Beba Lončar, najpopularnija YU glumica u inostranstvu: Mnogo je značajnija ona unutrašnja lepota






Decembar 1968: Pre deset godina Beba Lončar je bila jedan od prvih voditelja omladinskih emisija na televizijskom programu. Nežan glas i ljupko lice dopali su se reditelju France Štiglicu, koji joj je ponudio epizodnu ulogu u »Devetom krugu«.

Godinu dana iza toga, dve mlade devojke, Dušica Žegarac i Beba Lončar, otputovale su na prvi veliki festival u svome životu.

U Kanu su bile okružene pažnjom, interesovanjem, posećivale su prijeme i upoznavale se sa velikim zvezdama. 

beba loncar
Beba na naslovnici magazina Duga (1975)
Dve mlade gimnazijalke su bile zbunjene, donekle ih je plašila ova gužva, a ni jedna ni druga nisu pomišljale da će, samo nekoliko godina kasnije, njihova imena postati pojam za ljude koji se bave filmom i koji ga vole.

Danas Dušica Žegarac ostvaruje zapažene uloge u svojoj zemlji, dok Beba Lončar već pune četiri godine radi u inostranom filmu, gde je snimila preko dvadeset filmova kod poznatih reditelja i sa poznatim partnerima kakvi su na primer: Vitorio Gasman, Marčelo Mastrojani, Džordž Čakiris, Burvil, Ričard Džonson (bivši muž Kim Novak), Pjer Klementi i drugi. 

Dva do tri puta u toku godine, u pauzi snimanja, ona dolazi u Beograd, u stan svojih roditelja (Dositejeva), pa smo prilikom njenog poslednjeg boravka razgovarali s njom za čitaoce Mini-džuboksa.

Njeno lice je i danas mladalačko i ljupko.

Beba je jednostavna i pristupačna osoba, koja ni po čemu ne podseća na onu »fatalnu plavušu« — kako je nazivaju inostrani novinari.

Šminka se diskretno, plava kosa joj je začešljana u konjski rep, a obučena je u uzanu suknju i bluzu sa rol kragnom.


* Recite nam nešto o lepoti žene?

- Ne mislim da je to tako važno. Po meni, mnogo je značajnija ona unutrašnja lepota koju poseduju neke, inače ne baš lepe, ličnosti.

Ja ne vodim mnogo računa o svojoj lepoti i ne razmišljam o sebi kao o lepotici.

Znam glumice koje se više od pet časova šminkaju pred ogledalom. Ubeđena sam da to čine ne zbog frizure i svog izgleda, već da bi uživale u svome liku.

Ova narcisoidnost meni je nepoznata.


* Šta ne podnosite?

- Zlobu. Koliko puta mi se dogodilo da vidim lepo obučenu i zgodnu ženu kojoj zavist i zloba iskrivljuju crte lica i čine je užasnom.


* Kako prihvatate novu modu?

- Ljubitelj sam jednostavnosti, ne volim da se oblačim upadljivo. Izrazite mini suknje me ne privlače jer živim u Italiji, a tamo ova moda nije prihvaćena s oduševljenjem.

Za mene i nije lepo kad žena, obučena u sasvim kratku suknju, ne gleda kako će sesti ili stati.

Ne, nisam puritanka, u Italiji se više ceni elegancija nego ekstravagancija.

beba loncar
"Pakleni otok" (1979): Beba Lončar u društvu Richarda Harrisona

* Da li ste automobilom došli u Beograd?

- Ne, put je dalek. Došla sam avionom. U Rimu imam automobil marke »mini-minor« koji vozi 140 kilometara na čas.

Kola nisam kupila zbog toga što sam ambiciozna i želim da se pokažem, već su mi neophodna u poslu koji radim.


* Da li se interesujete za savremenu muziku?

Obožavam da slušam ploče. Posedujem solidnu diskoteku. U svojim kolima imam mali gramofon i kad god je to moguće slušam svoju omiljenu muziku, gde Sara Von zauzima najznačajnije mesto.

Ono što ne podnosim to su italijanske zabavne melodije sa raznih festivala.


* Već godinama ste stanovnik Rima. Šta vam u ovom »večnom gradu« nedostaje?

- Moja mama i brat, moji prijatelji, zatim moja omiljena jela. Imam stan i kućnu pomoćnicu, ali kad se zaželim nekog našeg specijaliteta, ja ga sama spremam.

Obožavam sarmu od kupusa. Italijani, međutim, uopšte ne znaju za ovo jelo.

Tako se snalazim kako sama umem. Ipak, najlepše mi je kad dođem natrag u Beograd. To je za mene najprijatniji odmor.


* Italijanski novinari vas nazivaju »idealnom plavušom«. Ipak, privatno o vama malo pišu. Da li ih izbegavate?

- Još kako. Trudim se da ne uđem u crnu hroniku njihovih tračeva i raznoraznih izmišljotina. O mom privatnom životu se ne zna gotovo ništa, jer ja ne dajem povoda da se o njemu govori.

Napisao: Oli (Mini džuboks, decembar 1968.)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)