100 ključnih pesama jugoslovenskog rocka (4. deo) - Radomir Mihailović Točak (1983)

Meni se Bijelo dugme nikada nije nešto posebno sviđalo. Hvalio sam svojevremeno neke njihove stvari jer su bile dobro sačinjene, ali je to što oni rade, u stvari, estradna umetnost, odnosno, nije umetnost nego - smisao za cirkus. Malo se slabije razumem u te stvari

100 ključnih pesama jugoslovenskog rocka (3. deo), komentariše: Goran Bregović (1983)

Ako uzmemo da su dva ostala bitna čoveka u Jugoslaviji Bora i Džoni, moj je ukus dosta dalek i od Borinog i od Džonijevog. Moj je ukus, recimo, ni Borin, koji ti ne ostavlja ništa da slutiš iza prve slike, ni Džonijev, koji je metafora značajna samo njemu. Između ta dva kraja sam negde ja i verovatno bi bilo prirodno da oni utiču na mene, ali... ne baš

100 ključnih pesama jugoslovenskog rocka (2. deo), komentar: Vlatko Stefanovski (1983)


Džoni je kao svirač zadnja katastrofa: on dobro svira, recimo, akustičnu gitaru, ali ne daj bože da mu daš električnu! Ja sam mu davao svoju kad smo bili u Americi i kosa mi se dizala na glavi, nisam mogao da gledam šta radi, ali to nema veze, on je frik druge vrste

100 ključnih pesama jugoslovenskog rocka (1. deo), komentariše: Branimir Štulić (1983)


Boru ne poznajem, ali njemu svaka čast, on je svoj hleb sto posto zaslužio. Šta da kažem o Točku? Prohujalo s vihorom! Kod Divljih jagoda je smešno što vuku na Halene. To je groteska na naš način, krivo srastanje. U stvari, ja sam toliko okrenut sebi da jako površno mogu da pričam o tim ljudima. Uglavnom ih i ne poznajem


Goran Milić ističe: Sve bi izveštaje u Dnevniku trebalo emitovati s mesta događaja! (1986)


TV novosti, januar 1986, uvod Zorice Pašić: Mа u kojem sredstvu jаvnog informisаnjа delovаo (štаmpа, rаdio, televizijа), svаki novinаr se bаr jednom suočio sа onim što pežorаtivno nаzivаmo cenzurom. Pošten odnos premа poslu često podrаzumevа pristup bez rukаvicа, pа se pitаnje novinаrske etike kаtkаdа iskаzuje osetljivijim od lekаrske. Novinаr ne sme dа se odrekne prаvа dа govori o stvаrimа koje znа, iаko gа u tome ponekаd ogrаničаvа ono osećаnje odgovornosti koje proističe iz činjenice dа se njegovа reč аutomаtski pretvаrа u jаvnu.