Rekordi i zanimljivosti YU fudbalskih šampionata 1923-1978 (1/2): Ko je bio najubedljiviji prvak?

Avgust 1978: Radivoje Marković, doajen sportskih novinara Jugoslavije, otvorio je izložbu trofeja niza generacija beogradskih fudbalskih ekipa. Trofeji su izloženi na 22. spratu u palati Beograđanka... Slavko Luštica, iznenada i neočekivano, dolazi na mesto selektora YU reprezentacije... Ivica Šurjak, ponos Hajduka, predviđa: "Mislim da će se ove sezone za prvo mesto boriti Partizan, Dinamo i Crvena zvezda. Naše šanse su manje. Ne smem ni da pomislim koliko je otišlo igrača  - Jerković, Katalinić, Džoni, Buljan, Boljat, stvarno mnogo. Ali, zato stvaramo nov, mlad tim!"... Novu sezonu spremno dočekuje i jugoslovenska fudbalska revija Gool! čija je redakcija rešila da podseti ljubitelje najpopularnijeg sporta na sve moguće rekorde, tabele i zanimljivosti koje su obeležile prethodne godine...

"Evo, Fudbalsko prvenstvo Jugoslavije samo što nije počelo. U očekivanju prvog zvižduka sudijske pištaljke, kada će lopta pokrenuta sa centra početi da skakuće u borbi za prvoligaške bodove, podsetimo se kroz rekorde, podvige i raritete aktera, na proteklih 50 šampionata Jugoslavije" 

A, ljubitelji fudbala u ovom sažetom fudbalskom istorijatu, pored ostalog, naći će i mnoge detalje koji u velikoj većini nisu poznati čak ni samim akterima tih događaja!


Stoga, valja početi ispočetka! Dakle:

- Prvo prvenstvo Jugoslavije održano je 1923. godine i okončano trijumfom zagrebačkog Građanskog (Vrđuka-Ferberber) (Renec), Stebl (Šifer) — Vragović, Rupec, Gec (R. Hitrec) — D. Babić, Pasinek, Pavleković, Mantler, Perška (Šefer). Od tada do danas u elitnom maratonu Crvena zvezda je imala najviše uspeha sa 12 šampionskih titula, ispred Partizana i Hajduka sa po 8, BSK-a i Građanskog sa po 5, Dinama 3, Jugoslavije i Konkordije sa po 2, te HAŠK-a, Reprezentacije NR Srbije, Vojvodine, Sarajeva i Željezničara sa po jednom osvojenom krunom šampiona.

43 šampionata održana su po bod-sistemu (od čega tri po jednostrukom bod-sistemu) i sedam po kup-sistemu.


Dosadašnji prvaci Jugoslavije 1923 - 1977/78. (timovi, igrači, treneri)

Golovi, Zlatne kopačke, "bombarderi" Jugo-šampiona:




(Kliknite na stranice da bi se uvećale)


Najubedljiviji prvak - Zvezda, po broju bodova - Partizan



Beogradski Partizan je nedavno postao rekorder po broju osvojenih šampionskih bodova: 54. Međutim, ako bismo tražili tim koji je na najubedljiviji način postao prvak, onda bi taj podvig pripao Crvenoj zvezdi. 

Naime, ,,crveno-beli“ su u sastavu: Kajganić (Stojanović) — Jelikić, Jovanović — Muslin, Radović, Bogićević — Nikolić, Filipović, Savić (Sušić), Baralić (V. Petrović), Šestić (Lukić, Stamenković) osvojili prvenstvo za 1976/77. sa 9 bodova preimućstva: Zvezda je inkasirala na kraju tog šampionata 50 bodova ispred drugoplasiranog Dinama sa 41.

Sa po 8 bodova preimućstva prvaci su bili Partizan (1964—65.) i Vojvodina (1965—66.).

No, to je kad se radi o prvenstvu sa 18 učesnika.

Ali, predratni rekorder je BSK koji je 1930—31. postao prvak sa 9 bodova prednosti. Osvojio je 20 bodova a Konkordija 11, kao drugoplasirana.

Ovaj podvig od 9 bodova je vredniji od Zvezdinog, jer je ostvaren u samo deset kola!


Apsolutni rekord predratnog BSK-a



Verovali ili ne, predratni, petostruki šampion BSK drži jedan apsolutni rekord, koji nikada praktično neće i ne može biti dostignut. To je onaj u prvenstvu 1930/31. BSK-a, kada je po duplom bod-sistemu tim „Plave mašine“ samleo sve svoje rivale i osvojio svih 20 bodova, a to znači 100%! 

Evo te pobedonosne serije BSK-a:

SAŠK (Sarajevo) 4:0, Hajduk (Split) 4:0, Konkordija (Zagreb) 2:1, Mačva (Šabac) 3:0, Građanski (Zagreb) 2:1, SAŠK 4:0, Hajduk 2:0, Konkordija 6:2, Građanski 2:1 i Mačva 3:1! - i goldiferenciju 32:6.

Zabeležimo taj slavni tim BSK-a: O. Gazari— Radovanović, Tošić—Arsenijević (S. Popović—Kika), Mija Jovanović, Lj. Đorđević—Tirnanić (Glišović), B. Marjanović— Moša, N. Marjanović—Grba, Vujadinović, Virić (Antić) i trener Mađar Aleks Nemeš.

Pored ovog podviga BSK-a, po bod-sistemu takođe je bez poraza u analima naših šampionata samo još splitski Hajduk, 1950. ostvarivši deset pobeda i osam remija. To su uspeli: Beara, Kokeza, Broketa, Mrčić, Katnić, I. Radovniković, Drvodelić (Arapović), Luštica, Vidjak (S Krstulović), F. Matošić i Vukas.


Naj... U Prvoj ligi



• Najbolji procenat  osvojenih bodova (u prvenstvu sa 10 i više klubova,) ima Partizan — 90,3 odsto, jer je u prvenstvu 1946/47. ubrao 47 od moguća 52 boda. U istom šampionatu ,,crno-beli“ su ostvarili i najveći broj pobeda — 23!

• Najviše golova u jednom prvenstvu dao je zagrebački Dinamo (81) 1946/47. sa navalom: Beda (Kacijan), Cimermančić, Velfl, Senčar (Ž. Čajkovski) i Strugar, ali je bio samo vice-prvak, dok je u istom prvenstvu Partizan postigao 77 šampionskih golova, više od ijednog prvaka od 1923—1978.

• Najviše puta uzastopno — po 3 puta — osvajali su titulu državnog prvaka BSK (1932—33, 1934—35. i 1935—36; prvenstvo 1933—34. nije igrano), Partizan (1960—61, 1961—62. i 1962—63.) i Crvena zvezda (1967—68, 1968—69. i 1969—70.) a najveći broj puta su osvajali duplu krunu (Prvenstvo i Kup) u jednoj takmičarskoj godini ovi naši najelitniji klubovi: Crvena Zvezda 4 puta (1959, 1964, 1968, 1970.) a po jednom Partizan (1946.) i Hajduk (1974.).

• Najviše bodova u predratnim šampionatima osvojili su BSK 224, Građanski (Zagreb) 184, Hajduk 178, Jugoslavija 165, HAŠK (Zagreb) 125 i Slavija (Sarajevo) 114, a od oslobođenja do danas C. Zvezda 1.147, Partizan 1.113, Dinamo 1.051, Hajduk 1.011, OFK Beograd 852, Vojvodina 839, Sarajevo 763, Velež 705, Željezničar 625 i Vardar 514.

• Najviše prvoligaških golova u predratnom vremenu postigao je BSK — 425, pa Hajduk 349, Građanski 317, Jugoslavija 288, HAŠK 229, Slavija (S) 207, Konkordija (Zagreb) i BASK po 185, a u posleratnom periodu C. Zvezda — 1.680, a onda Partizan 1.602, Dinamo 1.469, Hajduk 1.448, OFK Beograd 1.219, Vojvodina 1.178, Sarajevo 1.097...

• Najveći broj pobeda u prvenstvu zabeležila je C. zvezda — 469, a potom Partizan 449, Dinamo 411, Hajduk 397, Vojvodina 312, OFK Beograd 308 itd.,

• Najviše remija u dosadašnjim prvenstvima ostvarili su: OFK Beograd 236, pa Dinamo 229, Hajduk 217, Partizan i Vojvodina po 215, C. Zvezda 209, Sarajevo 207...

• Najveći broj prvoligaških utakmica odigrao je Biogradlić (Sarajevo) 317, zatim Hlevnjak 312, Holcer 307, D. Džajić 306, Dimoski 302, Santrač 300, Dojčinovski 299, Ćurković 288, a po prvoligaškom stažu, što je i realno uspešnije za svakog fudbalera, u najviše šampionata igrali su: Tasić — 17 i on je rekorder, a slede: F. Matošić i Biogradlić 16, R. Mitić, Bobek, Vukas, Čonč, Spajić, Ž. Nikolić, Zeković, Mujić i Š. Alajbegović 14, Mrkušić i Beara 13 itd.

• Najveći broj odsuđenih prvoligaških mečeva imaju sudije Tauzes 182, pa Strmečki 148, Gugulović i Rauš po 141, Zečević 136, Čajić 130, Maksimović 126, P. Ristić 110, Čanak 109, Jakše 108, Mladenović — „Elis“ 104, Erlih i Nedelkovski po 102, Lemešić 100, Podupski 96, I. Horvat 94, Ž. Vlajić 91.

Dakle, na ovoj počasnoj listi, nalaze se i trojica arbitara koji i sada sude, pa će u novom prvenstvu poboljšati svoje bilanse.

• Najbolji prvoligaški fudbaler, po ostvarenom najuspešnijem procentu igara, jeste Vladimir Beara — 72,8 (odigrao 219 prvenstvenih utakmica, dobijenih 136, nerešenih 47, izgubljenih 36, gol-razlika je 507:218 a broj osvojenih bodova 319), drugi je Stjepan Bobek — 70,8 (204—130—29—45—535:250—289), treći je Zl. Čajkovski — 70,0 (162— 103—21—38—404:190—227), četvrti je Šekularac — 69,7 (167—98—37—32— 363:182—233) a peti Galić — 69,2 (148--87—34—27—306:154—208).

• Ako bismo tražili, nasuprot strelcima, golmana svih šampionata, i za ocenu uzeli prosek primljenih golova po utakmici, onda izlazi da je to bio i ostao fenomenalni golman iz predratnog vremena Franjo Glazer.

Prosek ovog golmana BSK-a, Građanskog i Partizana zaista je impozantan: 0,926 primljenih golova po utakmici (odigrao 95 prvenstvenih mečeva i primio 86 golova)! Drugi je Emil Urh (Građanski) 0,933 (na 30 utakmica primio 28 golova), treći je Srđan Mrkušić 0,961 (78—75), četvrti je Vladimir Beara — 1,004 (219—220) a peti Mirko Stojanović — 1,050 (80—84). Uslov ]e da su golmani u predratnim prvenstvima branili gol bar 30 puta, a posle rata bar 50.

• Najviše titula šampiona države sa svojim timovima osvojio je Beara 7 (sa Zvezdom 4 i Hajdukom 3), R. Mitić 6 (sa Zvezdom 5 i sa reprezentacijom NR Srbije 1), a sa po 5 šampionskih kruna su Glazer (za BSK 3, za Građanski 1 i Partizan 1), Glišović (BSK), Vujadinović (BSK), Zeković, Šekularac, Kostić, V. Popović, Spajić, Durković, Nešović i D. Džajić (svi Crvena Zvezda), Vasović (sa Partizanom 4 i sa Zvezdom 1) i Rudinski (sa Zvezdom 4 i sa Partizanom 1), dok su po četiri titule zaradili B. Marjanović — Moša, Arsenijević, Radovanović i Tirnanić (svi BSK), Remec (Građanski 3, Konkordija 1), Stanković, Tasić i Toplak (svi C. Zvezda), Mrkušić (za C. Zvezdu 2, za BSK 1 i za reprezentaciju Srbije 1), Jusufi, Galić, Kovačević, Vislavski, Sombolac, L. Radović, B. Mihajlović i Vukelić (svi Partizan).

• Najviše puta su dovodili svoje timove do titule šampiona ovi treneri: Aleks Nemeš 5 puta (BSK-a), Miljan Miljanić 4 puta, (Zvezdu), Luka Kaliterna (Hajduka), Milorad Pavić (C. Zvezdu) i Stjepan Bobek (Partizana) po 3 puta, a Ilješ špic (Partizana), Milovan Ćirić (C. Zvezdu), Žarko Mihajlović (C. Zvezdu) i Tomislav Ivić (Hajduka) po 2 puta.

• Najviše puta vodili su u dosadašnjim šampionatima prvoligaše ovi treneri: Luka Kaliterna — 17 (pre rata 13 puta), Miroslav Brozović 15, Ilješ Špic i Milovan Ćirić po 14, Aleksandar Tomašević 13, Miroslav Glišović 12, Ratomir Čabrić 11, Aleks Nemeš (pre rata), Gustav Lehner i Dušan Varagić po 10, Kiril Simonovski, Vojin Božović — Škoba, Milan Ribar i Gojko Zec po 9, Ivan Jezbinšek, Bogdan Cuvaj, Miljan Miljanić, Dušan Nenković, Dragoljub Milošević i Josip Duvančić po 8, a Branislav Sekulić — Bane, Bernard Higl, Blagoje Marjanović-Moša, Milorad Pavić, Marcel Žigante i Sulejman Rebac po 7 puta itd.

• Najmalerozniji treneri su oni čiji su timovi dok su ih vodili ispadali iz Prve lige. Tako najviše ispadanja iz najelitnijeg društva doživeli su sa svojim klubovima A. Tomašević i B. Palfi — po 3 puta, a F. Matekalo, A. Zvekan, G. Bogojevski, B. Higl, J. Janevski, F. Glazer i M. Kokotović po 2 puta...

• Najneobičniji rekord drži Aleksandar Jagodić-Cajca, jer je jedini u istoriji jugoslovenskog fudbala igrao za 5 klubova u Prvoj saveznoj ligi: za niški Železničar (docnije pretvoren u ,,14. Oktobar“), 1946. godine, kruševački Napredak (1951), šabačku Mačvu (1952), Zagreb (1952—53) i BSK (1954—55)!

Dakle, za 10 godina Jagodić je promenio ravno pet prvoligaša!

U po četiri ekipe u Prvoj ligi igrali su: Glazer (BSK, Građanski, reprezentacija Jugoslovenske Armije, Partizan), Mrkušić (Hajduk, BSK, reprezentacija NR Srbije, C. Zvezda), Brozović (Građanski, reprezentacija JA, Partizan, Sarajevo) i Cimermančić (Građanski, reprezentacija Hrvatske, Dinamo, Lokomotiva).

Treba notirati da i čuveni Branislav Sekulić-Bane drži svojevrsni rekord poput Jagodića nastupajući za 5 klubova u prvenstvu: za Jugoslaviju, Jedinstvo (Beograd), francuski Monpelje, Švajcarsku Uraniju i Grashopers!

Ali smo prednost dali Jagodiću čiji je rekord vezan za samo naša prvenstva.

Priredila: redakcija jugoslovenske fudbalske revije Gool! (avgust 1978.)




Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)