Bulevar, grupa koja ulazi u prvu ligu domaćeg rocka: Novi LP "Mala noćna panika" (1982)



Skoro polovina pesama su potencijalni hitovi, zar to i nije u krajnjem slučaju najvažnije za ploču, svirački posao je odlično obavljen, produkcija dobra - nema nekih specijalnih zahvata, Kornelije Kovač je uspeo da shvati srž Bulevar-muzike i da je ostavi pomalo sirovu, zdrav i artikulisani rock’n’roll bez suvišnih, nepotrebnih efekata - snimateljski posao je takođe korektno obavljen

Ako slučajno nemate pojma ko je napisao "Malu noćnu muziku" ovog puta će vam biti oprošteno, mada gledajte da tu rupu u svom klasičnom obrazovanju što pre popunite. A da vas slučajno mrak neznanja ne bi zahvatio i u slučaju "Male noćne panike", prvog značajnog dela jugoslovenske jesenje disko produkcije, na ovim stranicama ćemo pokušati da vas podrobno obavestimo b svemu što čini i što je pratilo ovaj stvaralački zahvat grupe Bulevar.

Bulevar (foto: Zoran Trbović)
U ovu priču o Bulevaru i njihovoj novoj ploči ući ćemo, doslovno, kroz vrata. 

Iako je potpisani prilično verziran po pitanju naših muzičara i njihovih nastranosti, trauma i nervoza, pomenuta vrata su ipak uspela da ga iznenade, a i u dobroj meri zbune. 

Zamislite situaciju: dolazite u jedan od naših najboljih studija, treba da pravite intervju sa mladom, poznatom grupom čije članove znate kao relativno normalne ljude, znate da snimaju novi album koji bi mogao mnogo da im znači, tu su i neke ozbiljne prosede glave u vidu Kornelija Kovača, dostojanstvena atmosfera starog zdanja u koje je studio namešten...

Kad - već na ulazu zatičete jednog tipa kako manijački, iz sve snage, lupa vratima! 

Otvori, pa ih onda dušmanski zalupi, pa opet otvori pa zalupi, ragastovi se tresu a malter oko njih ispada, šarke škripe, izubijana brava se pita šta se to dešava, a onaj tip i ne haje, i dalje lupa li lupa!

Kako ne stojim baš najbolje sa vidom, prilazim i tek onda prepoznajem Dejana, pevača Bulevara, koji prekida ovu svoju delatnost tek da bi me pustio da uđem unutra, a zatim nastavlja svoju destruktivnu ulogu.

Zbunjen ulazim, unutra zatičem čika Kornelija kako viče Dejanu da nije dobro, šalje jednog po jednog člana grupe da lupaju, opet ne ide, sve dok sam Korni nije prišao vratima i tako ih krvnički zalupio da su se u obližnjem hotelu "Ekscelzior" verovatno zapitali da nije zemljotres i već spremili za evakuaciju gostiju. 

Svi prisutni u studiju urlaju od oduševljenja, čestitaju maestro Kovaču na predivnom lupanju, dok sluđeni autor ovog teksta diskretno pokušava da se raspita o čemu se, u stvari, radi. 

Naravno, uvek se nađe i poneka dobra duša tako da su me obavestili da im je to lupanje vratima potrebno za jednu pesmu. 

Praveći se pametan, to jest da sam znao sve još od početka, kažem im da je super ispalo, oni se slažu, i počinjemo, ili nastavljamo, ili ko zna šta se u stvari dešava sa svim onim što smo u početku hteli da napravimo, odnosno sa intervjuom. 


Prelazimo na detalje



Tokom jula i avgusta, u studiju V PGP RTB-a Bulevar je, uz svesrdni pomoć Kornelija Kovača kao producenta radio na tonskom zapisivanju svojih ostvarenja nastalih u poslednjih nekoliko meseci. 

Ako ste ljubitelj kantrija onda ćemo vas obavestiti da su iste prostorije koristili i umetnički i bračni par Brunclik-Kešelj, u terminima posle Bulevara, tako da smo konačno doživeli da i rokeri ponekad imaju prednost, pa bar ona bila i čisto vremenska. 

Na naslovnoj stranici
Rocka: Bulevar
(foto: Z. Trbović)
Ploča je snimana, dosnimavana, miksana i remiksovana uz dužnu pažnju i prisustvo svih članova benda izuzev klaviriste Dragana Mitrića koji se momentalno nalazi na braniku otadžbine.

Sastoji se od deset pesama (pet na A strani, pet na B strani, sasvim logično) od kojih bi neke mogle da budu i pravi pravcati hitovi, a ako PGP i sreća junačka daju, pod naslovom "Mala noćna panika" (Ajne klajne naht panik, to je na nemačkom po Vuku) trebalo bi da izađe za otprilike nedelju-dve dana. 

Autori pesmica su Nenad Stamatović, Dejan Cukić, Dragan Mitrić, svi iz Bulevara (kao da niste znali!) i prva dama YU-pop muzike, poetski smer, Marina Tucaković

Inače, mogli bi da ubacimo i koji trač, pomenuta Marina biće vrlo uskoro životna saputnica isto tako već pomenutom Nenadu, gitaristi grupe. 

Kao što je već rečeno, producent je Kornelije Kovač, snimatelj Tahir Durkalić, omot je uradio Jugoslav Vlahović, to bi bilo sve neophodno za ličnu kartu albuma uopšte. 

Prelazimo na detalje.

Čim stavite ploču na gramofon, naravno pod uslovom da je slušate od početka, naletećete na "Unutrašnju paniku".

Muziku i tekst je uradio Dejan Cukić, stvar je prilično simpatična, sa mnogo ritma, udaraljki, pevanja cele grupe, jedino što je nezgodno, bar po članovima grupe, je što je to pesma koja priziva kišu!

Već par puta im se desilo da na svirkama baš kad je ta stvar u toku iz, pre toga vedrog neba, ljuljne pljusak i prekine koncert.

Zato, ako volite lepo vreme, pripazite kad slušate "Unutrašnju paniku".






Druga stvar na A-strani je "Bolje da ostaneš s mamom", jedna od udarnih stvari, skoro siguran hit koji su zajednički napravili Nenad Stamatović (muzički deo) i Dejan i Marina Tucaković, tekst. 

Oni kažu kako su u toj pesmi uspeli da se oslobode kompleksa "treba biti pametan", hteli su da naprave dobro zezanje, ja samo potvrđujem te njihove uspešne napore i nećemo više o toj pesmi, imaćete dovoljno prilika da je čujete kad album izađe. 

"Zavodi me pa me šutni", treća stvar sa A-strane i produkt budućeg umetničko-bračnog para Nenad i Marina. 

Ako sa ushićenjem pratite rubrike tipa "iz privatnog života zvezda" bićete oduševljeni ovom stvari, naime to je pesmica-biografija pevača Bulevara.

"Ponovo na ulici", muzika Dragan Mitrić (to je onaj što je u vojsci), tekst Dejan Cukić. O tome kako su ljubavi tužne, koliko sve muka sa ženama i zbog njih ima prosečan gradski momak, ako već ne znate saznaćete iz ove pesmice.

I dok čekate da okrenete drugu stranu ploče nailazite na još jedno čekanje, to kroz svoju i muziku i tekst Dejan Cukić "Čekajući Godoa" izražava svoju opsednutost Beketom, obrađujući temu laganog odumiranja ljubavi i povremenog ludila.


Okrećemo ploču



A onda uživanje morate da prekinete okretanjem ploče (pitam se kad li će već jednom da izmisle ploču koja se sama okreće), i tamo će vas ponovo sačekati Nenad i Marina i "Opijum i koka-kola".

Takođe potencijalni hit, po rečima članova zdrav i pozitivan (radi ilustracije, evo parčenceta teksta: "Opijum i seks, i po koji nervni stres, opijum i seks"). 

Kad smo već kod seksa, tu je i sledeća stvar, "Venerin breg", u prirodi zgodno mestašce na koje vole da se penju čak i oni koji s alpinizmom nemaju veze, ovde takode "zdrava i pozitivna, pritom još i poučna stvar".

"Bilo šta za dan-dva". Autor je Dragan Mitrić, i stvar se, bar po naslovu, čudno uklapa u njegovu sadašnju situaciju, odnosno vojsku. Ko zna šta bi sad dao za dan-dva kod kuće! Uglavnom, pesma je dosta neobična za Bulevar, ali to nikako ne znači da nije i dobra.

"Pušten s lanca", opet je muziku pisao Nenad, tekst njegova bolja polovina Marina, mada je i Dejan tu umešao svoje prste. Najkraće: pesma tretira (lepa reč!) balkanski kompleks ostavljenog mužjaka.

Poslednja, deseta stvar na ploči i još jedan produkt plodnog para Tucaković-Stamatović, na ploči se i zvanično zove "Trenutni lek", dok je Bulevarci svaki put zovu drukčije što je, moram priznati, kod pisca ovih redova izazvalo priličnu zbunjenost.

No, naziv i nije važan, bitno je to da je i ova stvar potencijalni hit, verovatno će vam se svideti, pa ćete je zvuždukati na ulici, puštati radio jače kad je čujete, izlizati ploču...




Možda ploču nećete izlizati samo na ovom mestu.

Naravno, sve zavisi od ukusa, neko voli popa neko popadiju, možda vam se Bulevar uopšte ne sviđa i već unapred odbacujete ovu ploču.

Nezavisno od svega, Nenad, Dejan, Branko i Bata su napravili dobar album, sigurno najbolji od svega što su do sada snimili, ploču koja verovatno može da im donese onu popularnost koju su odavno zaslužili a koju, ko zna iz kojih razloga, do sada nisu stekli. 

Skoro polovina pesama su potencijalni hitovi, zar to i nije u krajnjem slučaju najvažnije za ploču, svirački posao je odlično obavljen, produkcija dobra (nema nekih specijalnih zahvata, Kornelije Kovač je uspeo da shvati srž Bulevar-muzike i da je ostavi pomalo sirovu, zdrav i artikulisani rock’n’roll bez suvišnih, nepotrebnih efekata), snimateljski posao je takođe korektno obavljen... 

Naravno, nije baš sve u "Maloj noćnoj panici" tako divno, idilično, ima i tu propusta, čak dosta njih, ali to je uobičajena stvar kod nas, a što je najvažnije, ti propusti i greške nisu toliko veliki da bi pokvarili opšti, dobar, utisak o ploči. 

U svakom slučaju, "Mala noćna panika" je ploča koju bi trebalo imati u svojoj diskoteci, pa čak i ako niste neki zaluđeni Bulevar-obožavalac. 

Toliko.

I vidite, zbog onih vrata s početka ovog teksta, kao i još nekih drugih objektivno-subjektivnih okolnosti (ovo me podseti na deo iz "Unutarnje panike": jurim te danima po restoranima) nismo uspeli da napravimo pravi intervju s Bulevarom, šta sad?

Ništa, šta se može, upotrebivši svoje veze po raznim špijunskim agencijama pokušaću da vam predstavim članove Bulevara na drugi način, malo više policijski ali zato i potpuniji...


Dejan Cukić


Dejan Cukić: Zappa, for Shure (foto: Z. Trbović)

Pevač, rođen 4. XI 1959, studira, pomalo se bavi rock-skribomanstvom, kao i ostali u muzici odavno, u Bulevaru od osnivanja. Ranije bio u nekoliko lokalnih beogradskih grupa, kasnije zamenio Nenada u Tiltu, opet se našli u Bulevaru. Odličan frontmen, pasionirani obožavalac Zappe, neoženjen i još uvek se ne da na tom planu. Kad smo već kod rekvizita koje koriste članovi benda da kažemo da i Dejan peva na "Shure SM 58" mikrofonu, a ponekad i svira (dosta loše) ona vrata iz početka ovog teksta - Yelovitsa


Predrag Jakovljević


Predrag Jakovljević: Motor man (foto: Z. Trbović)

Bubnjar, rodio se 8. IV 1960, ima najdužu kosu u grupi, nije oženjen ali zato ima motor, tomos automatik, i najkabastiji instrument. Slično ostalima svirao po nekoliko lokalnih grupa, zatim u Tiltu pa u Bulevaru. Dobar, čvrst, atraktivan bubnjar, svira na "Pearl" kompletu, o činelama nemam podatke. 


Nenad Stamatović



Nenad Stamatović: "Olakšan" za Stratocaster (foto: Z. Trbović)

Solo gitarista, rođen 30. V 1955. godine, po godinama najstariji, samim tim i najiskusniji u grupi i, logično, njen šef. Počeo karijeru još 1974, kao gitarista i pevač u Tiltu, posle još svirao u Zebri i Suncokretu. Momentalno je neoženjen, ali neće još dugo, već smo pričali o njegovoj sentimentalnoj vezi sa Marinom. Pošto svira gitaru kazaćemo još i koju, to je "Gibson Les Paul Standard" koji uključuje u "Marshall" pojačalo. Ranije je imao i "Stratocaster", međutim, pre izvesnog vremena izvesna nepoznata lica su mu ga otuđila i sada tiho pati.


Branko Isaković


Branko Isaković: Pomalo punker (foto: Z. Trbović)

Basista, rođen je 24. VI 1958, fura pomalo punk-image, svira dobro i odavno. Svirao ranije u nekoliko lokalnih grupa sa Zvezdare, onda bio u Suncokretu, a prešao u Bulevar kad je osnovan, uostalom kao i svi članovi. Ni on još dugo neće biti neoženjen, i zato kad nije sa izabranicom srca svoga učestvuje u nekim projektima i van Bulevara (Propaganda, sad će da pomaže Idolima). Svira na "Fender Precission" basu, pojačalo su mu maznuli kad i Nenadu gitaru - pa se sad snalazi.


Dragan Mitrić 



Klavijaturista, momentalno u vojsci, ali je učestvovao na snimanju ovog albuma, pa je snimljeno i nekoliko njegovih pesama. Studira muzičku akademiju, u Bulevar došao iz Zvuka ulice, sada momentalno svira u Raškoj u Domu JNA. Radi i izvan grupe, jedan od pokretača Propagande. Omiljeni instrument mu je "Korg" sintisajzer.


*****



Tako smo došli do kraja ove priče o grupi Bulevar i njihovom novom albumu "Mala noćna panika". 

Sada verovatno znate mnogo više o ovom jedinom beogradskom bulevaru koji nije ucrtan u zvanični plan grada, u koji nijedan taksista ne može da vas odvede i u kom uopšte nema posla za Đoku Vješticu, ali koji je svojim singlovima i albumima dokazao, a nadamo se da neće na tome i ostati, da je i te kako važan za Beograd i da ima šta tu da traži, da ne postoji bez veze. 

Za otprilike dve nedelje (ali ko može biti siguran u disko kuće?) moći ćete i da čujete ovo o čemu danas čitate, uskoro i da vidite Bulevar na delu. 

A do tada... Pa, u svakom slučaju, bar nemojte da budete sami. 

napisao: Bane Obrenović, obrada: Yugopapir (Rock 82. septembar 1982.) 




Dejan Cukić i K. Kovač u razgovoru sa Nikolom Neškovićem:



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)