Sonja Savić za nedjeljnu reviju Film: Znate, imam problema sa nevericom da ste novinar ... (1986)




Neuroza je uzrok nemoći da budemo plemeniti u sredini u kojoj živimo. Biće tako dok ne nađemo jezik i način ophođenja, dok ne razrešimo bolest, sami sebe izlečimo, dok ne pronađemo sopstveni sistem da komuniciramo sa ljudima. To je moje osećanje stvarnosti. Tako se rađaju načini ponašanja. Zato volim rokenrol. S hiljadu ljudi biti intiman javno

Februar 1986: Prva glumačka pojava posljednjih godina na jugo-ekranima, pogotovo među ženama, podizana u zvijezde, nagrađivana i surovo osporavana, otvorila je srce u Stojčevcu podno Igmana. Nekom će se ovaj intervju učiniti šokantnim, drugima izvještačenim.

- Šta... kakav sad "Film"? Znate, imam problema sa nevericom da ste novinar! - reče glumica Sonja Savić i spusti telefonsku slušalicu.

Zovemo ponovo hotel "Stojčevac", sa druge strane nam se javlja poznati, pomalo promukli glas.

- Mislila sam da me to neko zamajava. U redu, čekam vas u 12 sati u hotelu, moram malo još da odspavam!

Dolazimo u zakazano vrijeme, ali nas obavještavaju da je Sonja upravo odšetala u šumu! 

Nakon pola sata ipak se pojavljuje u holu "Stojčevca", ali ne djeluje nimalo svježe.

Napokon sjedamo i intervju može da počne.

Prepuštamo temu sagovornici pitanjem...

- Šta bi ona sama najradije upitala sebe?

- Čekaj, (smije se), morala bih da razmišljam o sebi i novinarima...

Ovlaš ubacujemo "vatru" konstatacijom da je jedna tako pričljiva glumica ostala bez teksta...

- Moguće je, možda... Intervju je pitanje - odgovor. Novinar je glavni. U stvari, ja sebe najmanje zanimam!

Sonja Savić (foto: Veselin Knežević)


Malo čita



Pali prvu cigaretu i njen osmjeh je sad pomalo nervozan.

- Interesuje nas da li ono njeno spuštanje slušalice znači da je imala loše iskustvo s novinarima?

- Nemam afinitet spram novinarstva. Ne kupujem novine. Najviše volim časopise u boji sa puno slika. Čitam jedino potpise ispod fotografija i kratke vesti. Moja omiljena štampa su tabloidi.

Ipak, ispostavlja se da Savićeva čita još nešto...

- Da, moja glavna literatura su "Sve bajke sveta" (ovo saopštava izmijenjenim glasom kao u crtanim filmovima)...

Slijedi i objašnjenje:

- Zato što bajke nose arhetipske karaktere i zaplete. Inače, ja sam nepismena glumica, ja sam cela iz knjiga (smije se grohotom).

- I o "Oskaru" Savićeva ima svoje mišljenje:

- Ta nagrada se ne dodeljuje našim glumcima. Volim da gledam na TV dodelu "Oskara".

- A o šansama Kusturičinog "Oca..." u trci za "Oskarom":

- Ne znam, ne poznajem čoveka.

- Podsjećamo na njenu izjavu o Kusturici, koju je dala "Uni" (sarajevski ženski časopis - op. Y.)

- Ja? Kad? Ah da, rekla sam da ga poštujem kao reditelja. Upoznali smo se i ne verujem da ću snimati sa Kusturicom.

- Na pitanje šta misli o Radetu Šerbedžiji, kratko odgovara:

- On me uopšte više ne interesuje!

Insistiramo da nam otkrije šta sad snima...

Nedavno smo imali priliku da gledamo Sonju Savić u TV drami koju je kritika nepovoljno ocjenjila.

Pri pominjanju, Savićeva se odjednom uozbiljila i počela polako da objašnjava:

- Dobila sam ponudu od Saše Vojković da radim njen diplomski rad. To je posle preraslo u TV film. Tu su radili mladi ljudi. Meni je bilo interesantno i mislim da je bilo dobro.

A što se tiče negativnih kritika, pa šta da radim s njima?

Ja ne znam ni šta da učinim sa samom sobom (upali ko zna koju cigaretu).

Ja uvek idem ovako, ne znam čak ni kako dajem intervju. Mene teško šta može da pogodi.

Ja prolazim pored svega, zastanem, uzmem šta mi odgovara i idem dalje.

Samo su ljudi oko mene nesrazmerni meni. Znate koliko ima mesta. Mene nesrazmerni treba da zaobiđu.

- Naravno da smo bili živo zainteresovani kakav bi to, na primjer, bio muškarac srazmjeran Sonji Savić?

- Razmišljam o muškarcima krasnim, bezobraznim, ciničnim, toplim, razumnim, pažljivim spram stvarnosti, ali takvih nema.

To su moje osobine, tražim drugu polovinu jabuke. 

Udaću se prvom pravom prilikom. O braku ne razmišljam, razmišljam o deci.

- Nekako smo ipak izvukli dva čvrsta uporišta u životu Sonje Savić:

- Završila sam školu za glumu, ali gluma je nešto drugo. Moji afiniteti su crno-bijeli holivudski filmovi iz 40-tih godina, ja se prepisujem iz njih; i nešto malo ploča, nešto muzike i rokenrola.

Pošto se Sonja Savić intenzivno druži sa rokerima i nastupa u njihovim spotovima, pitali smo je šta misli o izjavi Zdravka Čolića koji je rekao da "to što ona radi nema nikakve veze sa glumom"?


Igra bez namjere



- Tako smo došli do ključne stvari, kako sama Sonja Savić kaže u njenom životu - do igre!

- Sva moja vera vezana je za igru. Nisam čitala "Homo ludens". Ne, nikad čula za Kajou, ko je to? A jeste li vi gledali "Železni džez"?

Priča o igri je dugačka, ide kroz vreme, pravi se, svi konci spram stvarnosti spajaju se u reč igra.

Smučim se sama sebi kad objašnjavam igru. Svi moji porivi su protiv toga. Sve je to protiv igre.

Igra je bez namere. Ja sam protiv vrednovanja.

- Na pitanje zašto se stalno ponašao kao da je drogirana, Sonja Savić odgovara:

- To je moj iskok. Neuroza je uzrok nemoći da budemo plemeniti u sredini u kojoj živimo.

Biće tako dok ne nađemo jezik i način ophođenja, dok ne razrešimo bolest, sami sebe izlečimo, dok ne pronađemo sopstveni sistem da komuniciramo sa ljudima. 

To je moje osećanje stvarnosti. Tako se rađaju načini ponašanja. Zato volim rokenrol. S hiljadu ljudi biti intiman javno.

Na kraju nam je Sonja Savić priznala da obožava Sartrove pojmove, ne one filozofske, nego one, na primjer, iz pripovijetke "Soba", a zatim je dodala da neće ići snimati u inostranstvo, jer ne zna jezike.

U stvari, nije baš da ne zna ništa.

Zna recimo da kaže: "Maj nejm iz Sonja" ("Moje ime je Sonja").

razgovarao: Brane Jevrić, obrada: Yugopapir (Film, februar 1986.)




Na kioscima je prvi broj sarajevske nedjeljne revije Film


Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)