje ploče grupe SMAK, jer je jedna nejasno formulisana klauzula ugovora za RTV Ljubljanu to onemogućavala. 

Bilo kako bilo, digla se prašina. 

Ista kompozicija na dve ploče se našla na top listi "Radio revije TV" na 12. i 13. mestu, što je presedan, koliko su meni poznate stvari. 

Novine željne skandala počele su da prave aferu, ali se sve smirilo prilično brzo. 

Bolno je što nikad niko nije pokazivao interesovanje za muziku grupe, a što se odmah po mogućnosti izbijanja skandala pojavila grupa "prijatelja". I opet niko nije pisao o muzici!

I to je deo YU SHOW BUSINESS-a.


Maj



Prva turneja po gradovima Hrvatske i Bosne. Zajedno sa istočnonemačkom grupom PHADYS i BIJELIM DUGMETOM, SMAK je gostovao u Rijeci, Zadru, Šibeniku, Splitu i Banja Luci. 

Reakcija: kako gde, ali je sigurno da je grupa zadobila dosta novih prijatelja. O njima počinju da pišu i zagrebačke novine: STUDIO i TINA. 

Momak što piše za TINU voli da tumači i stvari koje ne poznaje. Važno je imati stil!

Poslednjeg dana maja - BOOM 75! 

Najzad i prava pozornica na jugoslovenskom nivou. 

U izveštajima svi su jednodušni u oceni da je grupa uz BIJELO DUGME, POPOVU SELEKCIJU, BULDOŽER ostavila najbolji utisak. 

Oni koji su čuli snimke tvrde da SMAK najbolje zvuči! Koliko ima istine u svemu zaključićemo kada se pojavi ploča.

Dok pišem ove redove grupa treba da je u Ljubljani na kompletiranju prvog albuma. 

Kada sve ovo bude u štampi oni će biti u Istočnoj Nemačkoj. Zatim ih očekuje dug angažman po gradovima Jadrana. Na neki način nade za sigurnije sutra postoje. No, nesigurno je garantovati da je sve teško za grupu SMAK prošlo. 

Jer, sa njima su se mnogi često i nemilosrdno igrali.


Post Scriptum



Danas je jedno drugo vreme.

Ona 1969, je tako daleko. Točak više ne svira po čačanskim parkovima za cigaretu ili sendvič. Ko zna šta je sa Biskom?

U stvari: Ko zna šta je sa svima nama? Šta je sa SMAKOM? 

U svakom slučaju to nije više onaj mali rock trio nastao na putovanjima između Čačka, Kraljeva i Kragujevca. 

Sada je to sastav koji ima poštovanje, publiku, ali koji je u nečemu ipak ostao dosledan: u pravoj muzici, i besparici. 

Nekako: sve to svoje znanje i svoju umetnost nisu uspeli da prodaju.

Mesecima ih nisam video.

Dane provodim pod paklenim suncem Cetinjske krajine, a muče me neke desete brige: "Estetika", zub, moja kuća, neke ženske i ko zna šta sve.

Međutim, nešto sam odavno smislio. 

Kada se definitivno vratim napravićemo jedan koncert u hali "Pionir". Verujem biće rasprodat. Sigurno da hoće, samo ako nas svih bude bilo. 

Napravićemo taj koncert da bih vam objasnio i stvari koje nisam mogao u ovom tekstu. One se jedino mogu doživeti i razaznati kada čujete muziku grupe SMAK.

Još nešto: ako negde vidite Zorana, Kepu, Točka, Borisa ili Lazu prenesite im pozdrave jednog vojnika. I neka se ne ljute ako sam nešto zaboravio.

Smak na crtežu Zorana Janjetova (Džuboks)


Radomir Mihajlović Točak



Svira gitaru, peva i komponuje.

Točak je lider i istinska duša grupe. Kao samouki kompozitor izuzetno je talentovan, mada možda ponekad greši što teži da u svakoj kompoziciji "sve pokaže". 

Smatram da mu nedostaje u tom pogledu jedna doza određenosti i konkretnosti. Kao gitarista, instrumentalista, jedinstvena je figura naše muzičke scene. Njegovo majstorstvo pleni tehnikom, brzinom i interesantnom bojom zvuka. 

Zanimljivo, nikada ne koristi "tehničke inovacije za gitaru": buster, "vah-vah", gitaroške sintisajzere ili slično. 

Apsolutno čitav repertoar "tajanstvenih zvukova" postiže izvanrednim poznavanjem mogućnosti obične električne gitare. 

Možda grešim, ali smatram da još nema svoj jasno definisani stil. Često bih rekao da luta i ponekad podržava svoje uzore. Neosporno je da u mnogim osobinama Točak stoji udaljen od naših ostalih velikih gitarista. 

Vreme njegove pune gitaroške afirmacije tek predstoji.


Slobodan Kepa Stojanović



Svira udaraljke, harmoniku, klavir, gitaru.

Kepa je iz muzičarske porodice i da nije pokušao kao bubnjar verujem da bi se snašao na svakom drugom instrumentu.

U SMAKU mnoge od njegovih vrednosti dolaze do punog izražaja, mada mu se može prigovoriti da "filujući stvari" ponekad, pomalo, i pretera. 

U svakom slučaju reč je o dobrom bubnjaru. Lično bih ga stavio među 5 do 6 vodećih jugoslovenskih rock-tutanj majstora.


Zoran Milanović



Svira bas gitaru.

Slušajući SMAK teško je oteti se utisku da je mnogo toga podređeno instrumentalnim sposobnostima R.M. Točka, ali je sigurno da njegovo majstorstvo dolazi do izražaja zahvaljujući i pomoći ostalih saradnika iz grupe, pre svega ritam sekcije. 

Zoran svira bas onako kako to treba činiti u rock sastavu: bez mnogo komplikovanja, ali uvek jasno i pouzdano. 

U snimanjima je uvek precizan i može da posluži za primer vrednog i sigurnog bas gitariste.


Boris Anđelković



Peva i lupa udaraljke.

Ozbiljni, ali uvek pomalo uplašeni Boris ima jednu osnovnu manu: kasno je postao rocker! Fali mu dosta kako studijskog tako i scenskog iskustva. 

Radi se o izuzetnom vokalnom talentu koji u koncepciji SMAK muzike sa malo više angažovanja može da dobije mnogo laskavih priznanja. 

Šteta što njegova dikcija nije uvek najčistija. Poseduje redak osećaj za ovu muziku. Ponavljam, prava šteta što se nije ranije aktivirao.


Lazar Ristovski



Svira instrumente sa klavijaturom.

Ukratko: Laza je po mom dubokom ubeđenju najperspektivniji jugoslovenski rock orguljaš i klavirista. 

Ukoliko uspe da obuzda svoje brojne strasti i ostane ozbiljan u želji da i dalje napreduje, predstoji mu velika karijera. 

Njegovim dolaskom muzika grupe dobila je mnogo bogatiji zvuk i dozu sigurnosti za kojom se osećala potreba.



Napisao: Petar Popović


Kraj 3. dela - 1. deo


Podržite Yugopapir: FB TW Donate