Rekordi i zanimljivosti YU fudbalskih šampionata 1923-1978 (2/2): Bobekov nedostižni rekord!

Avgust 1978: "Fudbalsko prvenstvo Jugoslavije samo što nije počelo. U očekivanju prvog zvižduka sudijske pištaljke, kada će lopta pokrenuta sa centra početi da skakuće u borbi za prvoligaške bodove, podsetimo se kroz rekorde, podvige i raritete aktera, na proteklih 50 šampionata Jugoslavije", poručila je svojim čitaocima redakcija jugoslovenske fudbalske revije Gool! čiji su stručni saradnici bili fudbalski velikani Miljan Miljanić, Ante Mladinić, Gojko Zec, Branko Zebec, Tomislav Ivić, Branko Stanković, Zlatko Čajkovski, dr. Branko Nešović... Sledi drugi deo ovog izuzetnog fudbalskog specijala... 

"Legendarni Stjepan Bobek drži rekord po broju postignutih golova, koji će teško biti nadmašen. Najbolji fudbaler Partizana svih vremena 9 puta je zatresao mrežu Savića, golmana '14 oktobra', u prvenstvu 1946/47 - Bobek je u proseku postizao gol svakih deset minuta"


Naj... U Prvoj ligi



• Najmanje su čekali posle ispadanja na povratak u Prvu ligu (samo jednu godinu) ovi klubovi u paru: Sarajevo i Spartak ispali su 1947/48, sledeće godine igrali u Drugoj ligi, a potom 1950. bili prvoligaši.

U prvenstvu 1954/55. iz Prve lige ispali su Lokomotiva (Zagreb) i Vardar, i posle godinu dana provednih u nižem rangu vratili se u prvoligaško jato (1956—57).

Treći slučaj da oba kluba koja izgube prvoligaški status da bi ga naredne godine povratili — dogodio se u prošlom prvenstvu. Željezničar (Sarajevo) i Napredak (Kruševac) su u prvenstvu 1976/77. ispali iz društva najboljih, samo su godinu dana bili drugoligaši, a potom su kao prvaci grupa ,,Istok“ i ,,Zapad“ izborili povratak u Prvu ligu i igraće u narednom prvenstvu Jugoslavije, za 1978/79. godinu.

• Ko su šampioni začelja? Četiri puta je to pogodilo Slaviju iz Osijeka (1924, 1930, 1934 — 35, 1936—37), i Zagreb (1952—53, 1957—58, 1969—70, 1973—74).

Dva puta su ,,fenjer“ nosili: Mačva (1930—31, 1952), Budućnost (1950, 1962—63), Lokomotiva (1954— 55, 1956—57), Vardar (1958—59, 1963— 64), Hajduk (1923, 1935—36), Konkordija iz Zagreba (1935—36, 1937—38), Radnički iz Beograda (1960—61, 1965— 66), Sutjeska (1964—65, 1972—73) i Proleter iz Zrenjanina (1968—69, 1974— 75), dok su po jednom poslednji bili: sarajevski SAŠK (1925), subotička Bačka (1926), Ljubljanska Ilirija (1927), Jugoslavija (1928), Građanski iz Zagreba (1929), zagrebačka Viktorija (1931—32), Vojvodina (1932—33), sarajevska Slavija (1938—39), zagrebački HAŠK (1939— 40), Nafta iz Donje Lendave (1946—47), Sarajevo (1947—48), Poncijana iz Trasta (1948—49), kruševački Napredak (1951), skopski Rabotnički (1953—54), osječki Proleter (1955—56), Sloboda iz Tuzle (1959—60), banjalučki Borac (1961— 62), zagrebačka Trešnjevka (1965—66), Čelik (1966—67), Rijeka (1967—68), Crvenka (1970—71), Maribor (1971—72), kragujevački Radnički (1975—76), sarajevski Željezničar (1976—77) i Trepča (1977—78).

Potrebno je izvesno objašnjenje, i to kad se prvenstvo igralo po kup-sistemu.

Kao poslednjeg u prvenstvu uzimali smo onaj klub koji je u prvom kolu izgubio sa najvećim rezultatom.

Ipak, samo jednom smo se našli u nedoumici i to 1923. godine, kada su sva tri kluba ispala u prvom kolu i to sa porazom od jednog gola razlike, pa je kao poslednji u prvenstvu uzet klub koji je primio najviše golova.

Moša Marjanović očima karikaturiste revije Gool!

• Najveće međusobne pobede prvaka Jugoslavije bile su: BSK—Hajduk 9:0 i 0:7, BSK—HAŠK 8:2, Hajduk—HAŠK 7:0 i 7:1, Jugoslavija—Konkordija 7:0 (pre rata); C. Zvezda—Hajduk 7:0, Parti-zan—C. Zvezda 7:1, Vojvodina—Hajduk 7:1, Hajduk—Dinamo 6:0, Hajduk—C. Zvezda 6:0 C. Zvezda—Vojvodina 6:0, Dinamo—C. Zvezda 6:0, C. Zvezda— Partizan 6:1, Partizan—C. Zvezda 6:1, Hajduk—Partizan 6:1, Hajduk—Vojvodina 6:1 (Posle rata).. .

• Zanimljivo je nabrojiti naše vrhunske fudbalere, koji nikada nisu sa klubom (dok su u njemu igrali) osvojili titulu prvaka. Takvi asovi su bili Kragić i J. Matošić (Hajduk), A. Petrović — ,,Pi-kavac“ N. Perlić; Spasić (Jugoslavija), N. Simić (BSK), Dubravčić (Konkordija) i drugi, (pre rata) i Miloš Milutinović, Slaven Zambata, R. Belin, Veselinović, Boškov, Rajkov, Mujić, Perušić, D. Krstić, Skoblar, I. Petković, Bajević, Vladić...

• U pogađanju sopstvene mreže najbolji je bio i ostao Ilija Dimoski (Radnički — Niš). Ovaj ,,specijalista“ za autogolove, čak 8 puta je u Prvoj ligi prevario svog golmana. Daleko iza njega (upola manje) sa po 4 autogola su postigli S. Ilić, Crnković, Ž. Nikolić, Dojčinovski, Grnčarov...


Dve utakmice istih rivala u dva dana!



Najdramatičnija, a istovremeno i najčudnija utakmica u prvenstvu bio je susret u prvom kolu prvenstva 7. septembra 1924, u Splitu između Hajduka i Građanskog. 

Zagrebački fudbaleri bili su državni prvaci pa je ovaj duel izazivao ogromno interesovanje. Utakmica je završena sa 3:3, pa su prema propozicijama igrani nastavci.

Ali je već posle 6 minuta zbog mraka sudija prekinuo igru (tada nije bilo reflektora na našim igrali-štima).

Sutradan, 8. septembra, najpre su odigrana preostala 24 minuta (u samom početku Građanski je poveo sa 4:3 ali je odmah zatim izjednačio Hajduk na 4:4).

Kako se do kraja produžetaka rezultat nije promenio, odmah posle nastavaka i bez trenutka odmora igrana je nova utakmica (!) u kojoj je Hajduk katastrofalno porazio Građanskog — 5:0!

Zanimljivo je da ni Hajduk nije postao prvak (iako je Građanskog eliminisao u ovom prvenstvu po kup-sistemu), već je titulu osvojila beogradska Jugoslavija koja je u finalnoj borbi za prvaka pobedila baš Hajduka sa 3:2.


Vulić i Đorđević rekorderi sa bele tačke



Golman Hajduka Ante Vulić postavio je rekord u prvenstvu 1956/57. Postigao je 7 golova iz jedanaesteraca, a da nijedan nije promašio! 

Međutim, čekalo se punih 17 godina da bi ovaj rekord bio dostignut.

U sezoni 1974—75. Boško Đorđević (Partizan) takođe je sa bele tačke 7 puta zatresao protivničku mrežu.


Četiri uzbudljiva prvenstva kada je šampiona odlučila gol-razlika



U četiri maha prvaka je odlučivala gol-razlika. 

U posleratnom fudbalu, kod nas se to prvi put dogodilo 1951. godine, kada je C. Zvezda u neviđenom finišu u poslednja tri kola uspela da anulira prednost Dinama od pet bodova, da bi na kraju bila prvak sa 35 bodova, kao i Dinamo, ali sa boljim količnikom (2,380), u odnosu na Dinamov (2,368)!

Tada je gol-razlika Zvezde bila 50:21 a Dinamova 45:19. Dakle iznos od 0,12 bio je u prilog beogradskih "crveno-belih".

Drugi put se to dogodilo u prvenstvu 1958/59, kada su u završnici Zvezda i Partizan bili u svemu jednaki, pa i na kraju, osim u gol-razlici koja je bila na strani Crvene zvezde. Evo konačnog vrha tabele tog prvenstva:

1. Crvena zvezda 22 14 3 5 50:19 31 bod.

2. Partizan 22 14 3 5 39:29 31 bod!

Treći put su borbu do kraja vodili Hajduk i Velež u prvenstvu 1973—74, da bi na kraju opet gol-razlika promovisala šampiona. Redosled je na kraju bio ovaj:

1. Hajduk 52:24 45 bodova,

2. Velež 54:34 45 bodova.


Bobekov nedostižni rekord!



Stjepan Bobek
U analima naših državnih šampionata (1923—78.) samo je šest fudbalera postiglo po šest i više golova na jednoj utakmici. 

No, legendarni Stjepan Bobek drži rekord po broju postignutih golova, koji će teško biti nadmašen.

Najbolji fudbaler Partizana svih vremena 9 puta je zatresao mrežu Savića, golmana "14 oktobra", u prvenstvu 1946/47.

Tu utakmicu u Nišu Partizan je dobio sa 10:1, a Bobek je u proseku postizao gol svakih deset minuta!

I, već više od tri decenije nema fudbalskog delije koji bi pomračio slavu i rekord neprikosnovenog Bobeka.

Po 6 golova dali su:

Dušan Petković -,,Senegalac“ (Jugoslavija-Bačka 12:2, u Beogradu 1926).

Ljubomir Benčić (Hajduk - BSK 7:0, u Splitu 1928).

Blagoje Marjanović - Moša (Slavija - BSK 3:8, u Sarajevu 1937).

Miloš Milutinović (Partizan - Budućnost 9:0, na stadionu JNA 1956.) i Bora Kostić (Zagreb - C. Zvezda 2:7, na Maksimiru 1956).


Golmani Virag i Dilev - neslavni rekorderi!



Kad smo kod slavnog rekorda gol-majstora Bobeka, zabeležimo i neslavne rekordere-golmane koji su primili na jednoj utakmici najveći broj golova. 

U tom pogledu takav rekorder je golman Vardara Dilev koji je u Prvenstvu 1947. u Splitu primio čak 12 golova!

Tada je Hajduk (Beara-Kokeza, Broketa-Batinić, Katnić, I. Radovniković-Arapović, F. Matošić, V. Andrijašević, Luštica, Vukas) pobedio skopskog Vardara sa 12:1 i to je najveća pobeda postignuta u Prvoj ligi.

Isto toliko golova primio je i golman Bačke (Subotica) Virag i to u Beogradu 1926, kada je bilo 12:2 za Jugoslaviju, koja je kao zvanični prvak igrala u ovom sastavu: Nikolić-Ivković, Stakić-Popović, Petrović, Marković-Đurić, D. Jovanović, Luburić, Petković, Sekulić.

To je bila i najveća pobeda zabeležena u predratnim prvenstvima. I, poznati golman Srboljub Krivokuća na početku svoje karijere nije bio mnogo bolje sreće od dvojice kolega-rekordera.

Naime, on je ravno 10 puta vadio loptu iz sopstvene mreže kao golman Budućnosti, a u igri sa Partizanom 0:10, u Beogradu 1950. godine.

Isto toliko golova primio je i golman sarajevske Slavije Bosnić, u Splitu 1935. u meču sa Hajdukom (1:10).


Dosadašnji plasmani 18 prvoligaša 1946 - 1978.


Generalna tabela šampionata 1945 - 1977/78.

(Kliknite na stranice da bi se uvećale)

Kraj drugog dela - Prvi deo je OVDE


Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)