Marina Tucaković i Zana Nimani '81: "Nastavnica" bi bila veći hit, samo da je dobro snimljena...



Srećna sam stvarno. Uspela sam da postignem ono što sam htela. Moja mama obožava to što ja radim. Tata ne obožava, ne zbog konzervativnih shvatanja, već dete ne uči ništa, zbog papira, zbog toga! Inače, on mi je pravio probleme. Kada sam imala sedamnaest godina trebali smo da krenemo na prvu tezgu. Ni da čuje... Danas, on ne zna ni gde sam, ni gde idem ni šta radim

Nacija je u iščekivanju, četiri naša kluba, danas biju odlučujuću bitku na svom terenu, za plasman u sledeće kolo evropskih kupova. Prolazeći centrom Beograda u prepodnevnim časovima, sudarao sam se sa grupama navijača, snabdevdnih crveno-belim rekvizitima. Radio stanice su od ranog jutra počele program sa fudbalom, novine prepune izjava, taktika, slika. Ljudi se pripremaju da "kidnu" sa posla, deca iz škola... Uvertira počinje već u pola dva, sa prvim TV prenosom.



Na svoju veliku žalost bio sam prinuđen da se isključim iz opšte prepodnevne atmosfere. Čekao me razgovor sa grupom Zana

Ipak, dok sam sa foto-Rašom žurio niz Francusku i Jevremovu ulicu, non-stop sam kalkulisao.

Koliko dugo voditi razgovor, da bih imao dovoljno vremena da stignem do "Marakane", a podne se već opasno približilo.

Ali gužva je već počela, kada mi je lepa devojčica otvorila vrata.

- Ćao, ja sam Zana, uđi, hajdemo tamo.

Iz drugog pravca dopire graja.

- Ej, dođi ovamo kod nas, nemoj s njom...

- Ma pusti ih, ja sam ovde domaćica, mene moraš da slušaš...

I ništa mi nije bila jasno.

Zana, Marina i Radovan, biće to pravo višeglasje za LP razgovor.

Kada sam kasnije upitao Zanu i Marinu, da li se međusobno svađaju, Zana mi je rekla:

- Deremo se ili jedna ili druga... al nemoj da misliš da je to onaj ženski fazon, u glas...

Ja, kao klimam glavom, al ne verujem, nisam ni kasnije, kada sam preslušavao razgovor.

Dok su mi opet kasnije objašnjavali o demokraskim odnosima u grupi, bez velikog šefa, opet ista nedoumica. Sada mi je sve jasno. Međutim, početak je bio puno drugačiji.


Grupa Zana



Većina članova, današnje Zane, počela je sa zajedničkim radom još pre pet godina, kada su svi još uvek bili vezani za školske klupe. Kako to obično biva u lepim pričama, družili su se, svirali, komponovali svoje pesmice, ali to niko nije zapazio. 

Debi pred širim auditorijumom imali su pre tri godine u jednoj prepodnevnoj emisiji Studija B. Slušao sam tu emisiju i ona mi je ostala u sećanju zbog tamo nekih klinaca i njihovoj hrabrosti da pevaju na živo. Zvučali su neverovatno sigurno i lepo. 

Pošto su već postali "zapaženi", kasnije su preko nekih vezica, uspeli da isposluju snimanje u studiju.

Radovan: Snimali smo sa Encom Lesićem u Studiju VI i onda je ona (Marina) ušla i počela da se dere. "Je l' bre šta je ovo, šta ova peva, šta ovaj svira, skini tu gitaru... To ništa ne valja. Ko je ovde glavni? Evo vam telefon, javite se tog dana u toliko i toliko sati, je l' jasno"...

A mi ne znamo ko je, na prepad nas uhvatila...

Posle od Cajgera saznam da je to bila Marina. Onda smo joj se javili, a ona opet "To ništa ne valja, ne može tako, već tako, tako... " i tako tri meseca, prestali smo da sviramo, ton nismo udarili.

Marina: Slađana je tada snimala album i snimanje je trebalo da počne u osam sati, a počelo je u deset, tako da sam imala "pauzu". Srela sam Enca i on me pozvao u Studio VI, da čujem neku grupu, peva neka devojčica.

Ja ga pitam kako se zovu, a on mi kaže Sultan. Au, glupo ime. Došla sam, vidim na okupu gomila idiota, prvo mi je bubnjar pao u oči... Bilo je zezanje, ali osetila sam da imaju nešto. Vidi se to odmah.

Posle upoznavanja sa Marinom došlo je do preokreta u njihovom radu, a i njenom. 

Marina je u to vreme bila prava zvezda domaće zabavne muzike. Spisateljica, čije smo pesme imali prilike non-stop da slušamo preko radija. Pevači grupe se otimaju za njene tekstove, a ona postaje zaštitni znak hitmejkerstva.

Mnogima je zbog toga išla "na živce".

Takva Marina je onda dohvatila nevinu dečicu nepoznate grupice i počela da ih "filuje po svom ukusu". Naime, vladalo je otprilike takvo mišljenje, a mnogi su i danas u to ubeđeni. Logike ima. Što bi jedna Marina Tucaković petljala sa nekom nepoznatom grupicom, kada je već slavna. 

Kada je Zana postala poznata, opet se pričalo da je to isključivo Marinino delo. Svakako da ona ima tu dosta zasluga, ali se malo zna o tome da je Marina, zapravo postala punopravni član grupe, još pre snimanja prvog singla "Nastavnice"





O svemu tome, i nekim novim odnosima unutar jedne naše grupe, najbolje je da oni sami pričaju.

Zana: Prva konstatacija o Marininoj saradnji, je bila da ona vrši presiju na nas. Na Zapadu svaka grupa ima svog tekstopisca, koreografa, kostimografa itd. i sada kada smo mi uradili nešto sasvim normalno, što je apsolutno potrebno, recimo da neko sedi na probi i sluša sa strane, jer ti si na bini i ne možeš sve da čuješ...

Možda treba deset takvih ljudi, a da ne govorimo o Marini, i onda govore Marina vrši presiju na nas, ona nas je iskrojila. Postavljali su mi pitanja, da li ima smisla da neko tako mladu grupu grubo usmerava... A ne gledaju s te strane, da ona kad radi sa nama, učestvuje u kreaciji svega, isto koliko i mi...

Marina: To pitaju ljudi, koji ne znaju šta je muzika, ne znaju da razlikuju na koncertu, koja grupa dobro svira. Kao: "Šarlo akrobata svira strašno. "A onaj basista, ja bolje sviram bas gitaru od njega, nema veze s' mozgom... U modi su zbog novinara.

Nije da se oni meni ne sviđaju, ima tu nečega, nek’ oni postoje, al' nemojmo da kažemo da taj Šarlo dobro svira. On ima sulude ideje, al' da svira.

Bubnjar je dobar, on svira strašno...

Zana: Kao što ja mogu da kažem Radovanu, meni se ta gitara ne sviđa, tako može i ona da kaže. Da li će on da prihvati, on je kompozitor... Marina toliko sluša muziku, duplo više od nas. Ona može da kaže, "slušala sam to i to, tamo su bubnjevi takvi, napravite u tom fazonu", ali ona ne kreira. 

Osim toga Marina je čovek koji poznaje dosta ljudi i ima uticaje na njih. Recimo, nekog Radeta Ercegovca, koji je savršen majstor i kome jedan balavac ne može da kaže "slušaj, to se meni ne sviđa 'oću OVO."

Dobro, nismo mi više balavci, ali potreban je čovek koji je iskusan, koji poznaje muziku, poznaje ljude, ne zbog veza, nemoj da, mislim nije stvar u vezama, ali za konkretan rad u studiju potreban je čovek koji poznaje snimatelja, producenta i ostale... 

Ti moraš kroz nekoga da postaneš to, da bi te ljudi poštovali ili da se grčiš 10 godina da bi postao neko, a onda tvoja muzika nije aktuelna... Marina je uspela da provali naše ideje...

Radovan: Marina je sve vreme od momenta kada mi napravimo neku osnovnu temu prisutna. Upućena je u sve što se dešava, od samog početka saživljava se sa pesmom... Desi se, zovnemo Marinu u dva sata ujutru, ona se izvuče iz pidžame, dođe i kaže "da l' ste normalni ovo ne valja ništa"...

Na ploči lepo piše ljudi koji su članovi grupe, a ostali koji su pomagači su na drugom mestu. Tu pod grupom Zana spadamo mi, nas šest i Marina. Ona, kao što ja sviram gitaru, piše tekst. Zašto to nije u redu?


Radimo što mi se sviđa



Posle ovakvog saznanja o Marini i njenom novom delovanju, većina nekadašnjih korisnika njenih tekstova sigurno nije obradovana. Setimo se samo velikih hitova koje su izvodili Slađana Milošević YU grupa, Smak, Mirzino jato, Zlatko Pejaković i ostali. Da li je zlatni rudnik prestao sa radom ili je ona samo privremeno to ostavila?

Marina: Radim ja i dalje tekstove za ponekog, ali samo ono što mi se sviđa. U ovakvom poslu je tako. Smuči se čoveku. Što sam ja od početka morala da radim pravu stvar? Nekad dođeš odmah, a nekad dođeš kroz tri godine na nešto...

Sad su mi tekstovi najiskreniji, mada je i pre bilo dobrih. Bilo je loših, ali i loših pesama. Ja sam u suštini jako bila poštena u ovom poslu, ma koliko to neki pogrešno shvatili. Ako je pesma sranje, ja pišem sranje. Pa je l' tako. Sad ću ja nekom da dam dobar tekst ako je pesma govno, a ako je dobra pesma dobar je i tekst.


Nema loših vesti...



Kao što ste i sami videli, po upoznavanju Zane i Marine, proteklo je dosta vremena i neaktivnosti grupe. Iako taj period nisu ništa snimali, niti imali koncerte, moj utisak je da su ga iskoristili, da raščiste sa sobom, da planiraju svoj rad i sve kasnije aktivnosti.

Od pojavljivanja prvog singla "Nastavnice" pa sve do danas, uradili su tri singla i album "Loše vesti uz rege za pivsku flašu", a proteklo je nešto više od godinu dana.

Kvantitativno, takva produkcija za naše prilike je prezadovoljavajuća. Kvalitativno, e, o tome bi moglo da se ipak prodiskutuje, sa pozitivnim završetkom, ali to Zanama nemojte da pominjete. Oni ne žele da se klasifikuju i za sebe smatraju da ne pripadaju ni jednom određenom pravcu. O tome Marina kaže:

Marina: Ima tu elemenata new wavea, gitare kao prvo, al' to nije to. Ima novog romantizma, kol'ko voliš, što se tiče elektronike, ima rocka, popa, simfo rocka...

Radovan: Prevashodno u aranžmanima ima neočekivanih rešenja... Recimo kada logično očekuješ da nešto dođe posle nečega, e toga nema... uzmi za primer koju hoćeš pesmu sa albuma. 

"Nastavnica" se pojavila u neobično vreme, ali je postigla pun pogodak. 

Neobično, jer ako se sećate naša domaća scena je bila u pravom novotalasnom zamahu. Zana je svojom pitkom pop pesmicom osvojila ljude.

Radovan: Mi smo posle tri meseca diskusije odlučili da napravimo pesmu. Bila je to "Nastavnica", pravi hit i prava pesma...

Marina: Bila je hit, ali bi bila dva puta veća, da je dobro snimljena...

Usledio je "Moj deda"/"Pepito pantalone", još lepršavije i već sa Zana soundom.

Posle toga dolazi festival Beogradsko proleće i njihov veliki hit "Leto". Modernizovana šlagerska pesmica, prepisana za konzumiranje najtoplijih dana. Tada sam mislio da se opredeljuju isključivo za komercijalni rad. Marina drugačije misli:

Marina: Osetili smo da će to biti dobro. Ja ti mogu reći, ma koliko bilo bezveze, da je to "Leto" bilo hit. Ogroman hit, veći od "Nastavnice". Ja se divim ljudima u svetu, koji naprave hit. To je pop, dobar pop. Ako nam dune, mada nema nikakvih planova, možda nećemo nikada više takvu stvar napraviti, a možda ćemo napraviti još tri takve.




Poslednji i ujedno najveći dosadašnji snimljeni zalogaj Zana nudi albumom "Loše vesti uz rege za pivsku flašu". 

Vesti nisu loše, već vrlo povoljne Album je slušljiv i to dobro slušljiv. Pravi konglomerat: prethodnih pesama, bolje Marine, Zane koja lepo peva, bolje nego juče, korišćenje različitih žanrova, instrumentalista koji znaju, taman koliko je to potrebno, itd.

Mada se oseća, da tu ima nekih zahvata i ambicija za neke celine, što je uostalom normalno za grupu koja pretenduje na jedan takav rad. U svakom slučaju on će podeliti mišljenja mudrih glava. Publika će, takode, zauzeti svoj stav. 


Samo za ukras



Pomenuo sam kvantitet njihovih izdanja, za kratki vremenski period. To je svakako urađeno na uštrb koncerta i turneja. Oni su imali toliko malo nastupa uživo, da je to vrlo zabrinjavajuće. Razumljivo je da su vremenski bili ograničeni, ali nove pristalice se stiču baš na koncertima i to može da im bude veliki minus u radu, ukoliko u najkraćem roku nešto konkretno ne naprave. 

U razgovoru sa njima stekao sam utisak da oni još uvek ne znaju kada će to biti. Evo i zašto:

Marina: Ići ćemo na promocionu turneju. Međutim, prvo treba svirati, imati probe. Oni znaju koliko se ja zalažem da grupa dobro svira, pa da krene. Ne dam ništa da bude falš. Ne volim stvarno... Malo smo svirali do sada, ali smo bili na nekim važnim koncertima u Beogradu, Zagrebu i Sarajevu... 

Zana: To u Sarajevu je bilo strašno. Onog trenutka kada su nas najavili i kada sam čula publiku, ma kakva trema. Nikada mi se nije desilo da popijem votku i tonik, ja koja ne pijem i od toga padam u nesvest, da meni nije ništa. Ja sam osetila tu votku tek kada sam sišla sa bine. Bili smo šokirani, ali posle najave bili smo sigurni da ćemo dati sve od sebe...

Od Zane ste čuli, da ih je na poslednjem nastupu publika odlično prihvatila. 

Tako je bilo i na prethodnim koncertima. Oni su svoje prve nastupe pravili sa dečijim horom, međutim svakako je veliki problem voditi toliku decu na turneju. Na koncertu u Beogradu sa decom se desio i jedan interesantan slučaj o čemu vam priča Zana:

Zana: Na koncertu u Pioniru Marina je dovukla pet šest devojčica, samo da budu lepe, nema veze što ne znaju da pevaju. Bilo je ukupno 14 devojčica, od kojih sedam zna da peva, a sedam veze s pevanjem nema.

Onda ja vičem ovima što ne znaju da pevaju, vi na ovaj mikrofon, a ostale na drugi. Prvi mikrofon smo isključili, pa su one bile samo za ukras...


Svi smo jednaki



U početku sam nešto pomenuo o odnosima u grupi, razjasnili smo Marininu ulogu, pa sada i da završimo. Sve rešavaju zajedno, svako ima svojih zaduženja i o svemu se zajednički dogovaraju. U to ćete se uveriti iz kratkog dijaloga:

Radovan: Ma u stvari ja, orguljaš i Marina nosimo gro poslova.

Zana: Pa valjda i ja majku mu nešto radim...

Radovan: Stani, stani... e, vidiš, sad ti je sve jasno... Ma svi podjednako radimo...

Zana: Pošalju me samu u Zagreb. Ej, gde to ima! Iza mene pet frajera, a oni mene samu šalju. I ja napravim intervju, uradim rado emisiju, donesem plakate, ugovorim još jedan intervju...

Radovan: Ma zna se ko šta tu radi, ne može da bleji tu kako ko hoće...

Zana: ?!?

Radovan: ... Stani, svako ima pravo glasa i da kaže šta mu se sviđa. Svako ulaže maksimum u taj posao...


Ko je sve srećan?



Zana: Solo karijeru? To u životu ne bih uradila. Nikada, ma ne bi mi ni na pamet tako nešto palo...

Negde na početku, rekao sam da su zajedno već pet godina. 

Od mora anonimnih grupa, uspeli su. Možda je i ova priča dala odgovor na to pitanje, i možda će poslužiti nekim mladim grupama kako sve treba da se radi. Zana, na kraju, kaže:

Zana: Srećna sam stvarno. Uspela sam da postignem ono što sam htela. Moja mama obožava to što ja radim. Tata ne obožava, ne zbog konzervativnih shvatanja, već dete ne uči ništa, zbog papira, zbog toga!

Inače, on mi je pravio probleme. Kada sam imala sedamnaest godina trebali smo da krenemo na prvu tezgu. Ni da čuje... Danas, on ne zna ni gde sam, ni gde idem ni šta radim...

Marina je danas proslavila dvadeset osmi rođendan...

Zvezda je igrala fantastično, Radnički pobedio i Hajduk ide dalje...

Razgovarao: Predrag Aćimović, obrada: Yugopapir (Džuboks, novembar 1981.)





Zvezde "Electronic Jugotona" na Yugopapiru

Beograd ..... Zdenka Kovačiček ..... Zana ..... Električni orgazam ..... Pekinška patka ..... Laboratorija ..... Fabijan Šovagović ..... Igor Savin ..... D'Boys ..... Denis & Denis ..... Du Du A ..... U škripcu ..... Parlament ..... Dorian Gray ..... Hans Christian Andersen ..... Slađana Milošević ..... Oliver Mandić ..... Borghesia ..... Mladen Kušec .....


Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)