Zašto se raspala grupa Suncokret: Bata Sokić o Bori, Snežani i dešavanjima na rock sceni (1980)

Jun 1980: Događa se jedan od onih magičnih trenutaka kada se uspešno udružuju najveći talenti muzike i filma, daju sve od sebe i ostavljaju neizbrisiv trag: Giorgio Moroder i Blondie stvaraju jedan od najvećih 80's hitova "Call me", glavnu muzičku temu jednog od najuspešnijih filmova reditelja Pola Šredera, koji od glavnog glumca Ričarda Gira pravi holivudsku zvezdu broj 1... Ponešto od rock magije oseća se i "s ove strane bare", u Velikoj Britaniji, gde se nakon samo jednog singla ("11 O'Clock Tick Tock") i nekoliko koncerata čuje jednodušni usklik: "U2 su budućnost svetskog rocka!"... Počela je ekspanzija muzičkog sadržaja na novom formatu - video kasetama! Blondie objavljuje video izdanje "Eat To The Beat", a pridružuje im se i inovativni Gary Numan... Nova nada YU rocka je splitski Metak, koji s lakoćom rasprodaje početni tiraž svog prvog albuma "U tetrapaku", dok većina mladih u transu trese glavama već na početne rifove njihovog hita "Da mi je biti morski pas"... ali, to je već opis bliske budućnosti, jer "Morski pas" izlazi na singlici tek najesen... U našoj zemlji gostuje popularna britanska pevačica YU porekla Lene Lovich (Premi-lovich, actually), kojoj na koncertima u Ljubljani, Zagrebu, Beogradu i Nišu kao predgrupa nastupa mladi zagrebački bend - Film. Njihov pevač Jurislav Stublić prilično je besan što im diskografska kuća odlaže objavljivanje prvog singla... Podjednako kivan na svog izdavača je i slavni beogradski muzičar Bata Sokić, koji u jeku dolaska novih bendova najavljuje odlazak jednog starog, sopstvenog - Suncokreta...

"Mi smo, moram da kažem, svi bili dobri svirači. I najveća tuga je da smo u trenutku rasturanja imali tako dobrih 15 pesama, glava da boli! Strašno mi je žao da to nije urezano na ploču. A sam trenutak rasturanja došao je pred jedan nastup u Zagrebu. To je povod, jer su neki hteli da idu, neki ne. Mene nisu poslušali i... jednostavno sam im rekao da više nećemo da radimo"
Nedavno smo pročitali u novinama: Suncokret prestao da postoji. Ništa više. Ostalo je ime, jedna nostalgija za Borom, Snežanom i Batom, koji su svako u svoje vreme činili sve da od Suncokreta naprave nešto više od obične lokalne atrakcije. 

Ostao je jedan album, nekoliko singlova i sad je to već deo prošlosti. Bata Sokić bio je spreman za razgovor, pa smo iskoristili tu priliku da popričamo i da čujemo šta se, u stvari, dogodilo?

Suncokret: Miodrag Bata Sokić, Nenad Božić, Bora Đorđević, Gorica Popović,
Biljana Krstić, Snežana Jandrlić (snimio: Zoran Kuzmanović, 1976. godine) 
- Nema više Suncokreta...

- Nema. To je tužna vest, ne zbog same grupe, zbog Suncokreta, već je to samo jedan momenat u nizu stvari koje se dešavaju na beogradskoj, odnosno jugoslovenskoj rock sceni.

Da podsetim da je Suncokret još jedan bend koji se rasturio...

- Koliko ste dugo bili zajedno?

- Nešto više od pet godina. Za to vreme grupa je snimila samo jedan LP, nekoliko singlova...

To je ipak neki opus, zar ne? 

Suncokret je, da se setimo, imao dva perioda: jedan akustičarski u kome se uradilo šta se moglo, zatim su se ispodešavale razne stvari, Bora je otišao, mi smo ostali, hteli smo da kažemo još koju reč na planu koji bi se nazvao rokerskim, uložili smo sve što smo mogli i to je bio taj drugi period, koji se, eto, sad završio. 

Pošteno smo radili, pošteno smo pokušavali, nismo baš mnogo uspeli... I to je ono što ne valja: da se grupa koja nešto znači raspadne, rasturi...

- Razlozi? Pa, poslednji singl je bio vrlo dobar...

- Poslednji singl koji smo snimili i koji je dobro primljen nema veze sa našim rastankom. Svi misle kad izađe ploča da je to i trenutak kada se to napravilo, odnosno da singl ili album reprezentuju sastav baš tad, baš u tom trenutku. 

Međutim, stvari sasvim drukčije stoje. 

Konkretno, to se nama desilo sa ovim singlom. Ploča je izašla u aprilu ove godine, a snimljena je u oktobru 1979. To je već veliki vremenski period u kome se razne stvari dešavaju...

- Pa, dobro, koliko je to krivica grupe? Zašto ste dozvolili da ploča toliko dugo čeka? Šta ste uradili da požurite vašu disko kuću?

- Krivica je sigurno u nama, jer da smo mi treća grupa u Jugoslaviji, da smo najbolji u svetu, oni bi nam ploču izdali za dva dana. Međutim, naše pozicije se nisu sjajno kotirale, čak mnogo manje no što smo mislili da vredimo, jednostavno, ljudi nisu imali poverenja u nas. 

I svaki naš potez je sa sumnjom prihvatan, a realizacija ploče odlagana što je više moguće. Suncokret je u novoj postavi imao dva singla. Prva ploča je bila vrlo loša, bar ja tako smatram (slažem se - P. L.) 

- Da se vratimo tom famoznom novom singlu. Vi ste lepo snimili ploču i šta se desilo? Šta vam je obećano?

- Ništa. Mi smo termin dobili, snimili ploču i računali sa svim zaostacima da će se singl "Sviće novi dan" pojaviti do decembra meseca. Ljudi u Produkciji su nam rekli da ne brinemo, da će sve biti u redu, da će singl biti u prodaji već u novembru ...

- Ko vam je to obećao?

- Nemoj tako! Mislim da tu pojedinci nisu krivi, radi se o opštoj organizaciji posla u jednoj kući gde smo mi samo jedan od izvođača koji tu sarađuje i ništa više. 

Desetak ljudi s kojima sam u PGP-u sarađivao stalno su odgovornost prebacivali na druge. Te, nisam ja za to zadužen, onaj drugi, to nije moje, to drugi zna i slično. 

U Produkciji RTB ne postoji čovek koji može da kaže: ploča će vam izaći tada i tada i da se to ostvari... Kad sam čuo za novembar, odmah sam prolongirao mesec dana kasnije, za svaki slučaj. Onda se nešto desilo, nešto je kasnilo, bili su pretrpani... 

Bio sam čest gost u njihovim kancelarijama, stalno sam intervenisao i postao dosadan, što ne volim i nisam se dobro osećao. Govorili su mi da "ploča nije ušla u plan", a trebalo je da uđe, onda je ušla u plan, ali se kasnilo sa izradom i tako to ide...


Gde je materijal?



- Došla je Nova godina, sneg i nova obećanja?

- Tačno. U januaru, zna se, prvih dve nedelje se ne izdaju ploče, jer se tada ne radi. A kad je počelo da se radi, krenuli su sa štampom ploče i to su uradili do 5. februara, recimo... I, normalno je da prođe dvadeset pet dana od kada ploča iz magacina stigne u prodavnicu...

Kad ploča ne uđe u plan: Suncokret u problemu  
- Jel' daleko magacin od prodavnice?

- Daleko je.

Kamionetu treba sat vremena do Batajnice i natrag.

- Šta su vam ljudi u RTB-u rekli kad je taj famozni singl konačno objavljen?

- Odmah posle snimanja rekli su nam da su super zadovoljni i da je to mnogo dobro i da je sve divno i krasno.

Međutim, posle izlaska ploče nije bilo nikakvih komentara.

Privatno, govorili su mi sve najlepše, ali, ništa za promociju, reklamu, nisu učinili. 

U tom trenutku izlazila je samo jedna ploča RTB-a, mislim na rok muziku, odnosno na singl Generacije 5. U to vreme desila se mala afera oko januarskog "Pop ekspresa" kada se "neko" od ljudi iz RTB-a setio da u programu treba da učestvuju i malo komercijalniji pevači i naravno, Suncokret je trebalo da ispadne. 


Srećom, nije se to dogodilo, učestvovali smo, ali mogli smo da i ne budemo u programu.

- Koliko znam, vi ste davno predali i materijal za LP...

- Davno, davno, juna 1979. Tada su nam obećali da će snimanje početi u julu, međutim tada je jedan čovek otišao na godišnji odmor, pa drugi, pa su svi otišli na odmor, neki su se čak vratili s odmora, pa je onda ipak pao predlog da se napravi još jedan singl, što je nama odgovaralo, jer je od prethodne male ploče prošlo skoro šest meseci... I tu negde dolazimo do gore pomenutih događaja.

- Da li je bilo pomena o albumu, tamo od juna prošle do aprila ove godine?

- Jeste. Opet su mi rekli da donesem materijal za LP. To je već bilo previše. Imali su ga u dva primerka mesecima... Dva primerka teksta, dve trake, sve je to ležalo kod njih, a oni mi traže materijal za LP! 

Podsetio sam ih na to tri-četiri puta i onda sam prestao da ih podsećam, misleći da sam im utuvio u glavu činjenicu da je materijal za album kod njih. Kad su mi opet rekli "gde je materijal?" bilo mi je svega dosta i tada sam prestao da im dosađujem...

- Posle svega, pitam se, da li je moguće snimiti album?

- Jeste, vrlo je moguće. Uuu, vidiš kako ljudi lepo snimaju!

- Kako?

- E, ja ne znam kako, da ja znam kako, ja bih tako snimio! Izađe neki Vlada Labat, izađe neki Dragoljubov taxi, tu nemam nikakve podatke, nisam se raspitivao ali, jedno je sigurno: te ljude i grupe u životu nisam čuo, ni da nastupaju, ni da sviraju i čini mi se da su nekim drugim kanalima stigli do albuma. 

Onda, bilo je grupa koje su dobijale dosta pažnje i studijskog vremena, mnogo više nego mi. Konkretno, radi se o dva albuma Galije, o grupi Igra staklenih perli... To su sve momci koje ja poštujem i poznajem, ali lično je moje mišljenje da smo i mi trebali pre njih da dobijemo termin... Primere sam naveo kako bih jasnije ocrtao problem...

- Pored nesporazuma s disko kućom, ni u grupi baš sve nije išlo glatko?

- Nije. Ponavljam, da smo bili takav bend da ne zavisimo od jedne disko kuće, onda bi nas svi jurili. To sigurno. U grupi je bio problem, jer smo se tražili. To je sve trajalo do juna prošle godine. Promenili smo dva člana i napravili skoro nov bend: Bata Sokić (bas), Snežana Jandrlić (vokal), Vlada (bubnjar) Dušan Bezuha (gitarista)...

- Kad ste se našli?

- Tek na drugom singlu, ali, onda je već bilo kasno. Prvi singl je bio promašaj, ali u ono vreme to nisam shvatao. Mi smo, primera radi, tekst za numeru "Dlakavo čudo" izabrali između pet-šest tekstova od kojih nam se nijedan nije dopao. 

Ali, pošto smo morali da se odlučimo, ispalo je naopako...

Meni se, ustvari, u toj pesmi ne sviđa tekst. Mi smo, moram da kažem, svi bili dobri svirači. I najveća tuga je da smo u trenutku rasturanja imali tako dobrih 15 pesama, glava da boli! Strašno mi je žao da to nije urezano na ploču... 

A sam trenutak rasturanja došao je pred jedan nastup u Zagrebu. To je povod, jer su neki hteli da idu, neki ne. Mene nisu poslušali i... jednostavno sam im rekao da više nećemo da radimo.


Rock tekstovi ne smeju biti banalni



- Kako su to članovi grupe primili?

- Osećali smo svi zajedno da ne možemo previše da napravimo. Mi smo znali da ćemo se rasturiti tokom godine. Ali, sigurno da nismo pretpostavljali da materijal neće biti snimljen. To nikako. To je ono što je svima žao, jer smo živeli za taj nerealizovani album...

"Dlakavo čudo": Poslednja postava Suncokreta 
- Istorijat Suncokreta nekako je tipičan za beogradsku rok scenu ...

- Jeste, rekao sam to u početku.

Ali, umesto termina "beogradska muzika" ja sam više za "muziku koja se snima u Beogradu i potiče odavde".

U Beogradu se sada dešavaju neke stvari koje su se dešavale pre petnaest godina. Stvara se strahovito mnogo novih grupa. 

To su sve deca koja pokušavaju da daju nešto novo, ali u organizaciji posla oni nemaju iskustva. 

Garantujem da u glavnom gradu postoji deset sjajnih grupa, ali, isto tako, garantujem da niko od njih ništa neće uraditi, jer znam da nemaju nikoga ko bi im pomogao...

- Konkretno, šta fali beogradskoj rok sceni?

- Fale nam pojedinci koji bi imali nekakvog interesa da te grupe podrže. Jer, sve ovo što radimo jedan je oblik proizvodnje. U proizvodnji mora da postoji neko ko diktira tu proizvodnju, odnosno neko ko poznaje tehnotogiju posla... 

S druge strane, mi imamo potrebne pozornice, tu su i akcije u SKC-u, tu je i Paliluska olimpijada kulture... Ali, nema koncerata gde bi novi bendovi mogli da se predstave, i pravo je čudo da je i jedna nova grupa, Bulevar, uspela da dođe do ploče u "Jugotonu". I to je uspeh! 

Pa i dve vodeće beogradske grupe YU grupa i Generacija 5, i oni se muče! Tu nema čoveka koji bi stvari doveo do kraja, do uspeha. Bora Đorđević je izuzetak. On je to umeo, potpuno sam.

- Ali, svi se trude da nešto urade, zar ne?

- Naravno, svi shvataju da bez nekog razmišljanja nema ni uspeha. Međutim, prinuđene da same rešavaju različite probleme, grupe najčešće greše baš u tekstovima. Mi smo došli u situaciju da rock muzika kod nas pruža takav tekst koji je toliko banalan, da se može meriti s najgorim festivalskim tekstualnim motivima. 

A mi to dobro znamo šta znači! To je ubijanje u mozak! To je suprotnost onome što rock muzika treba da bude. Kakva je to rock grupa koja uzima tekstopisca za ceo album? Taj isti tekstopisac piše za njih hiljadu i - šta je to? Bolje je da grupa napravi loš tekst, ali da to bude njihovo delo, nego ovako...

- O kome govoriš, duše ti?

- O YU grupi, na primer.

- Možemo i o grupi Smak, o "La Kukarači" ...

- Tačno, to je najgrozniji tekst koji sam ikad čuo, mada ja grupu Smak cenim jer su neprikosnoveni u svirci. Za mene je Generacija 5 pop grupa, bez obzira što ih cenim i što sam ih pohvalio. Došlo je krajnje vreme da razgraničimo šta je pop a šta rock... 

Srebrna krila su savršena pop grupa, najbolje što se kod nas moglo napraviti. 

Generacija 5 je ipak pop grupa. Žao mi je, jer ih poznajem i znam da bi oni voleli da budu nešto drugo, ali... Nek' rade ono što rade, ipak je to nešto!

- Žališ li za nekom šansom koju si propustio?

- Ponekad, ali nemam vremena jer nisam završio sve ono  što nameravam da uradim. Već sam krenuo u novi projekt, u novi bend koji se zove "Vruć vetar" i... biće mnogo bolje, u to sam siguran. 

Sve je spremno, ali nigde ne žurim. Već imamo dovoljno materijala i nameravamo mnogo češće da nastupamo. 

Hteo bih ovde da pomenem jednog čoveka koji mi je, pre svega, lični, dugogodišnji prijatelj, dobar gitarista s kojim sam rešio sve ovo da napravim. Zove se Zoran Tutić i sa mnom je u novom bendu. Zajedno pravimo tekstove, zajedno pravimo muziku. 

Ali, o tom, potom. Kad budemo nešto uradili - razgovaraćemo...


Mladima moraš da pružiš izbor



- Od onih koji su već nešto uradili, ko ti se sviđa, ko ti se iskreno dopada?

- U poslednje dve godine jedina svetla tačka je grupa Riblja čorba. Time sam sve rekao... Tu su još Pankrti, Prljavo kazalište, Laboratorija... Tekstovi su im sjajni... Istiniti i aktuelni, to je ono pravo.

Reklama za album "Moje bube" (1977)
- Znači jedna "novotalasna orjentacija"?

- Znači. Jer, pazi, to je ono što vredi. Mi smo ranije rekli da su najbolje grupe u Beogradu YU grupa i Generacija 5. Najbolje su jer samo one postoje! 

YU grupa je klasičan primer benda sedamdesetih godina. Ta muzika je dobra, deca je prihvataju jer nemaju ništa drugo. 

Generacija 5 ima noviji izraz, ali je to festivalski izraz, to je "stara muzika". Opet tu nema novih elemenata, sem nove boje koja je stvorena. 

Mladima moraš da pružiš izbor, deset ploča od kojih bi oni izabrali ono što im je najbliže.

- Šta podrazumevaš pod "starom muzikom", kako je nazivaš?

- Ono što rade Srđan Marjanović, Generacija 5, YU grupa, sve je to "stara muzika". To su iskusni muzičari, koji koriste svoje kvalitete i koji umeju da plasiraju ono što rade. Ali, to nije ništa novo. To je daleko od novina, od modernog rocka... 

Zato s novom grupom hoću da napravim nešto drugo. Nešto dobro, nešto novo, nešto što može da bude pravi rock zvuk...

- A šta je s čuvenom muzičarskom sujetom?

- Sujeta je proizvod neznanja. Može čovek biti strašan muzičar, može da radi sjajno ono što radi, ali on je ograničen čovek ako je tvrdoglav i sputan, ako ne shvata da postoji još nešto sem onoga što on radi. 

Muzičari su u principu strahovito sujetni... osetljivi na kritike, to valjda i sam znaš! 

Nije im jasno kako ti, kao kritičar možeš da analiziraš muziku bolje nego oni! To im nikada neće biti jasno! Jer, sama priroda tvog posla daje ti šansu da budeš objektivan. A muzičari to nisu. Svako o sebi misli sve najbolje, najlepše... 

Ovo molim te da zapišeš: smatram da su neki kritičari - ne moram da ih imenujem, prepoznaće se i sami - mnogo više uradili na unapređenju naše rock muzike nego rock muzičari!

- Hvala ti, pocrveneo sam ...

- (bez komentara)

Razgovarao: Petar Luković (Džuboks, jun 1980.)



Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)